FELJTON - PRVI SUSRET SA ISLEDNIKOM: Dvanaest omladinaca osuđeno je na 122 godine zatvora

Dr Srđan Cvetković

22. 07. 2021. u 18:00

PORED omladinskih ilegalnih grupa tada su se na udaru našli i mnogi opozicioni lideri ili pak "saputnici revolucije" tj. bivši saveznici na izborima.

ФЕЉТОН - ПРВИ СУСРЕТ СА ИСЛЕДНИКОМ: Дванаест омладинаца осуђено је на 122 године затвора

Foto Iz knjige "Borislav Pekić portret buntovnika"

Zatvoreni su i mnogi nepodobni sveštenici Srpske pravoslavne crkve, kao institucije od uticaja, posebno su bili na udaru režima. Tokom 1947. osuđen je na 11 godina zatvora i buntovni vladika Srpske pravoslavne crkve Varnava Nastić, kao i još stotine pravoslavnih sveštenika. Prota Sava Banković spada među političke robijaše sa najdužim stažom - odležao je u dva navrata punih 20 godina na robiji. Zatvora je dopao u drugoj fazi represije, oktobra 1947, i "saputnik revolucije", lider leve zemljoradničke partije dr Dragoljub Jovanović, osuđen "zbog špijunaže" na devet godina, kao i niz njegovih pristalica širom Srbije.

Profesor Jovanović, koji je inače principijelno ustajao i protiv kraljeve diktature i pre rata, boreći se za svoje levičarske ideje robijao je tri godine. Sada je ponovo osuđen na čak devet godina i do zadnjeg dana je svoju robiju odležao u KPD Sremskoj Mitrovici.

HRABRO i prkosno je ustao protiv nedemokratskih izbora 1945, protiv zakona o tužiocima, zakona o kolektivizaciji sela, oštro i vešto polemišući sa Edvardom Kardeljom i Milovanom Đilasom, zbog čega je prvo izbačen iz sopstvene partije, pa sa Pravnog fakulteta, da bi na kraju završio u zatvoru.

Stradanje profesora Jovanovića, trebalo bi reći, bilo je samo jedno u nizu hapšenja i osuda pripadnika "zelene internacionale" u Jugoslaviji i Istočnoj Evropi u vreme restauracije komunističke internacionale - Informbiroa. U Bugarskoj je tako stradao Nikola Petkov (obešen!), u Rumuniji su hapšeni Juliju Maniju i Mihalke. Stanislav Mikolajčik je izbegao zatvor u Poljskoj sklonivši se u američku ambasadu. Osuđeni su i lideri Demkratske stranke u Čehoslovačkoj i vođe zemljoradnika u Mađarskoj. U Jugoslaviji je osuđen i lider Hrvatske seljačke stranke Toma Jančiković, kao i Čartomir Nagode, koji je u LJubljani dobio čak smrtnu kaznu. Sa Pekićem su se na robiji našli i mnogi drugi lideri srpskih građanskih stranaka: Miša Trifunović (1947) i Lazica Marković (1946) (Radikalna stranka), Dragić Joksimović (1950) i Kosta Kumanudi (1950) uz Demokratska stranke.

BORISLAV Pekić kao student bio je jedan od idejnih tvoraca Saveza demokratske omladine Jugoslavije, ilegalne omladinske opozicione političke organizacije, koju je 1948. godine osnovala grupa omladinaca i studenata demokratske orijentacije. Grupa omladinaca je bila pretežno iz Beograda. Osnovni cilj je bio da se pronađe alternativa Ujedinjenom savezu antifašističke omladine Jugoslavije (pod kontrolom komunista), u srednjim školama i na Univerzitetu. Mnogi omladinci i studenti su zbog svog delovanja u Savezu demokratske omladine Jugoslavije, osuđeni na dugogodišnje robije. Tužilac ih je optuživao da su nasilnim sredstvima hteli da obore postojeći poredak, da su bili povezani sa inostranstvom i za neke od okrivljenih je tražio čak smrtnu kaznu.

REAKCIONARI NA RADNOJ AKCIJI

SAMA ideja o formiranju organizacije, začela se u leto 1947, kada su prvookrivljeni Slobodan Jeremić i drugookrivljeni Borislav Pekić bili na radnoj akciji izgradnja pruge Šamac-Sarajevo. Članstvu su potom pristupili i drugi reakcionarni omladinci. Jula 1948, razne grupe su spojene u udruženje nazvano SDOJ, a zatim je formiran Glavni odbor, čiji je predsednik bio Jeremić, politički sekretar Pekić, a organizacioni sekretar Zorić.

Čak je i među studentima formiran i tzv. Univerzitetski odbor, čiji je predsednik bio S. Stanojević, a članovi Z. Racić, R. Pavlović i Đ. Milinković. Prema policijskoj evidenciji grupa je imala 28 članova. Planirano je formiranje i Srednjoškolskog odbora i prijem 100-150 lica u organizaciju.

U policijskoj raciji krajem avgusta 1948. uhapšeno je više desetina "đaka reakcionara" sa Vračara i Neimara. Poslati su na poljoprivredno dobro Čortanovce (Fruška gora) da čupaju repu, pod optužbom da su "mondeni i frajeri". Među njima su bili i tada jedni od najboljih Pekićevih drugova - Miron Flašar i Ivan Spužić (kasnije profesori Univerziteta).

SVAKAKO, najpoznatije suđenje bilo je grupi Saveza demokratske omladine Jugoslavije (SDOJ), koja je delovala najozbiljnije i za razliku od većine ostalih bila je više građanski orijentisana. Kritikovala je i pokret JVUO, ali i mane predratnog monarhističkog uređenja. Omladinci ove tajne organizacije su mahom uhapšeni početkom novembra 1948. godine u teško vreme spoljnopolitičke napetosti oko rezolucije Informbiroa.

Pekić u svojim memoarima beleži: "...Te novembarske noći godine 1948. moj lični prvi susret s islednikom trajao je jedva minut. Iz prijemnog su me kamenim stepenicama odveli na sprat, koji, ne sećam se, još sam bio pod utiskom krvavog lica u hodniku, koje je ličilo na neki golem pečat ove Ustanove, neku vrstu zaštitnog znaka. Soba je bila prostrana i polumračna kao crkva. Na dva velika prozora bile su navučene draperije, sredina poda zastrta ćilimom koji je, mora biti, pre rata bio u nekom dedinjskom salonu, na pisaćem stolu gorela je lampa zmijskog vrata, čiji je snop osvetljavao samo jednu šahovsku tablu. U uglu sam primetio pisaću mašinu na stočiću sa stolicom bez naslona. Druga stolica bez naslona na kojoj ću kasnije ja sedeti, ako ne stojim što se najčešće dešavalo - bila je u nekom čudnom neregularnom položaju, na sredini sobe, kao olupina usred pučine. Čovek koji će biti moj islednik i s kojim ću morati naći relativno snošljiv kompromis između toga da budem osuđen na smrt i od Udbe najuren."

PROCES SDOJ pred Okružnim sudom za grad Beograd, sa kojim je javnost najviše upoznata zahvaljujući objavljenim memoarima Borislava Pekića, tada devetnaestogodišnjeg studenta istorije umetnosti, održan je od 5. do 8. maja 1949. Na njemu je dvanaest omladinaca, mahom gimnazijalci, osuđeno čak na 122 godine zatvora (prosečno 10,1 godina). Optuženi Borislav Pekić dobio je deset, a kada se žalio Vrhovnom sudu Srbije osuđen je čak na 15 godina zatvora. Dvanaest učenika i studenata iz Beograda, uhapšeno je od strane Udbe između 6. i 7. novembra 1948. (iako je tek 11. novembra 1948. izdato rešenje o otvaranju istrage od Javnog tužilaštva). Ovo studentsko društvo izvedeno je na optuženičku klupu, jer su u zemlji organizovali udruženje SDOJ sa "fašističkim ciljem".

Osmorica okrivljenih, navodno, stvaraju pomenutu organizaciju s namerom da "propagandnom politikom i oružanom borbom obore postojeći poredak u FNRJ, federativno uređenje države, ravnopravnost i bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti, kao i narodnu vlast". Optužba je, između ostalog, navela da su učenici gimnazije u Beogradu tokom 1945/1946. godine, rukovođeni "neprijateljskim pobudama" prema FNRJ, formirali ilegalne grupe od nekoliko lica. Neprijateljska aktivnost se ogledala u razbijanju "jedinstva organizacije Narodne omladine i ometanju rada omladinske organizacije, putem ometanja pravilnog izbora rukovodstva i političkog vaspitanja omladine i u tu svrhu izazivajući nerede na đačkim sastancima".

SUTRA: ČUPANJE REPE U ČORTANOVCIMA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)