Ukoliko smo pažljivi i puni ljubavi prema kućnim ljubimcima, oni nam to višestruko vraćaju. U zavisnosti od vrste i sposobnosti koje poseduju, umiljavaju se na najrazličitije načine. Njuškaju se sa vlasnikom, uskaču mu u krevet, puze uz noge...

Traže bliskost svake vrste. A da li mogu da nam, osim ljubavi i pažnje, prenesu i neke zarazne bolesti, poznate kao zoonoze?

Potvrđujući da kućni ljubimci mogu da budu izvor zaraze, infektolog profesor dr Miloš Korać iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kaže:

- Pre svega, da se ne bi dogodilo da vam prenesu neku zarazu, morate da se pridržavate odgovarajućih mera higijene. To znači da ih redovno vodite kod veterinara, a pogotovo ako primetite određene simptome i znakove bolesti. Istovremeno, trebalo bi da se i vi javite svom lekaru ili infektologu.

Posmatrano od ljubimca do ljubimca, kako to u praksi izgleda?

- Za pse je, recimo, karakteristična kampilobakterioza koju izaziva bakterija kampilobakter. Prenosi se zagađenom hranom, mesom, mlekom i jajima, ali i vodom kao i stolicom zaraženih životinja. Zaraženi psi ne moraju da pokazuju znakove bolesti, ali mogu da imaju dijareju i blago povišenu temperaturu. Ovde je bitno i to da, posle dva do pet dana od infekcije, kod osobe bliske životinji mogu da se jave simptomi u vidu proliva, grčeva u trbuhu i povišene temperature. Kampilobakter, zapravo, može da izazove ozbiljne infekcije opasne po život kod odojčadi, starijih, kao i osoba oslabljenog imunološkog sistema.

Postoje li još neke karakteristične bolesti koje prenose psi?

- Treba obratiti pažnju i na pseću pantljičaru koju izaziva parazit, a prenose ga zaražene buve. Kod pasa je infekcija uglavnom asimptomatska, mada retko može da izazove blage gastrointestinalne smetnje. Ako se infekcija i pojavi, uglavnom je karakteristična za malu decu, kod koje se javlja svrab u analnoj regiji, zbog čega se češu. Osim pantljičare, kod pasa se javlja i pseća glista, koja kod štenadi izaziva proliv sa primesama krvi, ali i anemiju. Sa psećom glistom osoba može slučajno da se zarazi preko kože, ukoliko je bila u dodiru sa zagađenom zemljom ili peskom u kojima se nalaze larve ovog crva. U takvim okolnostima larva ulazi u kožu, izaziva svrab i pojavu crvenkaste crte koja odgovara putu koji je larva prešla kroz kožu. Simptomi obično traju četiri do šest nedelja i spontano prestaju.

A besnilo?

- Besnilo je teška neurološka bolest koju izaziva virus besnila. Pas se sa ovim virusom može zaraziti u kontaktu sa drugim obolelim psima, ali i drugim životinjama. Ukoliko je zaražen pokazuje nagle promene u ponašanju i progresivnu paralizu. Na čoveka se može preneti ukoliko je u kontaktu sa obolelom životinjom, pa dođe do povrede u vidu ujeda ili ogrebotine. Bolest počinje posle dužeg inkubacionog perioda, koji može da traje od 20 dana do tri meseca. Javljaju se simptomi encefalitisa, odnosno upale mozga, ispoljeni povišenom temperaturom, poremećajem stanja svesti do kome, progresivnom mišićnom slabošću, i na kraju paralizom. Ukoliko do ovog stanja dođe ishod je nepovoljan, osim kod osoba delimično imunizovanih. Stoga uredna vakcinacija pasa i jeste jedina prevencija besnila.



Na koje bolesti još treba obratiti pažnju kada su u pitanju psi?

- Ehinokokoza, parazitska bolest pasa, ali i drugih životinja, takođe zavređuje pažnju. Psi, istina, retko pokazuju bilo kakve simptome bolesti, ali ako su zaraženi velikim brojem parazita mogu da imaju dijareju. Čovek može da se inficira unošenjem jajeta parazita iz pljuvačke i sa jezika obolelog psa. Kada dospe u ljudski organizam prolazi kroz sluzokožu creva i odlazi u unutrašnje organe, jetru, pluća, kosti, mozak. Na tim mestima se pretvara u larvu koja ima oblik ciste. S obzirom na to da cista raste i pritiska organe, ispoljavaju se i različiti simptomi, među kojima su bol u trbuhu, kašalj, prelom kosti, epilepsija...

A kada je reč o mačkama?

- One najčešće imaju bolest mačjeg ogreba. Međutim, većina zaraženih mačaka nema simptome, samo retko mogu da imaju blagu bolest sa groznicom koja traje dva do tri dana. Osoba može da se zarazi ujedom ili ukoliko ga mačka ogrebe. Posle tri dana do dve nedelje na mestu povrede se uočava crvenilo i otok. Ubrzo nakon toga dolazi do uvećanja i bola regionalne najbliže limfne žlezde, kao i pojave povišene temperature.

Prenose li još nešto?

- Prenose toksokarijazu, parazitsku infekciju koju izaziva valjkasti crv toxcara, a koji se kao odrasli parazit nalazi u crevima mačke. Mačke nemaju simptome bolesti osim, retko, dijareju. Izbacuju jaja parazita u stolici, a čovek može da se inficira unošenjem jaja prljavim rukama ili preko zagađene hrane. Larva prolazi crevnu sluzokožu i ulazi u krvotok, šireći se dalje do različitih tkiva i organa, jetre, pluća ili nervnog sistema. Kod obolelog dovodi do povišene temperature, kašlja, uvećanja jetre ili upale pluća. U pojedinim slučajevima larva može da ode i u oko, izazivajući oštećenje vida zbog zapaljenja mrežnjače.



PAPAGAJSKA BOLEST


Ljudi nisu u potpunosti bezbedni ni kada su u pitanju ptice. Prepoznatljiva bolest je psitakoza koju izaziva karakteristična bakterija, a najčešće se javlja kod papagaja. Karakteristično za psitakozu je da zaražene ptice mogu biti bolesne, ali i bez simptoma. Bolesne se prepoznaju po tome što imaju slab apetit, sekreciju iz nosa, dijareju ili otežano disanje. Bakterija se može naći u ptičijem respiratornom sekretu, kao i u drugim izlučevinama. Čovek može da se zarazi udisanjem prašine u kojoj se nalazi sasušeni sekret obolelih ptica ili ptičijim ugrizom. Ukoliko se razvije bolest, simptomi obično počinju da se ispoljavaju petog dana do dve nedelje od kontakta sa obolelom pticom. Najčešće se javlja povišena temperatura, groznica, glavobolja, bolovi u mušićima, otežano disanje i suv kašalj, što na kraju dovodi i do upale pluća - navodi dr Korać.



ZMIJE I GUŠTERI


I ljubitelji reptila, zmija i guštera treba da obrate pažnju na zdravlje ljubimaca, jer u njihovom digestivnom traktu može da se nađe salmonela, a da oni ne ispoljavaju simptome bolesti. Zmije i gušteri izlučuju bakteriju u stolici, pri čemu se čovek inficira direktnim kontaktom sa izlučevinama životinje ili preko kontaminirane hrane. Posle kratkog inkubacionog perioda od 8 do 48 sati javljaju se povišena temperatura, povraćanje, grčevi u trbuhu i dijareja. Kod osoba oslabljenog imuniteta može da dođe i do sistemske infekcije - upozorava ovaj stručnjak.



MALE EPIDEMIJE MEĐU VLASNICIMA


Ponekad među vlasnicima kućnih ljubimaca mogu da se razviju i manje epidemije zaraznih bolesti, kao što pokazuju izveštaji za period od 2017. do 2019. godine. Tada je registrovana epidemija kampilobakterioze koju su prenosili štenci kupljeni u jednoj pet shop prodavnici. Isto se dogodilo i sa salmonelozom koju su prenosile kornjače. A pre više godina opisan je i smrtni slučaj jednog obožavaoca kućnih reptila, koji je u svom stanu čuvao pitona. Piton mu je preneo salmonelu od koje je, kasnije preminuo, jer je bio težek hronični bolesnik - navodi primere naš sagovornik.