Vajao svetlost i senke života: Otvaranje zgrade legata Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu

M. Kralj - M. Đošović

11. 12. 2019. u 09:51

Вајао светлост и сенке живота: Отварање зграде легата Николе Коке Јанковића у Крагујевцу

Skulpture Nikole Koke Jankovića u novoj zgradi Legata Foto Legat Nikole Koke Jankovića, Z. Kovačević

U zdanju koje je projektovao Zoran Gagić čuvaće se 1.744 rada našeg akademika

JEDNA od glavnih osobina akademika i vajara Nikole Koke Jankovića (1926-2017) bila je skromnost, ističe Miloš Jurišić, v. d. direktora Narodnog muzeja u Kragujevcu, nadležnog za legat ovog umetnika, čija će namenski sazidana zgrada, sa stalnom postavkom, biti otvorena u sredu u podne.

Svedenost i jednostavnost, tako su i karakteristike novog doma za dela koja je čuveni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, još 2012. zaveštao svom rodnom gradu i njegovom Univerzitetu. Zdanje je arhitekta Zoran Gagić (deo profesionalnog života proveo u Francuskoj) projektovao konsultujući se sa Jankovićem, a počelo je da se gradi još za njegovog života.

Prožeta svetlom koje dopire gotovo sa svih strana, zgrada Legata Nikole Koke Jankovića prostire se na više od sto kvadrata izložbenog prostora, a u njoj su i spomen-soba sa originalnim stvarima iz umetnikovog beogradskog ateljea, među kojima je Kokin prevod Rodenovog testamenta, pribor za rad, skice za svete ratnike nastale na ekskurziji po kosovskim manastirima, nameštaj, biblioteka. Ali i najsavremenije opremljen depo od 50 kvadrata, kancelarije... Tu će se od zaborava čuvati 1.744 umetničkih dela, podeljena u zbirke skulptura i crteža, kao i pomoćnu, ili studijsku zbirku.

Izgradnju su finansirali grad Kragujevac i ministarstvo privrede, a deo sredstava dobijen je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Namera je da se vremenom, oko legata, formira i park skulptura.

- Prilikom izrade stalne postavke nismo se držali hronološkog, već tematskog pristupa, kako bi posetioci sa više nivoa mogli da sagledaju Kokin opus - kaže istoričar umetnosti Katarina Babić, rukovodilac legata, kojoj su u osmišljavanju ove izložbe stručni konsultanti bili Zdravko Joksimović, profesor FLU, i Zoran Šefkušić, kustos SANU.

Organizujući u prostoru, koji podseća istovremeno na vajarski atelje i umetnički hram, postavku od 75 skulptura, manjeg i većeg formata (od portreta Dimitrija Jovanovića, druga iz srednje škole, nastalog pre Jankovićevog odlaska na Akademiju, pa do figurina izrađenih tokom poslednjih godina života), ali i plaketa, reljefa i sitne plastike, pokušali su, kaže sagovornica, da potenciraju umetnikove zamisli. To se može videti i u delu gde su zastupljene skulpture majki i ratnika:

- On je, prema svedočenju brata Janka, za malo izbegao streljanje u Kragujevcu oktobra 1941. jer se u poslednjem momentu sklonio pred racijom, ali je nastradao njegov brat od tetke. Majka koju je prikazivao u više radova tokom decenija, inspirisana je njegovom tetkom. Imao je nameru i da izradi veliku spomeničku skulpturu - objašnjava Babićeva.

Kokin student, profesor Joksimović, smatra da je on bio jedan od najboljih evropskih portretista 20. veka:

"Njegovi portreti ne postavljaju oholo pitanje smisla života, života koji je nemoguće izneveriti, jer njegov posao nije u našoj nadležnosti", zapisao je Joksimović, povodom otvaranja legata. "Ali, da li je to taj život koji nas je dočekao i koji će nas ispratiti. Jer život nije samo pojam, ideja koja ga prati, kategorija koja je izvan i iznad nas kao večnost. Postoji i život predodređen za nas smrtne koji ga trošimo od danas do sutra. Kokini portreti pripadaju podjednako verno i jednom i drugom, i pojmovnom i pojavnom. Paradoksalno, oni upravo svojom smrtnošću dobijaju na životnosti..."

Pročitajte još - Nikola Koka Janković: Kod nas je sve kratkog daha

Portreti na postavci su poređani onako kako su nastajali. Prvi je izložio na 5. izložbi ULUS-a, dok je još bio na trećem semestru Akademije, a predstavlja Olju Ivanjicki, kao "veselog devojčurka, sa kikićima". Tu su i vajar Nandor Glid, Kokin kum, pisac Voja Čolanović, slikar Milan Popović... U nizu je vidljivo i kako je umetnik menjao svoj izraz, naglašava istoričarka umetnosti:

- Vide se njegove razvojne faze - analitička, sintetička, iskorak ka ekspresiji, očit na portretu razbarušenog poete Laze Kostića. Dok je, recimo, portret balerine sveden i uglačan.

Poljubac koji predstavlja ušće Save u Dunav

U karijeri, koja je trajala sedam decenija, najviše je radio u bronzi i terakoti, ali su deo postavke i radovi u patiniranom gipsu:

- Namera nam je da se i oni izliju u bronzi - nastavlja sagovornica, dodajući da se na ovoj izložbi našao i model čuvenog Kokinog spomenika Tesli, koji je postavljen u Kruševcu, Užicu, Beogradu, ali i Njujorku, ispred mesta gde se nalazila laboratorija naučnog genija. I Kragujevac ima jednu umanjenu verziju ispred Fakulteta inženjerskih nauka. U kragujevačkim javnim prostorima, još su i bista profesora Miloja Pavlovića, koji je nastradao sa svojim đacima tokom streljanja 1941, spomenik Joakimu Vujiću, Atanasiju Nikoliću, Radomiru Putniku, kao i statua kneza Miloša, u svečanoj sali gimnazije, rađena prema skulpturi Simeona Roksandića, uništenoj kada su Nemci okupirali grad.

- U celom opusu težio je da sačuva unutrašnje jedinstvo forme, a imao je izuzetan talenat za modulaciju, prikazivanje volumena, unutrašnje konstrukcije - zaključuje Katarina Babić. - Smatrao je da skulptura treba da bude odraz unutrašnjeg života portretisanog. Na njegovim delima se ne mogu videti prenaglašeni pokreti, a sve odiše nekim unutrašnjim mirom. Igrao se konveksnim i konkavnim površinama, svetlosti i senkama.

KIDRIČ KAO PRIMER

NA postavci je i model spomenika Borisu Kidriču, koji se trenutno nalazi ispred MSU, gde je "sklonjen", iz ideoloških razloga, kako bi u Ulici kneza Miloša (pored Zavoda za statistiku) ustupio mesto Ubavkićevoj kompoziciji posvećenoj Takovskom ustanku.

- Ovo delo je primer skulpture, koja minimalnim sredstvima odslikava karatkter i značaj onoga koga predstavljaju - objašnjava Babićeva, dodajući da su od modela za spomenike tu i oni posvećeni Andriću, Dositeju, Nušiću, Nadeždi Petrović, ali i streljanim rodoljubima na Terazijama.

SVEČANI PROGRAM

NA SVEČANOSTI povodom otvaranja legata, govoriće predsednik SANU Vladimir Kostić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ali i rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović i član Gradskog veća Kragujevca za kulturu Miljan Bjeletić. Prisutnima će se obratiti i akademik Milan Lojanica, istoričar umetnosti Bojana Burić i Kokina bratanica Mirjana Janković Martinović. Do petka 13. decembra - Kokinog rođendana, u novootvorenoj zgradi osmišljen je umetnički programa "Večeri u legatu".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije