"PLjUŠTE" TUŽBE PROTIV BANAKA: Gube sporove zbog nezakonite obrade troškova kredita, ali ne odustaju

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

01. 12. 2020. u 09:01

ПЉУШТЕ ТУЖБЕ ПРОТИВ БАНАКА: Губе спорове због незаконите обраде трошкова кредита, али не одустају

Foto D. Dozet

SVE veći broj tužbi građana protiv banaka, najčešće zbog nezakonitog obračuna troškova kredita, bukvalno preti da blokira rad sudova, a ostala ročišta se zbog toga zakazuju za 2022. godinu, potvrdila je za "Novosti" novosadski sudija Ivana Josifović, predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca.

- U rukama sam imala kopiju jednog zapisnika iz Trećeg osnovnog suda u Beogradu, gde je sudija ročište morao da zakaže za 13. april 2022, jer ima više od 2.000 predmeta u radu - kaže Josifovićeva. - Oglase za zastupanje onih koji tuže banke imate na autobuskim stajalištima i banderama. Priliv tužbi je toliki da sudovi ne stižu da se bave ostalim predmetima iz građanske materije. Samo za jedan dan u Osnovni sud u Novom Sadu stiglo je 1.500 tužbi protiv banaka, pa su angažovani upisničari iz građanske i krivične materije da pomognu da se predmeti formiraju i zavedu.

Foto P. Milošević

Najopterećeniji su Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu. Prema podacima koje nam je dostavila Bojana Stanković, pi-ar Prvog osnovnog suda, samo od početka ove godine do 20. novembra primljeno je 39.030 parničnih predmeta u kojima se kao stranka pojavljuje banka.

Foto V. N.

 

- U više od 99 odsto slučajeva banka je u svojstvu tuženog, i to po osnovama spora "neosnovano bogaćenje" i "utvrđenje". Pomenutih 39.030 predmeta čini 76,17 odsto ukupno primljenih predmeta u "P" upisniku ove godine. Podeljeno sa trenutnim brojem postupajućih sudija u parnici, svako od njih je u proseku primio po 89,45 predmeta u kojima je stranka banka - kaže Stankovićeva.

MANjAK SUDIJA

DA bi se smanjila opterećenost sudija zbog priliva tzv. masovnih sporova, odnosno repetitivnih, kako ih u sudu zovu, neophodan je veći broj sudija. Sistemu u svakom trenutku fali oko 200 njih. Takođe, kako primećuje Snežana Bjelogrlić, Beograd bi trebalo da ima više sudova od postojećeg broja, jer je teško efikasno upravljati sudom sa ogromnim brojem zaposlenih.

U Trećem osnovnom sudu, kako kažu, nemaju tako precizne podatke, ali potvrđuju da su od početka godine zavedena 43.922 parnična predmeta, a parnične sudije prosečno u radu imaju po 2.000 "P" predmeta! Tokom septembra i oktobra prosečno su ih primile po 250.

- Sudska praksa je u ovim slučajevima iskristalisana i sve instance su potvrdile da banke nisu imale pravo da obrađuju troškove kredita. Iskristalisana je sve do Vrhovnog kasacionog suda, koji odbacuje zahteve za reviziju postupka, koje podnose banke. Uprkos tome, one sudsku praksu ne prihvataju. Zato smo pozvali državu da formira radnu grupu, i nađe način da zaštiti sudski sistem, zbog građana, kojima će, usled preopterećenosti sudova, biti ugroženo pravo na suđenje u razumnom roku, pa će onda tužiti državu - kaže Josifovićeva.

PROMENA NADLEŽNOSTI

JEDNO od rešenja moglo bi da bude, slažu se naše sagovornice, da za ova suđenja budu nadležni sudovi prema mestu prebivališta ili boravišta tužitelja, a ne tuženog, tj. banke. Tako se ne bi svi predmeti slili u Beograd i Novi Sad. Takođe, pomogla bi i deložacija predmeta na sudove u unutrašnjosti.

Sa ovim se slažu i u Društvu sudija, čiji predsednik Snežana Bjelogrlić napominje da su više puta otvarali temu preopterećenosti sudija i pozvali državu da reaguje.

- Beogradski sudovi su najopterećeniji, što je Vlada i prepoznala u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa. Ogroman broj starih predmeta čeka dok se rešavaju sporovi protiv banaka. Tačno je da se ročišta zakazuju za 2022, zamislite kada će onda tek biti presuđeni?! Rešenje bi moglo da bude u izmeni Zakona o uređenju sudova i izmeni nadležnosti, promeni mreže sudova i izmenama Zakona o parničnom postupku - kaže Bjelogrlićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

ZORA

01.12.2020. 09:31

ZAŠTO DA BUDE PROSTO KADA MOŽE KOMPLIKOVANO?! NAREDITI BANKAMA DA ZA SVE OBRAČUNE, ZA OBRADU KREDITA, VRATE NOVAC VLASNICIMA KREDITA, PA NEKA SE ONI "ČEŠU" JER ONI SU I ZABRLJALI I SAMIM TIM SE SUDOVI OSLOBODE I PREDMETA I OPTEREĆENJA I PARNICA, A I BANKE, POŠTO NIJE USTAVNO OSLOBADJAJU SE SILNIH TROŠKOVA. PORED POVRAĆAJA NEUSTAVNO UZETOG NOVCA, MORAĆE PLATITI I TROŠKOVE SUDA. PRAVDA JE SPORA, ALI DOSTIŽNA I SKUPA....JEBEM VAM MATER LOPOVSKU, SVIMA I BANKAMA I SUDOVIMA I PRODATIM NOVINARIMA...JE LI SADA DOBRA ADRESA?

Paraskeva

01.12.2020. 10:17

A zna li se podatak koliko su kredita banke uopste dale građanstvu samo u periodu 2003.do 2019.? Ova cifra od 40.000 tužbi na državu od 7 miliona nije ništa. Problem nadležnosti sudova je stvoren Tzv.reformom pravosudja u režiji demokrata 2009. Samo od tada je prošlo 10 godina a niko od vlasti nije zeleno da čuje i resi ovaj problem kao ni vrh pravosudne vlasti a ima mogućnost za to. Dakle zaposlite sudije, osoblje, vratite sudove gđe su bili i promenite već jednom te nadležnosti. Pa nisu sudije u Srbiji supermeni i to niko ne treba da bude od njih.

Aleksandar

01.12.2020. 12:07

Ne trebaju novi sudovi ni nove sudije nego da se slucajevi presudjuju u normalnom roku a ne u nedogled, tako ako se nastavi bice vise sudija nego gradjana na kraju. U mom slucaju ostavindka rasprava 10 naslednika svi se slazu i potpisali odmah a slucaj evo ulazi polako u 9-tu godinu bez presude.

Gane

01.12.2020. 12:11

tuzvio sam efg banku zbog nezakonitog povecanja rate kredita i dobio, spor je trajao godinu dana. platili su sa kamatama. tuzio sam ih za nepravilno obracunatu novu ratu(samoinicijativno su je postavili pre punovaznosti presude), i dobio. tuzio ih za naplatu obracuna kredita i opet dobio. na kraju cu da im se nacestitam nove godine sa sve imenima eksperata koju su me bezobrazno oduvavali nakon molbi dsa se ne ide na sud. e takvi smo.....

Banka

01.12.2020. 12:17

Banke su radile u skladu sa zakonom, nije im bilo zabranjeno da naplacuju obradu kredita, za razliku od sad...tako da opet puca po gradjanima...

Anja

01.12.2020. 21:29

@Banka - Podigla sam gotovinski kredit kod jedne banke pre izvesnog vremena i naplatili su mi troskove obrade kredita, sto znaci da je banka drzava u drzavi, da ne smatraju da moraju da se pridrzavaju odluka NBS i da ih bas briga za zakone ove drzave.Pa recite zar ne treba drzava i tuzilastvo da reaguje?