FELJTON - UCENJUJU KRALJA PETRA: Pučisti su smatrali da su oni jedini zaslužni za promenu političkog kursa Kraljevine Jugoslavije

Nikola Stanković

30. 05. 2022. u 18:00

U CILJU pridobijanja srpskih ministara, đeneral Dušan Simović, predsednik izbegličke vlade, nameravao je da objavi u engleskoj štampi jedan memoar Pravoslavne crkve o pokoljima nad Srbima i time protiv sebe okrenuo i Hrvate. Ali i pored toliko nezadovoljnika politikom predsednika vlade, on je sam ubrzao svoj pad. Optužio je kod kralja Milana Grola da je republikanac, dodavši da mu je sin „poznati komunist“. Iste optužbe izneo je na račun kraljevih ađutanata pukovnika Rakića – da je crnorukac i republikanac, majora Rožđalovskog takođe da je republikanac, što je važilo i za majora Vohosku, osim što je on okarakterisan i kao pijanica.

ФЕЉТОН - УЦЕЊУЈУ КРАЉА ПЕТРА: Пучисти су сматрали да су они једини заслужни за промену политичког курса Краљевине Југославије

Sednica vlade 1942. u Londonu / Foto "Vikipedija"

Ovim je onemogućena medijacija Milana Gavrilovića i Slobodana Jovanovića koji su kao posrednici između Simovića i Grola želeli da preduprede krizu vlade u datom trenutku. Obeleživši kod kralja ministra Grola još i kao čoveka koji je preko činovnika u Lisabonu u vezi sa Hitlerom, a pritom ne želeći da otkrije izvor ovakve informacije, predsednik je onemogućio sebi bilo kakvu buduću saradnju sa kolegama ministrima. Praskajući da jedino on drži jugoslovensku političku liniju, đeneral Simović konstatovao je da bi njegovo uklanjanje s vlasti značilo ni manje ni više nego – kraj Jugoslavije!

USPUT je pretio da se neće dobrovoljno ukloniti, da u svom revolveru ima još metaka, i što je krucijalno – da vojska na Srednjem istoku neće priznati nijednu vladu u kojoj ne bi videla njega. Ako imamo na umu mišljenje M. Gavrilovića da je u vladu sastavljenu 27. marta đeneral Simović ušao kao „jemstvo“ zaverenicima, onda bi njegovo uklanjanje zaista značilo lišavanje vojske njenog udela u vlasti. Ostavku NJ. v. kralju Petru II podneli su Jovan Banjanin, dr Milan Gavrilović, Slobodan Jovanović, dr Momčilo Ninčić i Milan Grol 9. I 1942. godine. Kao razlog ostavke, istaknuta je nemogućnost đenerala Simovića da vrši koordinaciju unutar koncentracione vlade, što se upravo najviše i očekivalo od njega, kao nepolitičke i nestranačke ličnosti. Đeneral Dušan Simović lično ne samo da nije želeo da podnese ostavku već je smatrao da je podneta ostavka navedenih ministara neustavna, budući da je podneta neposredno kralju.

Predznak za reakciju vojske jeste ponašanje šefa vojnog kabineta predsednika ministarskog saveta: „Đen. Ranosović ga je gurao na to da je on revolucionarni predsednik, da ima poverenje naroda, da ga ni kralj ne može smeniti. Savetovao mu je da nastavi da radi kao da je predsednik, da izdaje i dalje naređenja“. Zajednička odlika vojske jeste crpljenje legitimiteta iz tzv. revolucionarnog prevrata 27. marta.

IDENTIČNO prevratu 1903. godine, kada su zaverenici smatrali da im dinastija Karađorđevića duguje svoju naklonost ili čak poslušnost zato što su je oni „doveli“ na vlast, tako su i u novim okolnostima pučisti dvadesetsedmomartovci smatrali da su oni jedini zaslužni za promenu političkog kursa Kraljevine Jugoslavije, ističući da im političari duguju svoje živote, jer su ih oni izveli iz zemlje, dok su svojim nametljivim prisustvom u politici kralju stavljali do znanja da su oni garant njegovog prevremenog stupanja na presto.

Nova vlada, koja je na međunarodnu diplomatsku pozornicu stupila 11. januara 1942, zadržala je koncentracioni karakter i gotovo istovetni sastav, karakterisala ju je samo mala preraspodela resora. Za predsednika ministarskog saveta i ministra unutrašnjih poslova određen je Jovanović V. Slobodan, za ministra vojske i ministra mornarice i vazduhoplovstva đeneralštabni brigadni đeneral Mihailović M. Dragoljub, dr Milan Gavrilović, do tada ministar bez portfelja, postao je ministar pravde.

Zastupnik ministra vojske i ministra mornarice i vazduhoplovstva postao je Slobodan Jovanović, a zastupnik ministra prosvete Milan Grol. Sva upiranja nove vlade u vojnom segmentu biće usmerena ka sistematskom razvlašćivanju đenerala Simovića tj. reorganizaciji strukture kadrova u vojsci na Bliskom i Srednjem istoku.

UKLANJANJE Dušana Simovića s ključnih političkih pozicija morale su po inerciji pratiti adekvatne mere u vojsci. Stara struktura u vojsci nije mogla uporedo istrajavati sa principima nove vlade. Odlukama od 14. januara ukinuto je ministarstvo mornarice i vazduhoplovstva i vaspostavljeno jedinstveno ministarstvo vojske, mornarice i vazduhoplovstva, takođe je ukinuto zvanje pomoćnika vrhovnog komandanta.

Sam đeneral Simović u svojim memoarima navodi da je pri oproštajnoj audijenciji kod kralja, kao i prilikom primopredaje vlasti novom predsedniku vlade, izrazio želju da ostane pomoćnik vrhovnog komandanta, a da đeneral Ilić vrši dužnost načelnika štaba Vrhovne komande. Nemirenje sa dospevanjem u novi – podređeni položaj, odlika je kadrova na dužnostima na Srednjem i Bliskom istoku. Pučistički kadrovi, koji su se istakli kao vinovnici prevrata, smatrali su sebe nezaobilaznim političkim činiocima, čije vreme tek dolazi. Ovakav stav dobio je podršku izvan jugoslovenskih redova. Na udaru promena našli su se uglavnom pripadnici „starije grupe pučista“. Tu kvalifikaciju samo delom određuje starosna ili starešinska pripadnost određenih lica, budući da su u grupu „starijih“ oficira mogli spadati i po godinama i po činu mlađi oficiri, ako su istovetno svojim starijim saborcima videli interese vojske. Isto važi i za grupu tzv. mlađih pučista.

ZA ŠEFA vojnog kabineta postavljen je major Živan Knežević, do tada na dužnosti komandanta gardijskog bataljona, referent za vojsku vojnog kabineta postao je đeneral-štabni major Novaković V. Pavle, dotadašnji načelnik štaba operativnih trupa. Kao referent za vazduhoplovstvo vojnog kabineta određen je vazduhoplovni potpukovnik vojni izviđač Škrivanić A. Gavro, do tada na dužnosti šefa III odseka vojnog kabineta i, naposletku, kao referent za mornaricu naimenovan je kapetan bojnog broda Kern I. Ivan, do tada na funkciji šefa IV odseka vojnog kabineta. Za ordonans-oficira NJ. v. kralja postavljen je kapetan II klase Miletić M. Gligorije, pređašnji komandir I čete gardijskog bataljona, dok je za vršioca dužnosti komandanta gardijskog bataljona naimenovan kapetan I klase Gogović F. Trajko, do tada na raspolaganju. Na dužnost pomoćnika komandanta vojnog depoa u Kejptaunu postavljen je đeneralštabni pukovnik Živković J. Stanimir, a za šefa vojne misije pri kraljevskom poslanstvu u Kairu pešadijski brigadni đeneral Mirković J. Dragomir. Preveden je u rezervu i penzionisan đeneralštabni brigadni đeneral Ranosović P. Velimir i uz njega još i pešadijski potpukovnik Dinić S. Miloje i đeneralštabni major Vukotić J. Vukašin. Sve ove odluke se vode pod 14. januarom 1942. godine.

OBAVEŠTAJAC POSTAJE DELEGAT U KAIRU

NAČELNIK štaba Vrhovne komande armijski đeneral Ilić S. Bogoljub razrešen je dužnosti odlukom od 15. januara. Brigadni đeneral Mirković J. Borivoje smenjen je sa položaja komandanta vazduhoplovstva. Za vršioca dužnosti načelnika štaba Vrhovne komande postavljen je đeneralštabni potpukovnik pilot-lovac Lozić M. Miodrag, do tada na raspolaganju. Načelnik operativnog odeljenja štaba Vrhovne komande postao je đeneralštabni potpukovnik Baletić J. Luka, do tada na dužnosti komandanta Škole za oficire i podoficire. Delegat štaba Vrhovne komande pri engleskoj Vrhovnoj komandi u Kairu postao je đeneralštabni pukovnik Popović R. Žarko, bivši načelnik obaveštajnog odeljenja.

SUTRA: OBRAČUN DVE KLIKE U VOJSCI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

TATA PONOSAN: Ćerka legendarnog folkera postala šampion sveta: To mi je najvažnije trenutno!