Šekspir u ritmu džeza

POD sloganom "Tvrđava pobune i provokacije", večeras se pozorišnom predstavom otvara Nišvil džez festival - komediju Vilijema Šekspira "Kako vam drago" režirao je Nikita Milivojević, u koprodukciji niškog Narodnog i Kruševačkog pozorišta. Ugledni reditelj, za koga je Jovan Ćirilov rekao da je "smelim i novim čitanjem klasike uveo srpski teatar u novi vek", opet je odabrao veliku literaturu i pisca koji je dobrim delom obeležio njegovu biografiju. Milivojević je postavio na scenu mnoge Šekspirove komade ("Henri Šesti", "San letnje noći", "Bura"), osnovao Šekspir festival u Čortanovcima, a ima i svoju omiljenu, višeznačnu (Ofelijinu) rečenicu: "Bože, mi znamo ko smo i šta smo, al' ne znamo šta možemo biti"...

Ovog puta, na sceni je komad koji kroz priču o dvojici zavađene braće budi plemenita osećanja - govoreći o ljubavi i zajedništvu, pomirenju i iskrenosti.

Pročitajte još - Nikita Milivojević: Novca se još niko zasitio nije

* Šekspir na Nišvilu. Kakve veze pisac i reditelj imaju sa džezom: u temi, stilu, načinu mišljenja, emociji?

- Džez, između ostalog, podrazumeva i dosta mašte, improvizacije. Tako da mi se učinilo da to može biti vrlo neobična i zanimljiva kombinacija sa Šekspirom, čiji je tekst takođe kao nekakva partitura koju tek treba maštovito razigrati. U tom smislu, mogao bih reći da će i "Kako vam drago" biti nekakva "džez komedija". A to znači sa puno žive muzike, bendom na sceni i drugo.

* Engleskom klasiku posvetili ste mnoge predstave, pa i festival. Šta je ono što vas iznova provocira kada je reč o ovom piscu?

- Jedan od najznačajnijih pozorišnih ličnosti 20. veka, Piter Bruk, pre dve godine je na moju molbu poslao pismo koje sam pročitao na otvaranju Šekspir festivala. U njemu, između ostalog, kaže: "Šekspir je fenomen, kao Sunce ili Mesec, i svi naši pokušaji da ga objasnimo rečima ponekad su detinjasti i glupi". Ništa bolje, niti tačnije, nisam čuo o Šekspiru od ovoga što nam je napisao Piter Bruk. Ako bi trebalo nešto da dodam, jedino što bih mogao reći jeste nekakav lični utisak. Da uopšte nije teško da pronađemo sebe, svoje vreme i okruženje kod Šekspira. Gde god se osvrnete, videćete nekog Makbeta, Ričarda, Hamleta, Otela. Ili melanholičnog Žaka, Ofeliju, Ledi Makbet, Juliju. Samo ih treba videti i prepoznati.

* Kakve sve asocijacije (u kulturi, politici, društvu, svakodnevnom životu) imate na ovo "kako vam drago"?

- Među raznim Šekspirovim komadima i naslovima meni je upravo najdraži naslov ove pastoralne komedije. Zanimljiv je, neobičan, intrigantan. Odmah može da vam pokrene maštu, tako da je u našoj predstavi postao lajtmotiv. To znači da imam zaista mnogo asocijacija koje mogu da se upišu u ovaj naslov. A publika neka da odluči koja im je najzanimljivija. Kako im drago!

* Čime objašnjavate da je moguće na sceni Kruševačkog (ili bilo kog) pozorišta nikada nije izvođen Šekspir?

- Zaista nemam neko posebno objašnjenje, kao što ga nemam ni za činjenicu da je u beogradskom Narodnom pozorištu Šekspir najigraniji pisac do današnjih dana. Kod nas uvek i u svemu preovlađuju neke ekstremne situacije. Prilično je teško naći neko razumno objašnjenje za njih, ili bilo kakvu ravnotežu.

* Šta još od vas možemo da očekujemo u narednoj pozorišnoj godini?

- Već dugo vreme računam po sezonama u pozorištu. I hvala bogu da je tako. To, između ostalog, uvek znači i neka nova putovanja, teatre, zemlje i ljude koje ću tek upoznati. Verujem da je to ono najlepše u mom poslu. Atina je, naravno, moja druga kuća, tako da me prvo čeka predstava u Grčkoj. Ipak, posebno se radujem ponovnom odlasku u Švedsku i Veliku Britaniju...

MEĐUNARODNA KARIJERA

NAŠ sagovornik je od dve hiljadite godine karijeru uglavnom gradio u inostranstvu. Za nepune dve decenije postavljao je uglavnom svetske klasike na pozornicama Grčke, Švedske, SAD, Slovenije, Makedonije, Turske, Nemačke, Italije. Milivojević je poslednjih deset godina redovan profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu - na odseku za glumu i režiju.