OD 99 PARA SAMO TRGOVAC PROFITIRA: Stoti delovi dinara opstaju u cenovnicima iako su davno povučeni iz opticaja

S. BULATOVIĆ

15. 10. 2020. u 16:00

ОД  99  ПАРА САМО ТРГОВАЦ ПРОФИТИРА: Стоти делови динара опстају у ценовницима иако су давно повучени из оптицаја

Foto Ž. Knežević

GOTOVINOM se ne može tačno platiti, niti trgovci mogu vratiti kusur, ali stoti delovi dinara i dalje opstaju u računima.

Iako je Narodna banka Srbije poslednje kovanice manje od dinara iz upotrebe povukla 2008. godine, prodavci i dalje odbijaju da zaokruže cene pojedinačnih artikala. I ne krše nijedan zakon, osim možda onaj koji se tiče logike. U NBS uveravaju da se zaokruživanjem krajnjih iznosa postiže neutralni efekat. I potrošači se slažu da u tom segmentu možda nema štete za kupce, ali upozoravaju da je manir prodavaca da su sve cene na iznos sa 99 pare - već obmanjujući i uvek na njihovu štetu.

U praksi na rafovima srpskih trgovina skoro da nema cene koja se ne završava sa famoznih 99 para. Uvereni da će se oko kupca zadržati na onom nižem iznosu i tako lakše posegnuti za proizvodima. A kupac, sve i da mu je stalo da uštedi jednu paru - do nje gotovinski ne može da dođe. Na dobitku je samo ako plaća bezgotovinski. Iznose u parama tolerišu samo platne kartice i čekovi.

- Cene robe i usluga izražavaju se u parama, kao i krajnji obračuni u bezgotovinskim transakcijama - kažu u NBS. - Dobra i usluge koji su izraženi u parama mogu se izmiriti bezgotovinski - karticom, čekom ili elektronski, u punom iznosu i tada se cene ne zaokružuju. Ovo proizlazi iz odredaba Zakona o trgovini kojim je definisano da se cene izražavaju slobodno i da se ističu u dinarima, a članom 53. Zakona o Narodnoj banci Srbije definisano je da je novčana jedinica Srbije dinar, koji se deli na sto para. Istim zakonom propisano je da NBS utvrđuje najniži apoen u opticaju na koji se zaokružuju obračuni u gotovinskom platnom prometu. Odluka o zaokruživanju cena u bezgotovinskom platnom prometu je u nadležnosti Vlade Srbije.

POVUČENI PRE DECENIJE

NARODNA banka Srbije je donela odluke o povlačenju iz opticaja kovanog novca, izdanja Narodne banke Jugoslavije, i to apoene od 1, 5 i 10 para od 1. maja 2003. Apoen od 50 para, izdanje 1994, 1995. i 1996. godine prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2006, dok je apoen od 50 para, izdanje 2000. godine prestao da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2008.

U centralnoj banci ističu da ne mogu da utiču na to da se prilikom formiranja cena robe i usluga one zaokružuju na ceo iznos. Narodna banka je prestala da izdaje ove apoene zbog visokih troškova izrade kovanog novca.

U NBS objašnjavaju da zaokruživanje iznosa koji su korisnici platnih usluga dužni da predaju u gotovom novcu ne utiče na sam iznos iz računa, koji su pružaoci platnih usluga dužni da prenesu. Zbog toga su pružaoci platnih usluga dužni da obezbede da iznos platne transakcije bude u svojoj celosti odobren na računu pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja, bez obzira na primljeni iznos gotovog novca. U suprotnom, ako bi pružalac platnih usluga transakciju obavio u iznosu primljenog gotovog novca, a ne u iznosu navedenom u samom platnom nalogu, radilo bi se o nepravilnom izvršenju platne transakcije, koje sa sobom povlači odgovornost.

NEUTRALNO

- PRILIKOM zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže se neutralni efekat - uveravaju u NBS. - Krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na dinar se međusobno potiru. To se vidi sagledavanjem stavki na računima za plaćene robe, jer se u određenom broju transakcija krajnji iznosi cena zaokružuju na nula dinara, a u određenom broju se zaokružuju na dinar.

Činjenica da kupci danas mnogo više posežu za karticom, nego kešom, znači da su nešto češće u situaciji da ne zaokružuju iznos računa.

- Elektronskim i bezgotovinskim plaćanjem sistem je održiv i potrošač nije na šteti - objašnjava Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača Beograda. - Prilikom plaćanja u gotovini već postoji problem zaokruživanja. Pravilo je da se iznosi do 50 para zaokružuju na manji, a veći od 50 para ne veći iznos. Ako se primene pravila i tu objektivno ima šanse da potrošač nije mnogo na šteti. Poseban problem su, međutim, cene sa 99 para. Trebalo bi da se kupi više od 50 takvih artikala da bi se zaokružilo na manji iznos. Uvek se zaokružuje u korist trgovca. Tu je reč o psihološkom pritisku na potrošača. On vidi niži iznos. Iako je to u pitanju, zakon takvo ponašanje ne tretira kao obmanjujuće poslovanje. Naprotiv, u Zakonu o zaštiti potrošača postoji odredba po kojoj se te sitne trgovačke prevare ne tretiraju kao prevare. Dozvoljene su, a to nije u redu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Legalna kradja

15.10.2020. 19:34

NBS moza ako hoce (a ocigledno nece) da donese zakon i resi ovu situaciju... trgovci samo koriste situaciju da otmu koji dinar vise od potrosaca.... znaci sve je na NBS i Vladi i trajace dok oni to hoce... legalizovali su kradju....