PODVALE O LOGORIMA U BOSNI: Medijska “nacifikacija” srpskog naroda (13)

Vladimir Ilić

30. 10. 2020. u 18:23

ПОДВАЛЕ О ЛОГОРИМА У БОСНИ: Медијска “нацификација” српског народа (13)

Ujedinjene nacije su nekritički prihvatale novinske tekstove

TABLOIDNE storije o "srpskim logorima", Roja Gatmana, izveštača "Njuzdeja" (Newsday), bile su pune isključivih tvrdnji, iako on lično nije uvek izveštavao "sa lica mesta", kako bi se moglo zaključiti iz potonjeg naslova njegove bombastične knjige "Svedok genocida": "Srpski osvajači drže dva koncentraciona logora u kojima je likvidirano ili umrlo od gladi više od 1.000 civila, dok će više hiljada ostati tu sve dok ne umru... 1.350 ljudi je pobijeno i mučeno u okolini Brčkog od 15. maja do sredine juna." Nekoliko dana kasnije ugledni "Njujork tajms", koji se ne smatra tabloidom, naglašava: "Srpski zločini predstavljaju paralelu sa nacističkom Nemačkom."

U knjizi, koja je poslužila kao matrica za TV serijal Bi-Bi-Sija "Smrt Jugoslavije", autori Lora Silber i Alen Litl vele: "Tada, 9. jula, novinar Roj Gatman, iz njujorških novina 'Njuzdej', dobio je poziv od jednog muslimanskog lidera koga je sreo u Banja- -luci prethodne godine. 'Molim nastoj da dođeš ovde', preklinjao je čovek. 'Dosta je ubistava. Oni sprovode muslimane kroz Banja- -luku u kolima za stoku. Prošle noći bilo je dvadeset i pet vagona za stoku prepunjenih ženama, starcima i decom. Bili su tako preplašeni. Njihove ruke mogle su se videti kroz otvore. Nama nije bilo dozvoljeno da priđemo bliže. Možeš li zamisliti to? Kao kad su Jevreji slani u Aušvic. U ime humanosti, molim dođi."

PRATEĆI poželjni "ugao" priče, američki list "Ju-Es-Ej tudej" (USA Today) veli: "Scene koje prizivaju sećanja na logore smrti u Drugom svetskom ratu: izgladneli zatvorenici, barake i bodljikava žica."

Iz dosadašnjeg dela naše analize proizlazi da je medijska kampanja o konclogorima sprovedena, najpre, tokom letnjih odmora. Organizatori plasmana te "informacije" smatrali su da će najveći efekat i faktor iznenađenja biti ukoliko se probudi savest ljudi širom sveta koji uživaju, opušteno, na suncu diljem planete, dok se stravični događaji, po uzoru na nacističke, odvijaju u srcu (civilizovane) Evrope. Takođe, smatralo se da srpska strana u Bosni neće imati ni sredstava ni mogućnosti da na takve medijske napade blagovremeno odgovori.

Ubrzo, posle uspeha storije o konclogorima u tabloidu "Njuzdej", trebalo je isto to ponoviti u elektronskim medijima. I to je urađeno. Novinarka britanske Aj-Ti-En TV po imenu Peni Maršal pošla je u Bosnu i Hercegovinu tragom Gatmanove storije. Sa njom su bila i dvojica kolega: Jan Vilijams i novinar britanskog lista "Gardijan" Edvard Valijami.

POSETILI su izbeglički centar u Trnopolju. Budući da ono što su videli tamo nije bilo u skladu sa onim što je, po nalogu uredništva, trebalo izvestiti britansku i svetsku javnost, odlučili su da naprave svojevrsni medijski performans: ekipa novinara je ušla u običnom žicom ograđeno dvorište namenjeno za odlaganje i čuvanje građevinskih alatki i materijala. Novinarka Peni Maršal je čak napomenula da se "boji tih ljudi", misleći na muslimanske izbeglice, i da zato ulazi u žicom ograđen prostor. Dakle, grupa ljudi koje je ona želela da snimi i intervjuiše bili su izvan tog prostora koji je ograđen žicom. Bilo je očigledno da je stovarište, namenjeno za građevinski materijal i alat, opasano običnom žicom, nalik onoj koja se u Srbiji upotrebljava za kokošarnik i slične namene. Jedino je sam vrh te ograde imao dva reda bodljikave žice sa očiglednom namerom da spreči kradljivce.

GLOBALISTI OSTVARUJU CILj

LAŽ o srpskim logorima u Bosni i Hercegovini je prodrla tamo gde su centri globalizma hteli. Potom će Komisija za istraživanje ratnih zločina OUN čiji je lider postao američki musliman Šerif Basjuni, u svom izveštaju leta 1994. pomenuti "bodljikavu žicu" kao simbol nečovečnog postupanja Srba sa svojim zarobljenicima. Taj izveštaj se precizno odredio da je termin "koncentracioni logor" opravdan kada je u pitanju Trnopolje.

Kako će širom sveta novinari i političari koji nisu u prilici da budu na licu mesta da ne veruju onome što zastupa zvanična komisija jedne takve, veruje se, ugledne međunarodne organizacije kao što je OUN?

Britanski novinari, stojeći u stovarištu, pozivaju grupu muslimanskih izbeglica da priđu žičanoj ogradi. Za prevodioca koriste jedinog čoveka u grupi koji je znao engleski i koji je na samom početku razgovora rekao da je reč o kampu za izbeglice. Uvidevši da nemaju senzacionalnu priču o konclogorima koju su tražili, britanski novinari se odlučuju na "spasonosni" medijski trik: pozivaju najmršavijeg čoveka u grupi izbeglica, bez namere da ga predstave (ko je i koje nacionalnosti), i traže da skine košulju.

VIDEVŠI da je reč o izuzetno mršavom čoveku, i od ostalih ljudi u grupi traže da budu goli do pojasa. Skraćivanjem ugla kamere, TV slika je stvarala utisak da se grupa izbeglica nalazi unutar prostora ograđenog bodljikavom žicom. U fokusu kamere, naravno, bio je već pomenuti najmršaviji čovek. I medijski efekat je postignut: kamera je izazvala sećanja na Aušvic.

S oznakom "vrlo hitno" storija Aj-Ti-En TV preplavila je medije Zapada. Preko noći se zakazuju vanredne sednice vlada po Evropi i svetu, političari prekidaju već započete godišnje odmore, i počinje se diskutovati o "novom nacizmu u srcu Evrope".

Međutim, i pomenuti britanski novinari su bili snimani. Ekipa lokalne srpske TV snimila je ceo događaj s namerom da pokaže sopstvenoj javnosti razmere internacionalnog interesovanja za tragična zbivanja u Bosni i Hercegovini, nekad smatranom "bastionom jugoslovenstva". Na tim snimcima jasno se vidi i čuje da je čovek koji je poslužio kao prevodilac, stojeći iza žice rekao novinarki Peni Maršal: "Ovo nije zatvor. Ovo je izbeglički kamp." Na pitanje novinarke da li se s njima postupa korektno, "prevodilac" je potvrdno odgovorio. No, to nije prikazano na taj način u storiji Aj-Ti-En TV. I tako je organizovana i plasirana priča u elektronskim medijima.

MEĐUTIM, u svojim storijama Aj-Ti-En njuz, kritičnog 7. i 8. avgusta 1992, nigde nije ni pomenuo sintagmu "koncentracioni logori". Ne, upravo je način organizovanja TV slike konotirao takvu poruku.

To nije moglo ostati nezapaženo. Istinu će, pored ostalih, kazati Tomas Dajhman: "Moja optužba protiv Aj-Ti-En je, prvo, da je način na koji je fotografija proizvedena i predstavljena dao zavaravajući utisak da je Trnopolje koncentracioni logor. I drugo, kada svetski mediji prenose tu interpretaciju koja stvara utisak kao da je prava, Aj-Ti-En ne samo da je propustila da to ispravi, već je slavila to. Pet godina docnije, pogled izbliza na dokaz sugerira da je Aj-Ti-En kriv i za jedno i za drugo ... Velika je razlika između viđenja mesta koja je snimio Aj-Ti-En kao logora, i viđenja tih mesta kao koncentracionih logora. Izbeglički i tranzitni logor u Trnopolju bio je svakako sumoran, a zarobljenički i centar za ispitivanje u Omarskoj bio je još sumorniji. Ali nijedan od njih ne nosi poređenje sa koncentracionim logorima u kojima su nacisti iskasapili milione Jevreja i ostalih. Sve što sugerira poređenje između Trnopolja i, recimo, Aušvica, ne samo da bi opasno izokrenulo istinu o bosanskom konfliktu - građanskom ratu, ne ratu genocidnog osvajanja. To bi takođe nanelo ozbiljnu nepravdu žrtvama nacističkog Holokausta, umanjivanjem skale najvećeg zločina veka."

SUTRA: CRNE SLIKE PROŠLOSTI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)