FELJTON - CRVENA ARMIJA MOTOR UNIŠTENJA NACIZMA: U Drugom ratu na svakog poginulog Amerikanca stradalo je 80 vojnika iz SSSR

Milanko Šekler

24. 11. 2022. u 18:00

KRALjEVINA Jugoslavija bila je jedna od retkih zemalja sveta koja do početka Drugog svetskog rata nije imala diplomatske odnose sa SSSR, zbog Oktobarske revolucije i ubistva ruskog cara Nikolaja!

ФЕЉТОН - ЦРВЕНА АРМИЈА МОТОР УНИШТЕЊА НАЦИЗМА: У Другом рату на сваког погинулог Американца страдало је 80 војника из СССР

Iskrcavanje Amerikanaca i Engleza u Normandiji, Foto Profimedia-Vikipedia

Dok su SAD, Velika Britanija i Francuska već uveliko sarađivale sa boljševičkom vladom (iz finansijskih interesa) u Rusiji, Srbija, odnosno Jugoslavija nije menjala stav.

I drugi zanimljiv detalj, na istu temu, a koji potiče iz knjige memoara Hermana Nojbahera pod naslovom „Specijalni zadatak Balkan“. Nojbaher je bio Hitlerov specijalni poverenik za čitav Balkan i jedan duži period proveo je baš u Srbiji. Zbog napredovanja Crvene armije sa istoka prema Balkanu, pokušao je da ostvari jednu zanimljivu ideju!

Naime, planirao je da napravi sporazum sa svim četničkim jedinicama u Srbiji sa jedne , i sa Nemačkom, sa druge strane.

Kada  kaže „svim četnicima“, mislio je na sve formacije koje su delovale pod tim imenom u ondašnjoj Srbiji, bez obzira da li su bile pod komandom Draže Mihajlovića, ili su bili, da tako kažem, „otpadnici“ koji su se borili u nekom svom ratu i samo u svom kraju.

SASTANAK je održan negde u okolini Zaječara. Nemački predlog bio je da oni naoružaju sve četničke jedinice i opreme ih najnovijim naoružanjem i opremom, da bi mogli da pomognu Nemačkoj armiji u borbi protiv Crvene armije. Jedini uslov Nemačke bio je da svi prisutni predstavnici daju „garancije“ da neće predato nemačko naoružanje upotrebiti u borbi protiv Nemaca!

Na tom sastanku ustao je jedan mladi četnički oficir i rekao da nije problem garancija da neće naoružanje upotrebiti protiv Nemaca, jer je to više pitanje vojničke i ljudske časti, ali da je nerešiv problem da preuzme garancije da će njegovi ljudi hteti da pucaju na ruske vojnike! Herman ga je upitao kako onda mogu njegovi vojnici četnici da pucaju na Srbe komuniste, a neće da pucaju da komuniste Ruse. Oficir je rekao da je to tačno, i da se četnici bore protiv komunista, ali da to što su u pitanju Rusi potpuno menja stvar, i da se na tu borbu između Srba i Rusa ne može računati! Ispostavilo se da su njegov stav delili svi prisutni predstavnici četničkih jedinica, i sastanak je završen bez ikakvog dogovora!

VRATIMO se na spisak „napadača“ i „saradnika“ Hitlera u napadu na SSSR, koji je objavljen u prethodnom nastavku ovog feljtona. Ne znam da li uopšte treba ovde išta objašnjavati dodatno. Da li se mogu nazreti duge senke iz daleke prošlosti koje padaju sa ovog spiska, stižu sve do današnjih dana i utiču na današnje političke odnose između Rusije i Evrope? Da li možete shvatiti težinu koju imaju vesti o rušenju spomenika posvećenih žrtvama Crvene armije u borbi protiv fašista prilikom njihovog proterivanja iz mnogih zemalja sa ovog spiska, koje su prethodno bile pod okupacijom Nemačke? A da li možete zamisliti kako Ruska Federacija i njeno rukovodstvo i narod prihvataju vesti da se u mnogim od ovih zemalja dižu spomenici poginulim pripadnicima ovde nabrojanih fašističkih jedinica koje su se, rame uz rame sa nemačkim vojnicima, borili na Istočnom frontu protiv SSSR-a u pokušaju da zauzmu i unište i Moskvu i SSSR i ruski narod kao najveće i glavne nosioce državotvornosti SSSR-a!? Da li je čudno onda, kada predsednik Rusije Vladimir Putin toliko puta upozorava da se ne sme „dozvoliti prekrajanje istorije i rezultata Drugog svetskog rata“ i da se ne sme dozvoliti „povampirenje fašizma“?

Koliko je ovaj spisak tačan i da nije neutemeljen, najbolje govore mnogobrojni procesi ispred suda u Nirnbergu, koji su se vodili protiv svih komandanata navedenih jedinica, iz mnogih država Evrope koje su sarađivale sa fašistima i napadale SSSR, a kojima je na kraju, ipak, suđeno za ratne zločine!

I PAR reči o žrtvama koje je podneo SSSR u borbi protiv fašizma, odnosno Nemačke i njenih „evropskih saveznika“, koji su, čini se, već tada, ujedinili Evropu po prvi put! Ujedinjeni protiv SSSR ili Rusije, sasvim je svejedno!

A žrtve SSSR-a su kolosalne, gotovo nepojmljive za normalan ljudski um. Ishan Tarur, u „Vašington postu“, od 6. maja 2015, u članku pod nazivom „Ne zaboravite kako je Sovjetski Savez spasao svet od Hitlera“, iznosi nekoliko frapantnih detalja. Na primer, po jednoj računici, na svakog poginulog američkog vojnika u borbi protiv Nemaca, poginulo je 80 vojnika SSSR!

Autor, u istom članku, citira uglednog britanskog istoričara Maksa Hejstingsa koji je u svojoj knjizi „Svet u ratu, 1939-1945“ napisao: „Crvena armija je bila glavni motor uništenja nacizma. Sovjetski Savez je platio najgoru cenu: procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata poginulo oko 26 miliona građana SSSR-a, uključujući čak 11 miliona vojnika. Istovremeno, Nemci su pretrpeli 75% ratnih gubitaka boreći se sa Crvenom armijom“!

Marijan Kubik i Dušan Opačić su u svojoj analizi primetili pokušaj da se čak i uspesi Crvene armije pripišu američkoj pomoći, a ne njenoj vojnoj moći i sposobnosti. Po donetom zakonu o zajmu i najmu, SAD su mogle odobravati kredite samo zemljama „čija odbrana ima značaj za interese SAD“.

A SADA  jedna digresija, ali kakva... Takav zakon SAD su odobrile skoro i za Ukrajinu. Dakle, odbrana Ukrajine „ima značaja za interese SAD“! Prosto fascinira američka posvećenost humanosti, demokratiji i slobodi.

Čudi me da nisu takav zakon doneli, recimo, u korist vlastima Avganistana, kada su iz njega bežali glavom bez obzira! A da, u toj siromašnoj zemlji nema ništa „interesantno za interes SAD“! A u Ukrajini ima toliko stvari od interesa za SAD. Na primer, siguran sam da je za SAD u Ukrajini najinteresantnija duga granica sa Rusijom. Svaki Amerikanac obožava tu granicu. Pomislim samo kako li bi SAD reagovale da Rusija „zavoli“ na isti način Meksiko, zbog granice sa SAD, kao što je nekada SSSR odjednom zavoleo Kubu, ne samo zbog ideološke bliskosti društvenih sistema, već i zbog lepote i blizine prelepe morske granice Kube sa SAD!?

Da se vratimo na temu. SAD su, po tom zakonu, pomogle SSSR, verovali ili ne, samo 0,1% od ukupne američke pomoći date Velikoj Britaniji i ostalim zemljama sveta. A koliko puta ste čuli kako je SAD pomagao SSSR i da nije bilo te pomoći, Nemačka bi ga pobedila! Aha!

Ulazak američkih i britanskih trupa u Normandiju započeo je 6. juna 1944. godine, kada je SSSR već slomio „kičmu i snagu“ nemačke vojske, koja je pred Crvenom armijom bila u neprestanom povlačenju. 

SPORAZUM O PRIJATELjSTVU

TEK pred sam početak Drugog svetskog rata, 24 juna 1940. godine, uspostavljaju se diplomatski odnosi između Sovjetskog Saveza i Kraljevine Jugoslavije! A u noći između 5. i 6. aprila 1941. godine, potpisan je sporazum o prijateljstvu i nenapadanju između ove dve države. Kraljevina Jugoslavija, odnosno nova vlada na čelu sa generalom Simovićem, posle prevrata 27. marta, nadala se da će time popustiti pritisak Nemačke na nju, a Staljin da će taj sporazum možda vratiti Hitlera za pregovarački sto.

SUTRA: EVROPA IZJEDNAČAVA SVE ŽRTVE I ZLOČINCE

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)