IAKO smo dosad objavili izbore 42 člana velikog žirija, još se ne može naslutiti pobednik.

STOJAN ĐORĐIĆ (Beograd):

1. "PAUČINA", Vidosav Stevanović ("Službeni glasnik")

2. "PILOT TRAMVAJA", Jovica Aćin ("Laguna")

3. "ROMAN O PIJANSTVIMA", Igor Marojević ("Laguna")

4. "ČETIRI KIŠE", Ljubica Arsić ("Laguna")

5. "POSLEDNjI MUŠKARAC", Muharem Bazdulj ("Vulkan")

Umetničkom imaginacijom V. Stevanović oživljava romaneskne likove koji posle rata u Bosni pokušavaju da se vrate u život, ali to postaje nemoguća misija, što je piscu podloga za simboličke konotacije i poente o tome kako je rat samo početni zamajac zla. Fabulom i junacima J. Aćin povezuje više istorijskih događaja i epoha tako da obuhvati ceo 20. vek, a implikacijama i konotacijama razvija svoju naraciju do najobuhvatnijih semantičkih shematizacija, u koje uvodi izoštrena etička i aksiološka merila. Tajna Marojevićevog uspešnog vođenja priče u novom njegovom delu jeste, dakle, u takvom junaku-naratoru, liku koji se odaje životu kao da je to piće, i on ga tako i živi: kao neodoljivu, žestoku, čak i gorku slast, koja čoveka čas opija i podiže, čas omamljuje i obara. Već uveliko izložene životnim traumama, Lj. Arsić ove svoje mlade junake ne ostavlja na cedilu, nego im pruža dovoljno spisateljske naklonosti u vidu utešnih maštarskih iskoraka, koji ne menjaju zadati život, ali ga čine podnošljivijim. Distopijsku projekciju o skorom prestanku rađanja muške dece u celom svetu, Bazdulj konkretizuje pod konvencijom eksplicitne romaneskne fikcije, i to tako da je oživi podrobnim realističkim opisivanjem.



SLAĐANA ILIĆ (Beograd):

1. "KOSOVSKE ELEGIJE", Krstivoje Ilić (ZD "Prvi srpski ustanak")

2. "ZANATSKI DOM", Đorđo Sladoje ("Pravoslavna reč")

3. "OGLEDI OKO STOLA", Slobodan Zubanović (Kulturni centar Novog Sada)

4. "IDENTITET SRPSKE KNjIŽEVNOSTI", Nenad Nikolić (SKZ, "Partenon")

5. "KULTURNA IDEOLOGIJA MILANA KAŠANINA", Jana Aleksić (Institut za književnost i umetnost)

O delima tri vrsna pesnika, K. Ilića, Đ. Sladoja i S. Zubanovića, nema potrebe bilo šta osobito isticati, tek reći da, iako u svemu ostaju u poetikama svojih prethodnih zbirki, uvek nas daruju izuzetnom poezijom koja će sigurno ostati u istoriji književnosti. Za dve naučne monografije, sigurno najbolje u 2019. godini, reći ćemo sledeće - U monografiji N. Nikolić prati književnoistorijske ideje o srpskoj književnosti i njene prekretničke tačke koje su vezane za dela njenih najvećih istoričara. Autor ističe značaj Jovana Deretića kao poslednjeg velikog istoričara srpske književnosti, a zaključuje da je njen identitet bio i jeste - "otvorena priča". J. Aleksić piše o uobličavanju kulturne ideologije Milana Kašanina i njegovoj implicitnoj viziji srpskog kulturnog obrasca i ideja za usmeravanje srpske kulturne politike u 20. veku. Pitanja kulturnog obrasca, kao i kulturne politike, svedoci smo, i danas su više nego aktuelna. U vezi s njima uočavamo u našoj savremenosti i manjak znanja, ponekad neveštosti i zlonamernosti ili pak lutanja, te bi ova monografija mogla poslužiti i kao izuzetan udžbenik.



ALEKSANDAR KOSTADINOVIĆ (Niš):

1. "PESME IZ LIMBA", Nenad Milošević (Kulturni centar Novog Sada)

2. "GNEZDO DEČAKA", Bojan Krivokapić ("Treći trg", "Srebrno drvo")

3. "OPNA", Damir Jocić (NB "Stefan Prvovenčani")

4. "22", Nikola Živanović (NB "Stefan Prvovenčani")

5. "USTA BEZ KAPAKA", Goran Korunović ("Kontrast")

Savremeni (srpski) roman je u ovom trenutku predmet oštrih polemičkih istupanja i povod prvenstveno ideološkim razvrstavanjima na kulturnoj sceni, opominjući na to da je literarni diskurs svojevrstan spoj pisanja i političke moći, zbog čega književnost neretko i sama postaje sredstvo borbe za istu. U takvim okolnostima, poezija (p)ostaje sfera u kojoj se čine vidljivim iskustva onih subjekata koji ne mogu imati realne pretenzije na političku moć. Pronalazeći se u takvoj vrsti štiva, svoj glas dajem pesničkim knjigama: ideološki akcentovanim elegijama nad minulim "smelim vremenima" N. Miloševića; "pesmama-igrama" B. Krivokapića, čiji ludizam u igru uključuje i sasvim ozbiljne aspekte iskustvene stvarnosti; meditativnom spevu o svetu ispražnjenom od smisla i lepote D. Jocića; košmarnim slikama i prizorima G. Korunovića koje nastoje da artikulišu najdublje ponore u čoveku i autoreferencijalnim stihovima N. Živanovića, provokativnim, katkad sarkastičnim reinterpretacijama kulturnog nasleđa i književnog života.


DOBRIVOJE STANOJEVIĆ (Smederevo):

1. "OGLEDI OKO STOLA", Slobodan Zubanović (Kulturni centar Novog Sada)

2. "ROMAN O PIJANSTVIMA", Igor Marojević ("Laguna")

3. "PAS I KONTRABAS", Saša Ilić ("Orfelin")

4. "KALENDAR", Dejana Nikolić ("Čigoja")

5. "LIRSKO KOPILE I BABA-TETKE", Biljana Milovanović Živak (Centar za kulturu Požarevac)

Samosvojno lirsko razmišljanje o savremenom dobu i pratećim disonantnostima, karakteriše zbirku S. Zubanovića. Pesnik urbanog, pa i žargonskog, sveta i moćnog katrena u kome se stiče briga za javno i intimno. U romanu I. Marojevića život na margini i temeljne marginalije života opisani su svim svojstvima majstora ironije i humora uronjenih u tamu svakodnevice. Nagli preokreti između krajnosti vode u duhovito meandriranje smisla. Roman S. Ilića je s ove i one strane fantasmagorijskog ludila, pri čemu se nikako ne zna koja je luđa strana. Razapeti između ovostranog i onostranog, subjektivnosti i objektivnosti, junaci ostaju na pola puta kao da je već sve završeno. Sadržaj poezije D. Nikolić je beskonačno raznolik, a konačno čitljiv zbog nužne uskogrudosti svakog posebnog razumevanja. Tematske okosnice se odnose na plač svakodnevlja, mogućnosti letenja, pomračenje, razgovaranje sa Sapfo, arhive, manifeste, brakove, nesanice... Zbirka B. M. Živak je knjiga žestokih lirskih kontrasta, intertekstualnih susreta i moderne ironije. Pevanje o kontradiktornostima samosvojnosti jeste problematizovanje uloge ženskog principa kao posebnog lirskog demijurga kojim se spasavaju, najpre, vlastite neusklađenosti.



MILIVOJE PAVLOVIĆ (Beograd):

1. "KOSOVSKE ELEGIJE", Krstivoje Ilić(ZD "Prvi srpski ustanak")

2. "ZANATSKI DOM", Đorđo Sladoje ("Pravoslavna reč")

3. "PROLAZNICI", Jovanka Vukanović (NB "Đurđe Crnojević")

4. "O ISTORIJI, SEĆANjIMA I SAMOĆI", Aleksandar Jovanović (Zadužbina "Nikolaj Timčenko")

5. "TELEFONSKI IMENIK MRTVIH PRETPLATNIKA", Milan Todorov ("Arhipelag")

Prošlogodišnja produkcija potvrdila je uverenje da je poezija najbolji deo srpske književnosti. Žao mi je što ne mogu da uvrstim i knjigu Enesa Halilovića "Bangladeš", pošto je on već ovenčan "Mešinom" prestižnom nagradom. Obimom nevelika zbirka pesama K. Ilića traga za unutrašnjom svetlošću i dubljom intonacijom kosovskog mita, uspešno spajajući drevno i moderno. Izuzetno je bogat Sladojev asocijativni registar; on elegično piše o najprolaznijim trenucima, o muci i znoju, o izumrlim zanatima, pčelarima, baštovanima, golubarima, vidaricama, gorosečama i bunardžijama. J. Vukanović takođe neguje elegičan ton, iznikao iz pune košare neprevrelog životnog iskustva. Piše iz pozicije zrelog pesnika, dobrog poznavaoca meandara moderne lirike. A. Jovanović metodološki uverljivo i stilski odmereno sudi o srpskoj prozi 20. veka - od pomalo skrajnutih G. Božovića i A. Krstića, do naših savremenika D. Kekanovića i R. Belog Markovića. Majstor na malom prostoru mašte i duha, M. Todorov ovoga puta opredelio se za formu nešto većeg semantičnog kapaciteta. U vešeslojnim pričama on na drugi način tretira nizine trivijalnog i banalnog, suptilno ironišući nad temama našeg nejunačkog vremena.