BIZNISMENI ZATAJILI I U OVOJ KRIZI: Srpska poslovna elita ćuti o mogućim posledicama na našu ekonomiju zbog ratnog sukoba u Ukrajini

RASPLET i dubinu krize započete ratom u Ukrajini niko ne može da predvidi. Rekordne cene energenata, poremećeni i prekinuti lanci snabdevanja i politička nestabilnost nagrizaju evropsku, pa i srpsku privredu. A strepe najviše oni najbrojniji i najnemoćniji - njihovi zaposleni. U strahu od recesije, stari znanci gledaju ko će kome priteći - država biznisu ili biznis državi. U novijoj istoriji, prvi je scenario bio češći.

Zoran Drakulić, Ljubodrag Savić i Toplica Spasojević / Foto Tanjug

Iako smo tokom dana pitali desetine najuspešnijih domaćih privrednika i velikih sistema kako je najbolje reagovati na ovu krizu, samo nam se odazvao vlasnik ITM Toplica Spasojević. Ostali su ostali nemi, baš kao što su to bili i u situacijama kada su im hapsili bratiju. Nastavili su da ćute i ne mešaju se, tako da se ne zna šta misle. Da li su srećni kad im hapse kolege ili su ravnodušni. Plaše li se posledica rata u Ukrajini...?

Ako je suditi po stavu Toplice Spasojevića, prvog čoveka "ITM sistema", privrednici su spremni da pomognu. Zasad su zadovoljni potezima Vlade Srbije.

- Dešava se geopolitičko restrukturiranje, ovo su najveće promene od Drugog svetskog rata - ističe Spasojević. - U ekonomskom smislu, ovo je najveća kriza posle velike naftne, zabeležene 1972. godine. Pitanje je kako ćemo se sada iskobeljati. Optimista sam i nadam se da će se rat brzo završiti. Posledica bi mogla da bude da se Rusija otera u Aziju, što nije dobro. Rusiji je mesto u Evropi. Vlada povlači dobre poteze. Ne možemo da im zamerimo bilo šta. Sve ima smisla. Videćemo dalje kako će se odvijati. Privrednici su spremni da se uključe u bilo kojoj funkciji. Bilo savetodavnoj, bilo investicionoj. Kada su krizna vremena, država bi morala da investira u ključne infrastrukturne objekte. Ne samo u puteve, već i u energetsku i IT mrežu.

Domaća preduzeća veruju da su domeća ulaganja trenutno najvažnija.

- U tranzicionim vremenima investicije pobegnu, ali ako postoje potpora države i garancije, one su najvažnije za zaposlenost - dodaje Spasojević. - Kod domaćih investicija nema odliva profita. Kod stranaca se to dešava.

Akademska zajednica, s druge strane, nije uverena u filantopiju srpskih biznismena. Kako kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ukoliko država očekuje pomoć privrednika, to su "ćorava posla".

- Najveći broj naših najvećih privrednika je okupljen u Klubu "Privrednik" - kaže Savić. - To udruženje je osnovano krajem 19. veka sa humanom misijom. Ideja je bila da pomažu ugroženim porodicama tako što će školovati siromašnu decu. Da se tako oduže otečastvu. Uz dužno poštovanje, i napomenu da sigurno ima izuzetaka, ne vidim da postoji mnogo fondova kojima se pomaže ljudima. Naši privrednici očekuju da država pomogne njima. Oni veruju da je dovoljno što oni zapošljavaju ljude. Najveća pomoć bi bila kada bi oni radnicima dali prava koja im daju neke njihove kolege. Nemački poslodavci, na primer. Verovatno ima među njima humanih ljudi, ali generalno ljudi koji se bave biznisom očekuju da se njima pomogne. Oni nas, čuje se to često na skupovima, i prosvetu i zdravstvo smatraju izdržavanim licima. Poštujem svaki rad, ali ih pitam da li je lakše napraviti hleb ili iškolovati mladog čoveka. Onog kojeg će oni posle angažovati. Pritom, štede na doprinosima i često ih uplaćuju na iznos minimalca. Ima tu vrlo poštenih ljudi, ne smeju se svi svrstvati u isti koš, ali nisu većina.

NAFTA IZ BILjAKA

PREDSEDNIK kluba "Privrednik" Zoran Drakulić odbio je u četvrtak da govori za "Novosti", uz poruku da je sve rekao na "Kopaonik biznis forumu" gde je predložio da Srbija proizvodi energetsko bilje.

- Sada je svet dužan 100.000 milijardi evra i svetski dug je veći od svetskog BDP-a - rekao je Drakulić. - Puno je para naštampano da bi se svet vratio u normalu. Danas je to neki drugi svet. U Srbiji ima milion hektara neobrađene zemlje. Na milion hektara zemlje četvrtog i petog kvaliteta moglo bi da se proizvodi pet miliona tona nafte kroz energetsko bilje. Mi danas uvozimo tri miliona tona nafte. Niko ne zna šta će biti sutra i prekosutra. Ove cene svet ne može da izdrži i ova inflacija nas vodi u čudo.

Preporučujemo

Ekonomija

6 29

BEZ GASA I NAFTE IZ SIBIRA EVROPA IDE U HAOS: Najveća energetska kriza od Drugog svetskog rata, Srbija ima nafte za trećinu potreba

10. 03. 2022. u 09:37

Svet

2 4

"BIĆE STRAŠNO!" Turska upozorava na užasan scenario zbog sankcija Rusiji

09. 03. 2022. u 10:37

Politika

6 8

VUČIĆ O NAFTI I PRITISCIMA NA RUSIJU: Razgovarao sam sa predsednikom Irana

09. 03. 2022. u 09:29

Ekonomija

0 0

NAFTA I GAS PROBILI PLAFON: Cene energenata u svetu blizu da obore sve dosadašnje rekorde samo 12 dana od početka ukrajinske krize

08. 03. 2022. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije