NAGRADA MEŠA SELIMOVIĆ: Književnici biraju knjigu godine - Milomir Gavrilović (Beograd)

Objavljivanjem izbora četvorice članova Velikog žirija, danas počinje uvek neizvesno nadmetanje za prestižnu nagradu "Meša Selimović", koju 31. put dodeljuju "Večernje novosti".

U Velikom žiriju je 59 književnih znalaca čije ćemo izbore objavljivati do 22. februara.

Milomir Gavrilović (Beograd)

1. "VEČITO SADA", Tomislav Marinković ("Arhipelag")

2. "CRNjANSKI: BIOGRAFIJA JEDNOG OSEĆANjA", Milo Lompar ("Pravoslavna reč")

3. "UHVATI ZECA", Lana Bastašić ("Kontrast izdavaštvo")

4. "BITKA ZA PROŠLOST: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam", Zoran Milutinović ("Geopoetika")

5. "OD", Bladimir Vukomanović Rastegorac ("Arete")

U novoj pesničkoj zbirci Tomislava Marinkovića, Večito sada (Arhipelag), modernom čoveku se, gotovo kroz terapeutski tretman, nude lepota i mir, nasuprot nametima civilizacije i istorije. Nadograđujući već dosegnutu visoku poetsku meru, Marinković svojom novom zbirkom sve više zalazi u metafizičkki prostor, usput nenametljivo ukazujući kako je život ipak, uprkos svim ograničenjima i nedaćama, apsolutno vredan življenja.

Crnjanski: biografija jednog osećanja prof. dr Mila Lompara (Pravoslavna reč) sveobuhvatna je studija u kojoj autor precizno određuje položaj Miloša Crnjanskog unutar srpske kulture. Milo Lompar, pre svega, Crnjanskog prepoznaje kao pisca margine, i kao figuru stranca neuklopivu u tadašnje političke, ideološke, unekoliko i poetičke evropske i jugoslovenske okvire. Upravo ta osnovna pozicija Miloša Crnjanskog – duboko osećanje stranosti, čini ga autentičnom stvaralačkom figurom, kao što predstavlja i jedinstven poetički i idejni centrum njegovog dela.

Roman Uhvati zeca Lane Bastašić (Kontrast izdavaštvo) vešto postavlja narativ o odrastanju, sazrevanju i prijateljstvu uz opsesivne teme generacije odrasle devedesetih godina prošlog veka na jugoslovenskom prostoru, kao što su pitanja identiteta, neutemeljenosti, (ne)pripadanja, ili tranzitnog odrastanja. Roman Uhvati zeca odlikuje i precizno izvedena džojsovska intertekstualna i strukturna kompozicija u koju su udenuti mnogi vešto nijansirani lirski pasaži.

Studija Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam Zorana Milutinovića (Geopoetika) predstavlja u dobri čas objavljenu interpretaciju nekolikih ideoloških čitanja Andrićevog dela, i može služiti kao obrazac ideološki neostrašćene analize. U doba aktivacije svakakvih post-istina, potrebne su trezveno, u skladu sa proverljivim činjenicama i verodostojnim naučnim aparatom, pisane knjige, kao što je Milutinovićeva, koje brane opuse i stvaraoce od ideoloških i tendecioznih tumačenja i zloupotreba.

Roman Od Vladimira Vukomanovića Rastegorca (Arete) predstavlja pravu svetkovinu pesničkog tretmana jezika preobučenog u prozno ruho pre svega kroz promišljeno preispitivanje avangardnog poetičkog nasleđa. Roman Od nije samo uspeli prozni eksperiment, pa i metakomentar mogućnosti proznog jezika i postupaka, već je i osmišljena parabola o tome šta čini i oblikuje istinu teksta.