FELJTON - ZAPAD POKREĆE PLAN B, "NARANDŽASTU REVOLUCIJU": U Ukrajini se primenjuje ista strategija kao u Srbiji i Gruziji

Milanko Šekler

28. 11. 2022. u 18:00

NA PREDSEDNIČKIM izborima poslednjeg dana oktobra 2004. bila su samo dva ozbiljna kandidata, Viktor Janukovič i Viktor Juščenko.

ФЕЉТОН - ЗАПАД ПОКРЕЋЕ ПЛАН Б, НАРАНЏАСТУ РЕВОЛУЦИЈУ:  У Украјини се примењује иста стратегија као у  Србији и Грузији

Foto Arhiv Novosti

U prvom krugu, Juščenko osvaja minimalnu prednost – 39,87%, a Janukovič 39,32%. U drugom krugu, održanom 21. novembra 2004, Viktor Janukovič osvaja 49,42%, dok Viktor Juščenko osvaja 46,69%.

Naravno, „Zapadu“ se ne „sviđa“ taj rezultat, i pokreće plan B, odnosno kreće čuvena „Narandžasta revolucija“. Odmah nakon završetka drugog kruga, još dok nisu ni saopšteni rezultati zvanično, Viktor Juščenko osporava rezultate izbora, otvoreno sumnjajući u njihovu regularnost.

A onda se pojavljuje „poštena i demokratska EU“, i kroz izveštaje svojih posmatrača izbora u okviru „Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju“ i Savet Evrope, „tvrdi“ da je bilo niz nepravilnosti u izbornom procesu tokom drugog kruga, normalno, optužujući Janukoviča za to!

Iako su posmatrači zabeležili najveće gužve na izbornim mestima baš na severu zemlje, gde je Juščenko dobio najviše glasova (i to kod čak 12% izbornih mesta), iako je najveća izlaznost bila na istoku zemlje gde je proruski Janukovič dobio najviše glasova (gde su posmatrači primetili gužvu samo na 4% biračkih mesta). A logično bi bilo da tamo gde je najveća izlaznost, mora biti i najveća gužva!

POSMATRAČI su nasuprot logici, izražavali otvorenu sumnju u regularnost, jer je na istoku bila mnogo velika izlaznost, odnosno veća 18% u drugom nego u prvom krugu, što samo po sebi i nije nikakav prekršaj, ali za posmatrače iz Evrope jeste!

Naravno, ovakav tendenciozan izveštaj posmatrača iz Evrope, i tvrdnje o neregularnosti, uz podršku Juščenku, odmah su izrazili EU, SAD i NATO, dok je na strani Janukoviča i tvrdnje da je rezultat izborne komisije Ukrajine regularan bila samo Rusija!

Vrlo je interesantno i svetskoj javnosti malo poznato, da je u izveštaju nezavisne nevladine organizacije – „Britanske helsinške grupe za ljudska prava“ (nema nikakve veze sa čuvenim prozapadnim „Helsinškim odborom za ljudska prava“!), navedeno da mediji (ni ukrajinski ni evropski ni svetski) uopšte nisu posvetili pažnju činjenici da je Juščenko dobio preko 90% glasova u zapadnoj Ukrajini, dok su u isto vreme izveštavali kako je Janukovič dobio visok procenat u jugoistočnom delu zemlje, koji nije ni izbliza bio tako visok – i iznosio je 75%!

Dakle, preko 90% za Juščenka na zapadu Ukrajine nije sumnjivo uopšte, ali je zato 75% za Janukoviča na jugoistoku Ukrajine vrlo, vrlo sumnjivo!

UJEDNO, gradska veća iz zapadnih i centralnih delova zemlje simbolično najavljuju da neće priznati rezultate zvaničnih izbora, a Juščenka simbolično demonstranti uvode u poluprazni parlament gde on simbolično polaže predsedničku zakletvu (iako nisu još saopšteni zvanični rezultati!).

Tako osokoljen podrškom licemernog i lažovskog Zapada, Juščenko pokušava da postane predsednik i s tim ciljem pregovara sa Kučmom (predsednikom u odlasku), ali se pregovori prekidaju 24. novembra, a Centralna izborna komisija saopštava da je na izborima pobedio Viktor Janukovič. Juščenko na Majdanu najavljuje proteste i štrajkove, tražeći da se promene rezultati izbora u njegovu korist.

Konačno, 3. decembra 2004, Ukrajinski vrhovni sud zaključuje „da zbog izbornih neregularnosti nije moguće ustanoviti stvarne rezultate izbora, te se za 26. decembar zakazuju novi izbori, ali samo drugi krug, u kojem ostaju Juščenko i Janukovič! Kakav cirkus! Pa ako se ne mogu ustanoviti stvarni rezultati izbora, kako se mogu ustanoviti koji su kandidati ušli u drugi krug?

I tako, 26. decembra 2004. godine, opet pod budnim nadzorom evropskih i zapadnih posmatrača, održavaju se izbori, a Centralna izborna komisija saopštava, 28. decembra, prevremene rezultate, po kojima je pobedio Juščenko sa 51,9%, dok je Janukovič dobio 44,20% glasova. Konačno je Juščenko postao predsednik.

SLEDEĆE godine, 23. januara 2005, Juščenko je proglašen za predsednika, a njegove pristalice to proslavljaju na Majdanu! Ah, taj Majdan. Dakle, ovu rundu je dobio Zapad, „gurajući svog pulena“ (mada je pulen izraz za mladog magarca).

„Pulen“ obećava članstvo Ukrajine u NATO i EU, i dalje optužujući protivkandidata Janukoviča za izbornu prevaru, a potpuno ignorišući činjenicu da su pomenute nezavisna „Britanska helsinška grupa za ljudska prava“, kao i nezavisna organizacija „Posmatrači“ iz Helsinkija, zabeležile „više nepravilnosti na strani opozicije nego kod navodnog proruskog kandidata Janukoviča“! Zapamtite ovo, molim vas!

Prozapadni mediji su uporno i neprestano izveštavali samo o „prevarama“ Viktora Janukoviča, ne objavljujući nikada ni jedan jedini dokaz za to! A šta je bilo posle ovakvih nakaradnih rezultata izbora u Ukrajini i pobede Juščenka – šta je još „isplivalo“, odnosno, šta je bilo posle?

IJAN Trejnor, novinar „Gardijana“, jasno dokazuje povezanost opisanih događaja na predsedničkim izborima u Ukrajini i promene režima u Srbiji i Gruziji. Ijan tvrdi, da su predsednički izbori u Srbiji 2000. godine, na kojima je „srušen“ Milošević, organizovani i vođeni od strane Ričarda Majlsa, bivšeg ambasadora u Beogradu, a tada ambasadora u Bugarskoj. Majls je, tvrdi dalje isti novinar, istu ulogu imao i kao ambasador SAD u Tbilisiju, gde je pomogao „proameričkom i prozapadnom“ kandidatu Mihailu Sakašviliju, da pobedi na izborima za predsednika Gruzije. Pomenuti novinar tvrdi da je Sakašvili putovao u Beograd, da prouči model, i kasnije je pobedio uz pomoć Kmare (gruzijski „Otpor“).

Naravno, ista strategija primenjena je i u Ukrajini. Ukrajinska omladinska organizacija „Pora“ takođe je nastala po modelu „Otpora“, uz američku pomoć i kreaciju.

Novinar „Gardijana“ još je otkrio da je čitav niz organizacija u Ukrajini radio na promeni vladajućeg režima – „Otvoreno društvo“ Džordža Soroša, Organizacija National Endowment for Democracy – koju finansira direktno američka vlada i USAID – takođe američka vlada. Temu ovakve pomoći Juščenku, iz fondova američke vlade, pokrenuo je Ron Pol, američki kongresmen, ali je ućutkan.

Interesantno je da je nevladina organizacija pod imenom Assessing Democracy Assistance, koju finansiraju Ujedinjene nacije, Velika Britanija i SAD, navela u svom izveštaju, kako su mnogi „ukrajinski strani posmatrači“ priznali kako je potpora „Zapada“ išla mnogo dalje od obične pomoći, ali da ne misli da je to „odlučilo rezultat izbora“! Ta organizacija tvrdi da su SAD tokom 2004. i početkom 2005. godine (do pobede Juščenka!), dale oko 100 miliona dolara za „razvoj demokratije“ u Ukrajini! A nakon pobede demokratije, koja se zove još i Juščenko – veliko NIŠTA!

 

IZBORNI MONITORING

U VEZI sa ukrajinskim izborima 2004. „isplivala“ je tvrdnja da je američka vlada finansirala i organizovala „najveći regionalni građanski izborni monitoring“ sa više od 1.000 „istreniranih“ posmatrača! Otkrilo se da je izlazna anketa po kojoj je Juščenko imao 11% prednosti nad Janukovičem, finansirana od strane SAD, Velike Britanije, Holandije, Švajcarske, Kanade, Norveške, Švedske i Danske, kao i još četiri međunarodne organizacije, od kojih su tri finansirane iz budžeta SAD!

SUTRA: RAĐANjE „EVROMAJDANA“ I ZAČEĆE  VELIKOG ZLA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

SOČNO TELEĆE PEČENJE U RERNI: Po receptu najiskusnijih kuvara - tajna je u brašnu