DOKUMENTARNO-umetnička izložba, koja od večeras u 19 časova gostuje u Kući legata - "Ikone Paštrovića i Budve", pored vredne baštine ovog kraja Crne Gore, predstaviće i savremena dela inspirisana pravoslavljem. Sastoji se iz tri segmenta - ikona starih paštrovskih manastira Praskvice, Reževića i Gradišta, nastalih u 18. i 19. veku, ikona Marka Krstovog Gregovića (1867-1941), mozaika s religijskim motivima aktivnog likovnog stvaraoca Jovana Pake Kentere iz Svetog Stefana.

Primorski krajolik, dug svega petnaestak kilometara, a širok znatno manje, smešten između Budve i Spiča (Sutomore s okolinom, oivičen visokim i strmim stranama Paštrovske gore), prebogat je materijalnim tragovima burne i uzbudljive prošlosti, piše u katalogu arheolog Dušan Medin:

- Paštrovići su tokom minulih stoleća bili naklonjeni Crkvi kao svojevrsnom osloncu i tradicionalno važnom segmentu društvenog, možda nekada i više nego duhovnog života - objašnjava ovaj kustos. - Uprkos istorijskim okolnostima (koje često nisu bile povoljne), oni su, kao koherentna i prilično zatvorena skupina plemenske organizacije, ipak zadržali niz segmenata svog kolektivnog identiteta, koji su im bili posebno važni. Pre svega, sačuvali su svoju drevnu veru (pravoslavnu), običaje, samoupravnu vlast - bankadu, jezik (istina, obogaćen romanizmima), ćiriličko pismo i slovensko-srpsku narodnost, na šta su mnogi od njih danas neskriveno ponosni.


PROČITAJTE JOŠ: "Nema više Nede, nema one predivne dame, nema moje prijateljice": Potresan govor Feđe Stojanovića na komemoraciji glumici


Ovaj predeo, kako kaže, zasluženo krasi epitet "Sveta gora" paštrovska, a pravo na taj pridev zaslužen je jer se tu nalazi 60 pravoslavnih crkava, čak četiri stara (Praskvica, Duljevo, Reževići i Gradište) i tri obnovljena pravoslavna manastira (Vojnići, Rustovo i Sv. Spiridon), kao i jedan rimokatolički samostan.

Jedan od prvih akademski obrazovanih slikara iz Crne Gore, školovan u Beču krajem 19. veka, Marko Krstov Gregović, rođen je u Kastel Lastvi (Petrovac na Moru) u uglednoj i dobrostojećoj porodici. Poslednje godine života proveo je u Beogradu, u hotelu "Imperijal", prepuštajući se, razočaran i depresivan, boemskom životu, podseća u katalogu istoričar umetnosti i muzejski savetnik Lucija Đurašković.


MOZAICI JOVANA PAKE KENTERE

TOKOM desetogodišnjeg rada Jovan Paka Kentera (1960) stvorio je oko 100 mozaika, od kojih neki krase svetovne, a drugi sakralne objekte u Crnoj Gori. Između ostalih mesta, njegova dela nalaze se i u znamenitim manastirima i crkvama u Paštrovićima. Paralelno je pokrenuo i besplatnu školu mozaika, a novac od prodaje radova njenih polaznika namenjen je u humanitarne svrhe.