FELJTON - IZJEDNAČAVANJE ULOGA ŽRTAVA I ZLOČINACA: Zapad žrtve uvek bira među nejakim, malim i slabim narodima

Milanko Šekler

25. 11. 2022. u 18:00

SADA malo „poigravanja“ statistikom i prostim poređenjima, koja daju mnogo jasniju predstavu šta se zaista dešavalo tokom Drugog svetskog rata: Na svakih 16 poginulih nemačkih vojnika, 15 je poginulo u sukobima sa Crvenom armijom, a samo jedan u ratu na svim drugim frontovima i sukobima sa svim ostalim savezničkim vojskama.

ФЕЉТОН - ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ЖРТАВА И ЗЛОЧИНАЦА: Запад жртве увек бира међу нејаким, малим  и слабим народима

Evropa kao da je zaboravila da je su Crvenoarmejci zauzeli Berlin, Foto Profimedia

Nemačka vojska pretrpela je tri puta više gubitaka od Crvene armije, nego u borbama drugih 25 zemalja zajedno.

Samo u jednoj, Kurskoj bici, protiv Crvene armije, nemačka vojska borila se sa 50 divizija, što je dva puta više nego što je upotrebila na celom Zapadnom frontu, tokom cele 1943. godine!

Samo u Staljingradskoj bici, Nemačka je izgubila 800.000 vojnika, što je 7 puta više nego na celom frontu u Africi tokom celog rata!

Iskrcavanje englesko-američkih trupa, u leto 1944. godine, izvršeno je samo da se ne bi dozvolilo Crvenoj armiji da sama odnese pobedu nad Vermahtom i stigne do La Manša, što je bilo više nego izvesno.

Bitke u Zapadnoj Evropi tokom 1944.-1945. nisu mogle da se porede sa onima na Istočnom frontu, koji je bio glavni front u Evropi sve do 9. maja 1945. godine.

U NAJOZBILjNIJOJ ofanzivi Nemačke na Zapadnom frontu (Ardenska ofanziva u januaru 1945), učestvovale su 73 divizije Vermahta, dok je u isto vreme na Istočnom frontu bilo 179 nemačkih divizija. Sve vreme, protiv Crvene armije, Nemačka je angažovala 80% vojnika, 68% artiljerije, 64% tenkova i 48% aviona. Dakle, čak i u poslednjoj godini rata, većina nemačke vojske borila se na Istočnom, a ne Zapadnom frontu, koji je i zadnji otvoren.

Od 130 uništenih nemačkih divizija tokom čitavog Drugog svetskog rata, 104 divizije uništila je Crvena armija. U bici kod El Alamejna (afrički front), Nemci su izgubili 27 puta manje vojnika nego kod Staljingrada, pa ipak zapadni istoričari često porede te dve bitke kao jednake!

SAD su ušle u Drugi svetski rat u novembru 1942. godine, i to iskrcavanjem u Africi i udarom na Italiju i fašističku Francusku (Višijevsku), a ne Nemačku.

Bitku kod El Alamejna, ključnu za Afrički front, dobile su trupe Velike Britanije i Komonvelta, bez Amerikanaca.

Trupe Velike Briatnije i Komonvelta su, sve do leta 1944. godine, bile brojnije od američkih trupa i na Zapadu i na Tihom okeanu.

I onda se pojavi neko iz SAD da negira ulogu Crvene armije u Drugom svetskom ratu.

Vojska, tokom čitave istorije, napada samo goloruke, slabe, malobrojne i nemoćne, koji nemaju ni oružje ni sredstava da se brane. Na primer, Panamu!    

OSETILA je Ruska Federacija da uz konstantno umanjenje doprinosa SSSR pobedi nad fašizmom ide sve jači i sve beskrupulozniji proces „prekrajanja“ istorijskih činjenica i događaja, koji dovode do ubrzanog izjednačavanja nacizma, odnosno fašizma i komunizma, koji za cilj u svojoj konačnici ima izjednačavanje žrtve i zločinca, a po mogućstvu i zamenu njihovih uloga. To bi po mišljenju Zapada trebalo da se zove „pomirenje“.

Zbog toga su u poslednjoj deceniji bili sve glasniji zahtevi i na kraju i vapaji Ruske Federacije da se čak i zakonskim aktima zabrane takvi pokušaji i „blaćenje“ žrtava, koje bi se na taj način još jednom „ubile“ i „pokopale“ u zajedničku grobnicu sa njihovim zločincima i ubicama.

Ruska Federacija ne dozvoljava izjednačavanje zločinca i žrtve – ali kakva je sudbina ogromnog dela sveta koji nema tu snagu i volju?    

Naravno, pri tome, žrtve uvek biraju među nejakim, malim i slabim narodima, u koje spadaju svi oni koji žele nezavisnost i samostalnost. Oni, samim tim, pružaju neprihvatljiv i nedozvoljen „otpor“ prihvatanju tako blagodarnog i velikodušnog partnerstva sa njima, i to bez ikakvih uslova i zadrške, čak i neki prigovori izrečeni u mraku sobe i u svoju bradu mogu biti kažnjeni. Ni to nije dozvoljeno jer se sve osluškuje i beleži, i ništa se ne zaboravlja, i izvlači se iz arhiva kad zatreba vrhuški okupljenoj oko „svevidećeg oka“, koje se vijori na velikim novčanicama dolara i zastavama ratnim!

(Ponekad im za te svrhe zapadne i velika država, ali nezreo narod – kao što je Ukrajina.)    

NEVEROVATNO  je kako se u EU i NATO potire i gubi i lomi svaki kritički duh, svaki pokušaj iznošenja sopstvenog stava ili mišljenja jer, na kraju, UVEK rukovodstvo te zemlje-članice prolazi kroz toplog zeca, kačenjem unapred pripremljenih etiketa na kojima piše „fašista, populista, diktator, antievropejac, protivnik evropskih vrednosti, konzervativac, nedemokrata, tradicionalista, homofob, politički nekorektan, nekulturan, itd.“ – u krajnjem slučaju „lud i nenormalan“.

Jer, naravno, kako neko normalan uopšte može biti ako iznosi neki svoj državni ili nacionalni stav i interes, kada je jedino dozvoljeno klanjati se i biti podanik političkim komesarima i visokim predstavnicima okoštale birokratije EU i NATO, sastavljene od starih dokazanih lavova i boraca za navodne „nadnacionalne“ i univerzalne ljudske vrednosti i interese, koji se prostim imenom zovu – interesi „velikih“ sila!

KAO i u Orvelovoj „Životinjskoj farmi“, sve su životinje jednake, ali su neke „jednakije“ od drugih! Naravno, to se radi perfidno i smišljeno, a najčešće tako što se svaki izborni proces u pojedinoj članici pažljivo prati i drži pod kontrolom i već u izbornoj kampanji „podržava“ ona strana, partija ili pojedinac, koji mora biti „pravoveran, dokazani i sertifikovani“ evropejac ili natoovac! Za sve one za koje „evropski inkvizicioni sud“ iz senke nije dao pozitivno mišljenje o „moralno-političkoj proevropskoj podobnosti kandidata“, nema nikakve šanse da se „uspnu“ na lestvici vlasti u sopstvenom narodu ili državi.

Evropa kao da je zaboravila da je su Crvenoarmejci zauzeli Berlin, Foto Profimedia

Za njih, izborni proces i dolazak na vlast postaje isto što i penjanje uz „masnu banderu“, na koju se nikada ne mogu popeti, a imaju uvek samo zagarantovanu ulogu „garnirunga ili priloga“, za navodni dokaz savršenosti i superiornosti demokratije i evropskih vrednosti.

Bez takvih „žrtava“ bilo bi teško održati privid stabilnosti i superiornosti iluzije o univerzalnim i jednakim ljudskim i individualnim slobodama za svakoga, kao vrhovnim načelima koja vode dobrobiti za svaku zemlju i svakog pojedinca.

VIRTUELNO JEDINSTVO

BEZ ikakvih moralnih skrupula, u težnji da obezbede neko svoje virtuelno „NATO-

-evropsko-unijsko-demokratsko-usrećiteljsko“ jedinstvo (jer tu su se već pobratimili „žrtve i zlikovci“ odavno, odnosno sve „zločinačko--fašističko-nacističke zemlje“, sa jedne, i „savezničko-oslobodilačko-žrtvovane zemlje“, sa druge strane), zaklinjući se u zajedničku odanost demokratiji i slobodi, uporno pokušavaju da to svoje novoformirano „bratstvo-jedinstvo“ zalivaju povremeno novom krvlju, nezavisnošću i žrtvama, i to uvek nekih drugih, manje vrednih i potcenjenih naroda i država.

SUTRA: ZAPAD FORMIRA NOVU UKRAJINSKU NACIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

NEMAČKA U ŠOKU ZBOG SOPSTVENE REPREZENTACIJE: Alo! Podržavate propagandu Vladimira Putina!