Objektiv posvećen umetnosti

LICA - ova reč predstavlja naziv, temu ili motiv, i opis postavke od sinoć izložene u Galeriji "Artget" KCB. No nije reč o licima bilo kakvim i bilo čijim, već o onim odabranim koja su doživela tu sreću i čast da se nađu pred objektivom jednog od najboljih, ne samo na ovim prostorima. Reč je, naravno, o portretima iz prebogate zaostavštine majstora fotografije Branibora Debeljkovića (Priština, 1916. - Montreal, 2003), nosioca titule EFIAP (ekselencija Međunarodnog saveza fotografske umetnosti), profesora na FDU od 1976. do 1983, koji je davno i zasluženo zauzeo mesto vodeće ličnosti u srpskoj fotografiji druge polovine 20. veka.

- Brojka od više hiljada fotografskih dela najubedljivije svedoči o kakvom je pregnuću reč - navodi Milena Marjanović, umetnički direktor Galerije "Artget". - Ovaj impresivan podatak, uobičajeno, uzrokuje poteškoće u odabiru radova za izložbu, međutim, u ovom slučaju, nije ih bilo, jer je profesor Debeljković sam načinio izbor fotografija, tematski se nedvosmisleno opredelivši za portret, i to portret koji je u njegovom opusu nastajao više od pedeset godina. Dakle, od ranih radova, preko zrelog doba, do poznih godina. Nažalost, prof. Debeljković nije dočekao i da postavi svoju poslednju izložbu, ali nam je ostavio koncipiranu tako da je lako preuzmemo.

PROČITAJTE JOŠ - Šekspir u ritmu džeza

Sve izložene fotografije pripadaju kolekciji profesorove unuke Milene Debeljković, pohranjenoj u Legatu Branibora Debeljkovića u Odeljenju posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije. Većina izloženih radova praćena je detaljnim opisom načina njihovog nastanka, koje je zajedno sa uvodnikom naslovljenim "Neke lične refleksije" i tekstom istoričarke umetnosti Dragice Vukadinović "Evropa kao bolest" sačuvao profesorov sin, inženjer Dušan Debeljković.

„Fata“

- Profesor Debeljković je nastojao da brani i odbrani autonomiju fotografskog umeća. Kao na apotekarskoj vagi merio je svaki detalj težeći najčistijem mogućem rezultatu. Za podizanje fotografije na pijedestal umetnosti borio se svim raspoloživim fotografskim sredstvima, pa i sredstvima inspirisanim slikarstvom i drugim likovnim disciplinama - kaže Marjanovićeva.

„Starina“

LIČNI OBRAČUN

- KRITERIJUM kojim sam se rukovodio pri izboru bio je samo veći ili manji afinitet prema određenim radovima i to što sam neke portrete više a neke manje voleo - zapisao je o svom odabiru radova sam profesor Debeljković. - Nisam vodio računa da li će se ti portreti nekome svideti. Mislim da se u ovoj retrospekciji portreta odigravao u neku ruku i lični obračun u kojem sam želeo da vidim i šta sam na ovom polju fotografije uradio. Ova izložba obuhvata kako portrete napravljene po intuiciji fotografa, koji je tek shvatio principe portretisanja, a ima i neke svoje ideje, tako i portrete fotografa s dugogodišnjom praksom koji i zna šta hoće.

Dado Đurić