ISTORIJSKI DODATAK - TRASIRANJE PUTA ZA NEZAVISNOST: Kako su tekle pripreme slovenačkog rukovodstva za izlazak iz Jugoslavije

(Iz publikacije „OBMANA“)

20. 05. 2021. u 11:30

SEPARATISTIČKA politika zvanične i alternativne slovenačke političke scene dovela je do katastrofalnih posledica u bivšoj Jugoslaviji.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТРАСИРАЊЕ ПУТА ЗА НЕЗАВИСНОСТ: Како су текле припреме словеначког руководства за излазак из Југославије

Foto Arhiva

Odlukom o otcepljenju rukovodstvo iz LJubljane nijednog trenutka nije promislilo do kakvih će lomova doći u ostatku države.

Zato slovenački vlastodršci snose veliku odgovornost za krvavi rasplet jugoslovenske drame i izbijanje rata u nekadašnjoj zajedničkoj državi.

U SR Sloveniji, 2. oktobra 1988. godine, usvojeni su amandmani republičkog ustava u kojima je bilo određenih rešenja koja se regulišu Ustavom SFRJ. Ustavni sud Jugoslavije ocenio je da su u suprotnosti sa najvišim državno-pravnim aktom Jugoslavije. Savezno veće Skupštine SFRJ zaključilo je da suprotnosti treba uskladiti i obavestiti Skupštinu SFRJ.

Skupština Slovenije je 8. marta 1990. godine usvojila i proglasila amandmane 41-45 kojima je izvršena dalja promena u oblasti političkog sistema, usvojila je amandmane 46-48 na republički Ustav, istim su bitno poremećeni odnosi u federaciji, utvrđeni Ustavom SFRJ.

Donošenju ovih amandmana prethodilo je usvajanje Deklaracije o uređivanju odnosa od opšteg značaja za Republiku Sloveniju i deklaracije o suverenosti "dežele", 2. jula 1990. godine. Posle usvajanja Deklaracije, postupci vlasti koji su vodili ka secesiji Slovenije bili su sve ubrzaniji.

Foto Arhiva

Predsedništvo Slovenije na sednici od 18. jula 1990.godine, odlučilo je da smeni sa dužnosti dotadašnjeg komandanta Teritorijalne odbrane Slovenije i na tu dužnost postavlja civilno lice.

Ustavni sud Jugoslavije je doneo odluku kojom je poništio odredbe dokumenta, u vezi sa primenom republičkog Ustava i zakona u odnosu na Ustav i zakone SFRJ. I posle odluka i stavova nadležnih saveznih organa u Republici Sloveniji se nastavilo sa donošenjem brojnih akata ustavno-pravne sadržine koji su se kosili s Ustavom SFRJ. Na osnovu Zakona o plebiscitu o samostalnosti i nezavisnosti, koje je donela Skupština Slovenije 6. decembra 1990. godine, 23. decembra 1990. godine sproveden je referendum na kome su se građani izjasnili o predlogu da republika postane samostalna i nezavisna država.

Skupština Slovenije je 26. decembra 1990. godine proglasila samostalnost Republike na osnovu rezultata ovog referenduma.

Ustavni sud SFRJ doneo je rešenje koje je odredilo privremenu meru obustave izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredbi Zakona o plebiscitu. Skupština

Republike Slovenije je 23. januara 1991. godine, donela Ustavni zakon o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje amandmana 46 na Ustav Republike Slovenije. Navedenim odredbama propisano je da se u Sloveniji, pored ranijih suspendovanih 27 saveznih zakona, odnosno njihovih pojedinih odredbi, ne primenjuje u celini ili delimično još 11 saveznih zakona.

U slučaju Slovenije sve je govorilo da se nova vlast u toj republici nedvosmisleno opredelila za secesiju uz primenu sile. Treba istaći da u Jugoslaviji niko nije osporavao pravo na samoopredeljenje, naprotiv, to pravo je eksplicitno priznato, jedini uslov bio je da se ono ostvari mirnim putem. Umesto prihvatanja predloga da se zakonom reguliše pravo na samoopredeljenje naroda u Jugoslaviji, iz Slovenije je lansirana ideja "razdruživanje".

Iza ove inicijative krila se ideja o razbijanju SFRJ, ali i da se "prikrije" secesija.

* * * * * * * *

POVELJA O JEDNOSTRANOM OTCEPLJENJU

SKUPŠTINA SLOVENIJE 31. januara 1991. godine, usvojila je Povelju u kojoj je najavljeno da će pokrenuti postupak za razdruživanje.

Na sednici skupštine 20. februara usvojen je amandman 49. na Ustav te republike, kojim se u suštini Slovenija proglašava samostalnom i nezavisnom državom.

Osmog maja 1991. godine, Skupština Slovenije uputila je Skupštini SFRJ Izjavu o razdruživanju od Jugoslavije, a 29. maja 1991. godine Skupština Slovenije usvojila je Rezoluciju o sporazumnom razdruživanju od SFRJ.

Foto Arhiva

Savezno veće Skupštine SFRJ usvojilo je zaključke u kojima je izražen stav da Izjava Skupštine Slovenije sadrži opredeljenje o njenom jednostranom otcepljenju od Jugoslavije, čime se ugrožavaju teritorijalna celokupnost Jugoslavije, njene državne granice i suverenitet. Savezno veće Skupštine SFRJ je u svojim zaključcima naložilo Saveznim organima konkretne zadatke. U tački 4. se, između ostalog, kaže: "Savezno izvršno veće i sve institucije Jugoslavije, uključujući organe bezbednosti i organe JNA, dužni su da kontinuirano preduzimaju mere i radnje iznuđene jednostranim aktima kojima će se sprečiti prekrajanje Jugoslavije, promena njenih granica, narušavanje režima na granici SFRJ, pretvaranje carinskih organa Jugoslavije u republičke organe, prisvajanje carine i imovine Jugoslavije i da preduzimaju sva legalna sredstva kojima će se suprotstaviti jednostranim odlukama i opredeljenjima i ponašanjima kojima se nameće volja drugima."

Foto Arhiva

Savezno izvršno veće na sednici od 25. juna 1991. godine, razmotrilo je stanje nastalo preduzimanjem konkretnih aktivnosti slovenačkih organa radi realizacije odluke Skupštine te republike o osamostaljenju. Zaključeno je da su u Sloveniji nasilno preuzete pojedine funkcije federacije. Savezno izvršno veće polazeći od svojih ustavnih ovlašćenja, donelo je dva dokumenta kojima su ustanovljene obaveze Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) i JNA u oblasti obezbeđivanja režima prelaženja državne granice i kretanja u graničnom pojasu na teritoriji Republike Slovenije i zaštiti teritorijalnog integriteta SFRJ. Odlukom o neposrednom obezbeđivanju izvršavanja saveznih propisa o prelaženju državne granice na teritoriji R. Slovenije u tački 12. propisano je: "U neposrednom obezbeđivanju izvršavanja saveznih propisa o prelaženju državne granice na teritoriji Republike Slovenije SSUP će ostvariti neposrednu saradnju sa SSNO, kako bi se angažovale i granične jedinice JNA za obezbeđivanje državne granice na graničnim prelazima i u naseljenim mestima u pograničnom pojasu." Osim ove odluke SIV je doneo i Naredbu o zabrani uspostavljanja takozvanih graničnih prelaza unutar teritorije SFRJ. Danom stupanja na snagu ove naredbe, takozvani granični prelazi moraju se ukloniti.

* * * * * * * *

SLOVENCI VRŠE MOBILIZACIJU

ODLUKA I NAREDBA SIV-a stupile su na snagu 26. juna 1991. godine o čemu su obavešteni i nadležni organi R. Slovenije. Na osnovu odluke Saveznog veća, Skupštine SFRJ i SIV-a o zaštiti teritorijalne celokupnosti Jugoslavije 26. juna 1991. godine JNA je preduzela mere da obezbedi kontrolu državne granice, zaposedne aerodrome i druge važnije strategijske objekte u Republici Sloveniji.

Pre nego što se pristupilo izvršavanju zadataka, rukovodstvo Slovenije je bilo obavešteno o karakteru pokreta jedinica i zadacima jedinica, pri čemu je naglašeno da će savezni organi preuzeti kontrolu graničnih prelaza mirno.

Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, Foto Arhiva

Rukovodsgvo Slovenije ne samo da nije prihvatilo takav zahtev, već su vreme iskoristili da izvrše mobilizaciju oko 35.000 ljudi u oružane nezakonite formacije i izvršeno je zaprečavanje puteva. Jedinice JNA bile su izložene snažnoj vatri iz sveg naoružanja, ne samo jedinice koje su imale zadatak, već i karaule, skladišta i domovi JNA.

Jedinice JNA su odgovarale na vatru samo u samoodbrani. Jedinice JNA su 28. juna 1991. godine u celini izvršile zadatak. Prekid vatre dogovoren 28. juna u 21 čas. Uprkos dogovorenom prekidu vatre, nezakoniti oružani sastavi Slovenije nastavili su sa napadima. Otpočele su blokade vojnih objekata - kasarni, isključili su struju i vodu, onemogućili snabdevanje hranom i otpočeli opšti napad na sve objekte u kojima su se nalazile jedinice JNA.

Foto Arhiva

Kada je postalo sasvim jasno da rukovodstvo Slovenije nema nameru da prestane sa napadima, 3. jula preduzeta je odlučna akcija JNA, posle čega je rukovodstvo Slovenije zatražilo primirje.

Predsedništvo SFRJ održalo je sednicu 4. jula 1991. godine i donelo odluke za rešavanje krize, koje su bile prethodno usaglašene. Rukovodstvo Slovenije nije ispoštovalo većinu odluka. Jedinice JNA pri povratku u kasarne bile su izložene napadima u kojima je više pripadnika JNA bilo ubijeno. Kasarne su i dalje blokirane. Osamnaestog jula 1991. godine Predsedništvo SFRJ donelo je odluku o premeštanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije. Dvadeset trećeg decembra 1991. godine Slovenija je proglasila samostalnu nezavisnu državu. Nemačka je formalno priznala nezavisnost i suverenitet Slovenije sa važnošću od 15. januara 1992. godine, kada su i zemlje članice Evropske zajednice priznale suverenost i nezavisnost Slovenije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)