Ulazak u tuđe cipele

POZNATI švajcarski kolektiv "Rimini protokol" prošle godine pobedio je na Bitefu s predstavom "Zaostavština, komadi bez ljudi", a njihov dramaturg Imanuel Šiper (predavač i istraživač na nekoliko univerziteta i akademija u Nemačkoj i Švajcarskoj) gost je Narodnog pozorišta u Beogradu. Na Sceni "Raša Plaović" u utorak je imao performativno predavanje na kome se publika upoznala sa načinom rada "Rimini protokola", a danas će održati radionicu namenjenu profesionalcima iz izvođačkih umetnosti.

U savremenom pozorištu Šiper je poznat po svom pristupu dokumentarnom teatru, za njegov rad kažu da se pozicionira između naučnog istraživanja, predavanja i umetničke prakse. Kakvu "laboratoriju iskustva" (kako nazivaju njihovo pozorište) zapravo nudi publici?

- Od prošle godine "Rimini protokol" počeo je da istražuje kako teatar može postati svojevrsna laboratorija: ako je svet kompleksan kao što izgleda, mi moramo učiti o tim različitim iskustvima. Ne smemo imati jedan pogled na stvari, već mnogo različitih perspektiva - objašnjava, za "Novosti", Imanuel Šiper. - Zato, ne stvaramo likove kao u klasičnom pozorištu već prave ljude izvodimo na scenu. Na primer, kad neko umre nasilnom smrću, oko njega se okupe policijski fotografi, na obdukciji su studenti medicine, sviraju muzičari na poslednjem ispraćaju, tu su i grobari... Oko jednog čoveka mnogo je ljudi s različitim zadacima, a mi tu situaciju ne prepričavamo već aktere izvodimo na pozornicu.

PROČITAJTE JOŠ - Pozorišne radionice Imanuela Šipera

Kako naglašava, Šiper se ne zalaže za pozorište bez izvođača. On samo želi da gledaoca stavi u drugačiju perspektivu, dajući mu određenu "ulogu" i mogućnost da uđe u tuđe cipele:

- Tokom velike konferencije o klimatskim promenama u Nemačkoj, paralelno smo u pozorištu obrađivali istu temu. Simulirali smo konferenciju, na kojoj je 198 zemalja imalo po predstavnika u jednoj velikoj sobi. I, o čemu se radi? O demokratiji na delu: diskusija nije mogla da se nastavi, ako se samo jedan govornik ne složi. Složenost ove situacije ilustruje koliko je sve komplikovano - u tri sata konferencije ne razmišljate svojom glavom, kao individua, već kao delegacija Brazila, na primer. Reč je, dakle, o jednom dokumentu i igri u kojoj svako ima svoju ulogu.

I dok se skup o klimatskim promenama odvijao u konferencijskoj sali, u pozorištu je predstavu koja je "imitirala" stvarni događaj, gledalo 650 ljudi!

- U Beogradu ću govoriti o postdemokratskim okolnostima, vezi između politike i ekonomije, o tome kako će roboti u budućnosti zameniti ljude (novinare, na primer), "samopokretnim" automobilima. Živimo u digitalnoj eri koja je sve savršenija od nas i kojoj polako ustupamo mesto.

BERLIN, DAVOS I KINEZI

U SVOM predavanju naš sagovornik otvara na zanimljiv način neke fenomene kao što su globalna obaveštajna mreža, gradilište i lobiranje, digitalizacija demokratije...

- Eto, u Berlinu već godinama nikako da se završi jedan aerodrom, a u Kini su u međuvremenu izgradili trideset! O čemu se radi? Možda demokratija i nije najbolja stvar, postavlja se i pitanje korupcije. S druge strane, digitalna vlada ne može biti korumpirana, pa bi jednog dana mogla zameniti ove sadašnje. Veštačka inteligencija je, očigledno, na višem nivou od nas... U malom švajcarskom mestu Davosu održava se Svetski ekonomski forum: taj skup privatnih organizacija moćniji je od Ujedinjenih nacija. Svima je već jasno da direktori kompanija više odlučuju o našem svetu i promenama u njemu, nego UN.