GOLGOTA I VASKRS SRBA: Značenje Krfa u našoj istoriji još nije jasno prepoznato

ONO no što se dogodilo sa Srbijom i Srbima od oktobra 1915. do septembra 1918. nezabeleženo je u istoriji Prvog svetskog rata, pa i u istoriji Evrope.

Foto Arhiv Beograda

Jedna država - kralj i regent, vlada, Narodna skupština, Vrhovna komanda, vojska, banka i blagajna, sve ključne ustanove - napustila je svoju teritoriju da bi se, preko dve susedne (Crna Gora i Albanija), povukla na tle treće zemlje (Grčka). Tu, na ostrvu Krf, ona je, uz pomoć saveznika, obnovila svoje snage. Srpska vlada i državne ustanove ostaće sve do kraja rata, a preporođena srpska vojska ostrvo će konačno napustiti sredinom maja 1916. godine. Vojska će odatle biti prebačena na Solunski front, odakle 15. septembra 1918. kreće u pobedonosnu ofanzivu i oslobađanje otadžbine.

Priča o 1915. i 1916. godini ima, naime, sve odlike epskog, nečega što podstiče i pokreće dubinske, junačke i stradalničke slojeve u zbunjenoj duši današnjeg čoveka. Za epsku priču potreban je i motiv izdaje. Srbi su 1915. verovali da su ih saveznici izdali i prepustili sudbini. U jednom trenutku, sredinom novembra 1915, srpski kralj, regent, vlada, narodni poslanici, sva srpska vojska i izbeglice slegli su se na Kosovu polju.

MNOGI su se tada pitali da li će tu, na Kosovu, propasti i obnovljena srpska država, baš kao nekada srednjovekovno srpsko carstvo? Da li je sve što se događalo još od 1804. bio samo san o slobodi, pre povratka u tuđinsko, vekovno ropstvo? Čak i rasulo koje je Srbe konačno zahvatilo u Prizrenu i Peći imalo je u sebi nečeg epskog. U Peći su, pre pokreta ka crnogorskim planinama, usred masovnih dezertiranja, uništavanja municije, spaljivanja dokumenata i ogromnih vatri i eksplozija, srpski artiljerci plakali dok su "sahranjivali" svoje topove. Krenuli su ka snežnim visovima koji su se kao zidine uzdizali iznad Peći i Prizrena, bili su rešeni da se ne predaju, da se bore do kraja.

POŠTO su, u prvoj polovini decembra 1915. izbili na albansku obalu, u Skadar, Lješ i Drač, Srbi su ponovo morali da se suoče sa sporošću i ravnodušnošću saveznika. Ruski car, sada predaleko da bi mogao da pomogne, zahtevao je od Pariza, Londona i Rima da Srbima hitno priteknu u pomoć. Francuzi su pomogli najviše i najbrže. Britanci su bili ravnodušni, iako su njihovi inžinjerci mnogo toga učinili da olakšaju položaj i kretanje Srba. Italijani, zabrinuti da će im Srbi ugroziti posede u Valoni i Draču, bili su neprijateljski raspoloženi. Sporadične evakuacije iz Svetog Jovana Medovskog i prečesta potapanja brodova koji su donosili hranu, pokazali su da je ova luka bila previše opasna za evakuaciju cele srpske vojske i civila. Okršaji britanskih, francuskih i italijanskih flota sa ratnim brodovima i podmornicama Austrougarske u Jadranu bili su skoro svakodnevni.

Sabijeni na obalama Albanije, Srbi su svakog časa, prodorom Bugara sa istoka i Austrougara sa severa, mogli da budu uhvaćeni u klešta i konačno uništeni. Pošto je pala Crna Gora, 12. januara 1916, trupama Austrougarske otvoren je put ka Skadru. Srpska vojska je morala da krene na novi marš, ka Draču i Valoni, kroz nepregledne močvare, pod kišom i vetrovima, bio je još ubitačniji od prelaska zaleđenih planina.

PRVA masovna evakuacija srpske vojske iz Drača i Valone počela je tek krajem januara i trajala je do 19. februara. Poslednji delovi srpske Konjičke divizije na Krf će biti prebačeni tek 5. prila 1916. Bila je to najveća pomorska operacija ovog tipa u Prvom svetskom ratu. I docnije, ona će po svojim razmerama, biti uporediva samo sa evakuacijom Britanaca i Francuza iz Denkerka 1940. godine.

Uprkos neprijateljstvu i međusobnim sumnjičenjima, mora se reći da je glavni teret masivne i rizične operacije spasavanja Srba sa albanskih obala podnela italijanska ratna flota. Na Krfu će ih sačekati italijanske, ruske i britanske misije, ali će im glavnu pomoć pružiti Francuzi. Oni će Srbe hraniti, snabdeti naoružanjem i reorganizovati njihovu vojsku. Francuska će primiti najveći deo srpskih civilnih izbeglica i školovati najviše srpske izbegličke dece. Francuska ratna flota prebaciće srpsku vojsku, počevši od 18. aprila, sa Krfa na Solunski front.

Ubedljiva većina srpskih vojnika nikada ranije nije videla more. Njegove modre dubine oko Vida i Krfa će, međutim, primiti posmrtne ostatke preko 5.000 ovih junaka. Takav završetak njihovog ratnog puta prevazišao je čak i epsku maštu.

EGZODUS iz 1915. i 1916. odneo je živote 77.455 srpskih vojnika i preko 140.000 civila.

Kada se tome pridodaju umrli u epidemijama, od posledica gladi, bolesti i iscrpljenosti, u neprijateljskoj najezdi i koncentracionim logorima, onda je, prema nekim proračunima, 1915. i početkom 1916. godine umrlo oko četiri petine od ukupnog broja stanovnika Srbije stradalih u Prvom svetskom ratu - čak oko 1.050.000 ljudi, žena i dece.

Vido je upamćeno kao "ostrvo smrti", ali Krf je za Srbe bio "ostrvo vaskrsa". Mesto i značenje Krfa u istoriji Srba kao da još nije dovoljno jasno prepoznato. Tu je, 1916. godine, vaskrsla Srbija. Sred vekovnih maslinovih šuma, pod blagim mediteranskim suncem, okrepljena krfskim vinom i dobrotom Krfljana, ovde je oživela srpska vera, preporođena srpska vojska i obnovljena srpska država. Odatle će Srbi krenuti u pobedu i slavu, ka svojim kućama, ka otadžbini.

KRAJ

Preporučujemo

Feljton

0 0

ZAMUĆENA SLIKA SRPSKOG SLOMA: Saveznici su sprečili Srbiju da sama sebi pomogne

17. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

TUŽNA SAHRANA TOPOVSKIH CEVI: Patrijaršija je bila nemi svedok jednog stradanja

16. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

POVLAČENjE ILI PROTIVUDAR: Vojvoda Mišić je ostao usamljen u zalaganju za ofanzivu

15. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - KAPITULACIJA NAJGORE REŠENjE: U seobi države studenički monasi poneli su mošti prvog kralja iz dinastije Nemanjić

14. 03. 2021. u 17:23

Feljton

0 2

POZORNICA PORAZA I OČAJANjA: Srpska vojska, sabijena u Metohiji, iza leđa imala je zid od planina, a ispred sebe višestruko jačeg neprijatelja

13. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

ISTORIJA SRBIJE PRED OČIMA: Ministri su put od Kosovske Mitrovice do Prizrena prešli vozom i kolima

12. 03. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije