SUMNJIVA SMRT MILOŠA OBRENOVIĆA: Austrijske i britanske službe stoje iza ubistva kneza?

Piše: Milorad BOŠNJAK

28. 08. 2020. u 20:00

POSTOJI nepotpuno obrađena građa o kontroverznoj smrti kneza Miloša 26. septembra 1860. godine.

СУМЊИВА СМРТ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА: Аустријске и британске службе стоје иза убиства кнеза?

Foto: Foto dokumentacija "Novosti"

Ovom autoru, njen deo ipak je dat na uvid. Ona potvrđuje sumnje da Miloševa smrt nije nastupila prirodnim putem! Potvrđuju to još neki merodavni izvori.

Za razliku od te nesređene poluzvanične dokumentacije, masonska građa u zajedničkim arhivima profesora u severnoj Italiji, Hrvatskoj i Srbiji, masona i nemasona, stručno je sređena. NJeni delovi o tajnama vladarskih Obrenovića, dobronamerno su ustupani na razmatranje ovom autoru 2001, tada glavnom uredniku njuz-magazina "Identitet" u Zagrebu i novinaru "Večernjih novosti".

Iz nje izdvajamo izveštaj o smrti kneza Miloša. Zbog lakšeg razumevanja, valja napomenuti da su neki od sakupljača te građe pripadali (ili još pripadaju) časnom Slobodnom zidarstvu Hrvatske, Italije i Srbije. Neki iz 19. veka bili su masoni u vreme Miloševe vladavine i posle. Davno su, razumljivo, preminuli, masonskom terminologijom, "preselili se na Večni istok".

NAJZANIMLJIVIJI deo tog izveštaja, pisanog ijekavskim dijalektom, prenosimo doslovno.

Istorijski izvori upućuju da vladalac Srbije nije preminuo prirodnom smrću usprkos poodmaklim godinama

"Vladalac Srbije Knez Miloš Obrenović, nije umro prirodnom smrću, usprkos poodmaklim godinama svojega života. NJegova smrt izazvana je i nastala namjerno, što se može kvalificirati kao jedan vid ubojstva, posrednog, od strane rezidenata austrijskih i velikobritanskih obavještajnih službi, koji su imali utjecaj na Miloševog sina kneza Mihaila Obrenovića i na vrlo uzak krug njima podređenih agenata različitih profesija iz konzulata tih dviju država. Kad se uvjerila da je knez Miloš zaista mrtav, austrijska tajna konzularna služba obustavila je sva svoja cjelokupna dotadašnja agenturna djelovanja, usmjerena prema Kneževskom dvoru u Beogradu.

SMJESTA je aktivirala ranije dogovorene, svoje daleko manje važne obavještajne djelatnosti u južnoj Srbiji, u dosluhu sa agenturama iz Turske, samo da bi prikrila svoj utjecaj na zbivanja oko smjene kneževskih vladara u Beogradu, smrću Miloševom i zamjenom vladavinom njegovog mlađeg, a živućeg sina kneza Mihaila Obrenovića.

Poslanstvo Britanije, za razliku od austrijskog, nije pred konzulatima i obavještajnim odjeljenjima drugih država sila odviše ni krilo svoju umiješanost u ta iznenadna i čudna dešavanja i smjenu vlasti u Beogradu, nastupom proengleskog i proitalijanskog masona kneza Mihaila na tron Srbije namjesto svog umrlog oca, čiju su smrt izazvali i ubrzali ljekari u dogovoru sa britanskim i austrijskim agentima."

Foto: Foto - dokumentacija "Novosti"

Milan Obrenović sa majkom (rad Steve Obradovića)

U ŽIŽU (među)srpskih, međunarodnih i porodičnih spletki od polovine 19. veka, knez Mihailo dospeva i zato što ih je sam podstrekivao! Merodavan izvor o tome je zbirka spisa hroničara Stevana Stevče Malenovića "Knjaz Miloš o duševnim osobinama Knjaza Mijaila i proricanje tragične smrti ovoga". I delove spisa Malenovića, saradnika poverljivih krugova, prenosimo bez gramatičke i stilske obrade.

"Na skoro po povratku Knjaza Miloša i Knjaza Mijaila u Srbiju 1859-e godine, Knjaza Mijaila obuzme želja - da zameni oca na knjaževskom prestolu (a i to je bila posledica intrige Kajmakamovaca, pošto su oni bili uvereni - da će kod Knjaza Mijaila lakše uspeti sa svojim ciljevima, nego kod Knjaza Miloša, - kako on treba zbog starosti i slabosti (Knjaz Miloš je patio od srčane bolesti) da se odmori, i da treba da za života dade knjaževsku vlast Knjazu Mijailu, kao zrelome i sposobnome za upravu zemlje itd, jer su sada drugačija vremena, te se nemože da podnese onakova uprava zemljom - kako je Knjaz Miloš radio i upravljao za vreme svoje prve vlade.

OVAJ jad je Knjaz Mijailo neprestano podsticao, i Knjaz Miloš je dugo vreme o tome prećutkivao, nektejući nikome dati odsečnoga odgovora, niti je hteo da izriče svoj sud o Knjazu Mijailu i njegovim duševnim osobinama, a znao je: da se sve to radi po želji Mijailovoj. Najposle kada je Knjaz Mijailo video da Knjaz Miloš ne misli ustupiti mu vladu, onda se ugodi da doktor Beloni, koji je tada bio dvorski i vojni lekar, savetuje Knjazu Milošu, da ode u Aleksinačku banju i da zdravlja radi probavi tamo neko vreme - i Knjaz Miloš posluša, i ode u rečenu banju ali - na skoro, pošto se je okupao jedanput-dva u toploj vodi, obnevidi na oba oka, te ga otuda preko Negotina donesu Dunavom u Beograd" - doslovno je pisao Malenović.

VELIKO INTERESOVANJE

STVARNI uzroci smrti kneza Miloša interesovali su hiljade "običnih" ljudi, ali i "ljudi dobrog glasa", masona. Jer, i po davnijim i novijim istraživanjima, mnoga svoja dela u korist slobodne države Srbije, radio je kao slobodni zidar. Kao i mnogi časni masoni u srpskoj istoriji - njegovi prethodnici, savremenici i oni koji su ga nadživeli.

TAČNO je, i po drugim izvorima, da Miloš u toj banji naglo gubi vid. Po izveštajima dvorskih i drugih (pot)plaćenih lekara "osim narušenog kardiovaskularnog zdravlja, patio je od šećerne bolesti sa komplikacijama, koje uzrokuju takav ishod". Zašto su sve te komplikacije kulminirale odjednom?!

Za te Miloševe po život opasne tegobe, dvorski lekari su odavno znali. Miloš je, po raspoloživim podacima, posle svega nekoliko dana boravka u Aleksinačkoj banji iz nje hitno vraćen polumrtav. Iz tog stanja (ne komatoznog, kako navode neki autori, nego svesnog, razumnog) nikada se nije vratio u redovni život. Umro je u Topčideru na Krstovdan 1860.

TADA je čuveni doktor Spiridon Eftimijadis izjavio: "Ko je kazao da Knjaz Miloš ide u banju da se kupa, taj želi da on umre, jer bolest njegova ne može da podnese takvo kupanje"! Taj akt čuva Arhiv Srbije, sign. PO kut. 140 br. 150. Dr Eftimijadis je bio državni lekar Srbije, odličan dijagnostičar, nadaleko poznat u zemljama Evrope. Nije konsultovan o Miloševom putu u banju.

Otvoreno je pitanje učešća kneza Mihaila u zaveri protiv oca

I ti izvori svedoče da su Miloša "prijatelji" savetovali da tron preda Mihailu. Inače, Miloš nije mogao da prežali preranu smrt prvorođenog sina Milana, koji je vladao Srbijom samo 26 dana, ne samo kao gubitak čeda, nego je smatrao da bi on bio bolji vladar od Mihaila!

MALENOVIĆ doslovno svedoči o svojoj važnoj poseti svom prijatelju Milošu u to vreme:

"Oslabio i obnevidio, onda mi je Knjaz Miloš kroz plač izrekao ove reči: E moj Stevča, kamo i moja a i vaša lepa sreća - da mi je živ Milan - niko ne bi srećniji i radosniji od mene bio, ali znajte da kada ja umrem, vi ćete mene da lepite od blata, i vi ćete muke da imate sa Mijailom, jer je Mijailo budala, i ne zna šta radi, najposle će one kurve Jevremove i glavu da mu upropaste."

Malenović je delove spisa pisao ijekavicom, ali je sagovornike citirao ekavicom.

Ta Miloševa oštra, u zadnjoj rečenici nepristojna kvalifikacija, izraz je gneva.

NA MIHAILOVE incestoidne postupke Miloša upozoravaju masoni, odnose se na unuku Miloševog brata Jevrema (masona). Na Mihaila su uticali Jevremova ćerka Anka i klika "dobronamernika". Zato je posle razvoda sa kneginjom Julijom (Hunjadi) hteo da se oženi - Katarinom, Ankinom ćerkom, ali je odustao! Ima indicija da su Mihaila od te namere odvratili masoni, čiji je bio "brat". Tom vladalačkom i ljubavnom romansom više se bave dramaturgija i muzikologija, manje istorija.

Tako (?) je životni i vladarski put okončao knjaz Miloš. Uz sumnje o njegovoj smrti: biološka zbog bolesti, izazvana trovanjem od stranih službi i, najnedokučivije - uticajem kneza Mihaila?

SUTRA: Masonski život kneza Mihaila
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)