Stefan Milenković: LJudski rod će posle korone biti mnogo bolji

IZ porodičnog karantina u američkoj državi Ilinois, naš violinski virtuoz svetskog ugleda Stefan Milenković (43) upućuje ovih dana poruke pune topline i ohrabrenja našim ljudima u Srbiji, ali i celom svetu koji se bori sa virusom korona koji je za kratko vreme zaustavio gotovo čitavu planetu.

Za Stefana i njegovu suprugu Goricu Grozdanić, gitaristkinju, rodom iz Banjaluke, ovo proleće je posebno iz drugog razloga. U aprilu će postati roditelji prvi put. Čekaju juniora Milenkovića za koga je u njihovom domu spremno sve. Premišljaju se samo još u vezi sa imenom. To im odvlači pažnju od pošasti koja je na iskušenje stavila veći deo čovečanstva.

- Ovo iskušenje nije novo. Kroz istoriju se ono i te kako dešavalo, kao i danas, kada su ljudi povezani više nego ikad i skakućemo kad nam se prohte s jednog na drugi kraj sveta i kada ljudi ogromno vreme provode u avionima. I ja sam jedan od njih. Oko 200 dana u godini sam na putu. U tom smislu nije začuđujuće da se virus toliko brzo i daleko proširio. A moderan način života ima intenzivnu inerciju koju nije lako zaustaviti. Dok smo se svi sabrali i shvatili da je stvar veoma ozbiljna, na neki način već je bilo kasno jer se svet kreće takvom brzinom da nije lako odjednom ga zaustaviti - kaže Milenković u intervjuu "Novostima".

* Stvar je ozbiljna, a čini se da je ljudi na svim meridijanima nisu tako shvatili?

- Treba imati na umu da će, kao i sve drugo što se desilo kroz istoriju, proći. Svako od nas ima ličnu odgovornost i odgovornost prema svojoj porodici, ali i prema društvu.

Odgovornost da uradimo sve ono što možemo kako bismo zaustavili ekspanziju virusa. Ono što treba da radimo je veoma jednostavno - da ostanemo u kući, peremo ruke, ne pipamo lice. Možda baš zbog tih jednostavnih mera predostrožnosti, mnogi su mislili da stvar sa koronom nije tako ozbiljna.

Sa suprugom Goricom Grozdanić, gitaristkinjom, dane u izolaciji provodi u američkoj državi Ilinois

* Možemo li iz cele ove situacije, koja nas sve podjednako boli, da izađemo bolji, solidarniji i humaniji?

- Možemo, a verujem i da hoćemo izaći mnogo bolji. Ovo je tragičan, ali u isto vreme i dobar povod da se sagledamo ponaosob i kao društvo u celini. Jer, kada promenimo neke navike, makar i na silu, imamo priliku da se zbližimo i, otkrivajući druge ljude, da otkrijemo i sami sebe. Moja je nada da će čovečanstvo ubuduće koračati sa većim osećajem odgovornosti.

* Ne čini li vam se da je doba korone poput ogledala sa dva lica?

- Činjenica je da ima nešto što je ljudskom rodu urođeno i što isplivava u ovakvim situacijama, a to je i ono najbolje kao i ono najružnije u obliku profitiranja na tuđoj nesreći. S druge strane, pojavljuju se i heroji koji nam daju nadu. Zbog toga je ova situacija kao ogledalo u kojem se čovečanstvo ogleda. Ogledalo u kojem, bez ulepšavanja, vidimo ko smo i kakvi smo.


* Vaši koncerti, isplanirani do decembra, pomereni su za neko buduće, bezbednije vreme. Da li je vama, profesoru, profesionalnom muzičaru i glavi porodice, predstavljalo problem prilagođavanje na nove okolnosti?

- Što se profesure tiče, onlajn nastava nije poredstavljala toliko veliki šok jer nešto slično održavamo već godinama. Ali, neki od mojih studenata sada nisu u kampusu. Pola moje klase je kod svojih kuća. Neki imaju odličan internet, a neki ne. Jedna moja studentkinja živi na farmi u Indijani i nema internet. To su neki problemi s kojima se susrećemo, ali s obzirom na to šta sve neki drugi ljudi preživljavaju, pogotovo oni koji su oboleli, pomanjkanje internet, signala je zaista mali problem.

* Svirate li, uprkos novim uslovima svakodnevice, na violini svaki dan?

- Uvek vežbam na ovaj ili onaj način, bilo da sviram fizički ili mentalno. U suštini, ta moja višedecenijska navika ne može da se promeni bez obzira na to što su moji koncerti otkazani. Koristim ovo vreme i da se odmorim, da se naspavam, da kuvam, da radim one stvari za koje često nisam imao vremena a želeo sam da ih radim.

* Pohvalili ste se, putem "Instagrama" kulinarskim umećem...

- Prvi put sam u životu napravio musaku. Počeo sam od klasičnih pasta jer moj deda je bio Italijan, a u toj zemlji sam proveo mnogo vremena, pa sam najpre pokušavao da napravim dobar sos od paradajza, zatim bolonjeze... Odatle smo supruga i ja širili "repertoar". Onda mi je pao na pamet moj prijatelj iz Sri Lanke Rohan de Silva, pijanista koji je takođe "blokiran" u kući u Njujorku, pa sam pokušao i uspeo sam da pripremim piletinu na srilankaski način, mada nema egzotičnih začina jer je polovina radnji zatvorena. U ovoj fazi mnogo eksperimentišem sa povrćem. Nisam vegetarijanac, odrastao sam na mesu, koje je u Srbiji, zna se, glavno jelo. Ali, napravio sam ovih dana jelo od karfiola i brokolija sa bešamel prelivom, koje je mnogo ukusnije nego što zvuči.

Stefan ponosno kaže da je prvi put u životu napravio musaku


* Kako nadoknađujete naviku bavljenja sportovima?

- Ovde nije zabranjen izlazak iz kuće jer gradovi u Americi građeni su za mehanizovana vozila, prostrani su, skoro sve možete da obavljate kolima, za razliku od Evrope koja ima tesne ulice i gde su ljudi stalno mimoilaze licem u lice. Ovde može da se izlazi na ulicu i u park. To još nije limitirano. Da li će ovako ostati, zavisiće od brzine širenja virusa. Klubovi i restorani ne rade, kao i sva mesta na kojima se mogu okupljati velike grupe ljudi.

* Uz jogu, koju upražnjavate godinama posle operacije kičme, poznato je da volite i sport. Poput mnogih vrhunskih sportista i vama je propao jedan turnir.

- U poslednjih šest, sedam meseci intenzivirao sam i druge treninge. Trčao sam mnogo, lane u avgustu i septembru radio sam nekoliko triatlona, počeo sam mnogo više da plivam i da vozim bicikl. Trčanje je najteža disciplina. Trčao sam mnogo krajem prošle godine. Pripremao sam se za maraton u aprilu, ali je on otkazan. Nastavljam pomalo da treniram za sebe.

ČEKAJUĆI JUNIORA

KAKO izgleda dan u domu Milenkovića, koji provodite sa suprugom u iščekivanju da prvi put postanete roditelji?

- Čekamo dečaka. Radimo sve što rade i drugi roditelji. Pripremili smo sobu, krevetac, opremu i odeću za bebu... Ushićeni smo. Priroda jednostavno ima svoje ritmove i pobrine se za 98 odsto svega. Ostatak mi proučavamo, informišemo se. Trebalo je da nam doputije Goričina majka i da nam pomogne u početku, ali pošto su letovi otkazani, bićemo sami nas dvoje s bebom.


SIR NIJE KAO KOD NAS

DA li ste, kao novopečeni kulinar, bili u iskušenju da napravite gibanicu sa sirom ili burek?

Mnogi pamte fotografiju s kraja prošle godine uoči koncerta u Sava centru - u jednoj ruci vam je bila najlon kesa sa burekom i jogurtom, a u drugoj papir s najavom koncerta povodom jubileja Unicefa.

- Voleo bih, ali problem su te kore i sir, koji nije ukusan kao kod nas, i ne mogu da se nabave, pogotovo sada. Ako ne nađem sve autentične sastojke, napraviću nešto slično. Nisam još odustao.