VELIKA POTRAŽNJA: Visoka cena malina - rekordni iznos za poslednje dve decenije

N. JANKOVIĆ

15. 06. 2021. u 12:22

U ARILJU i u užičkom kraju, odakle dolazi najveći deo godišnjeg prinosa maline, berba ovog voća počeće za deset do petnaest dana, a otkupna cena iznosiće od 300 do 350 dinara. Iako je reč o rekordnom iznosu za poslednje dve decenije, zbog poskupljenja repromaterijala i hemije, ali i zbog lošeg stanja zasada, euforije među proizvođačima nema.

ВЕЛИКА ПОТРАЖЊА: Висока цена малина - рекордни износ за последње две деценије

Sve spremno za berbu / Foto D. Dozet

- Činjenica je da je stanje zasada maline najlošije u poslednjim decenijama. Loš sadni materijal, niski prinosi, skupe agrotehničke mere, kao i visoki troškovi za armiju berača dovešće do toga da nominalno visoka otkupna cena neće doneti značajan profit proizvođačima. Na dobru zaradu mogu računati retki poljoprivrednici koji su svoje zasade uspeli da održe na visokom nivou - objašnjava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača jagodičastog voća.

Procena agroinženjera je da će ovogodišnji rod maline u Srbiji biti daleko ispod prosečnih 82.000 tona, a do početka berbe poljoprivrednici će sa strepnjom gledati u nebo, jer grad svakodnevno "obere" rod u nekoliko sela oko Ivanjice, Lučana, Požege, Užica. Pogotovo u gazdinstvima, koja nisu ni pokušala da naprave protivgradnu zaštitu.

Štetu od "više sile" najčešće pokriva osiguranje, ali gubitak novih lastara koji bi rod dali iduće godine, nije nadoknadiv.

- Svakog berača treba platiti u proseku 3.000 dinara dnevno, uz obroke i obezbeđen smeštaj. Brojni berači posao ugovaraju i za 30 do 40 dinara po ubranom kilogramu - ističu proizvođači "crvenog zlata". - Međutim, loše stanje zasada je najveći problem, pa apelujemo na poljoprivrednike da posle berbe sadni materijal zamene zdravim i sertifikovanim, za koji država obezbeđuje subvenciju od 90 odsto.

Potražnja za "crvenim zlatom" velika je u Srbiji ali i na svetskom tržištu. Putevi srpskog izvoza proširili su se van Evropske unije na Tursku, Skandinaviju i Ujedinjene Arapske Emirate, a konkurenti poput Poljske i Čilea pobacili u pogledu količine novog roda.

PRINOS DALEKO OD PONOSA

SVAKE godine malinari pred berbu i otkup kukaju, optužuju, žale se, blokiraju saobraćaj, prosipaju rod... A, ostali deo godine, izgleda, slabo se bave svojim poslom. Sporo se modernizuju i prilagođavaju. Zato su došli u situaciju da umesto nekadašnjih 17 do 20 tona, prosečan prinos maline u Srbiji je oko 3,5 tona po hektaru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)