NE DA SE JELICA: Ekipa "Novosti" u patroli na deonici budućeg auto-puta, između Preljine i Požege FOTO

Vladimir Ilić

02. 05. 2021. u 13:00

NA trenutno najvećem gradilištu u Srbiji, na deonici auto-puta između Preljine i Požege, svakodnevno, u dve smene, angažovano je čak oko 720 građevinaca.

НЕ ДА СЕ ЈЕЛИЦА: Екипа Новости у патроли на деоници будућег ауто-пута, између Прељине и Пожеге ФОТО

Foto D. NIKOLIĆ

Podeljeni su na "tuneldžije", "mostare", "putare".., a najteže je onima koji svakog časa vode teške borbe sa nepredviđenim stenama u utrobi planine Jelice, kroz koju će proći najduži tuneli u Srbiji, nazvani "Laz" i "Munjino brdo", dugački po 2,8 kilometara.

Prva novinarska ekipa koja je ušla u nepredvidivu planinu, i to na oko 700 metara od početka iskopa, bila je ekipa "Večernjih novosti". Uverili smo se da se na ovoj najzahtevnijoj deonici teške građevinske mašine gotovo i ne gase. Dnevno, broj aktivne mehanizacije na gradilištu bude i viši od 160! Trenutno ih je najviše na otvorenoj trasi budućeg auto-puta između Preljine i Trbušana, kao i na izgradnji 16 mostova, posebno na mostu preko Zapadne Morave. Radi se i na tunelima u Trbušanima, koji će biti takozvani "tunel na otvorenom" (dužina oko 300 metara), i u onim koji prolaze kroz samu planinu Jelicu. Do sada je prokopano oko 700 metara tunela "Laz" u obe tunelske cevi. To znači da je iz ovih cevi izvučeno oko 130.000 kubika stena, raznih slojeva i vrsta zemlje...

Ova najzahtevnija deonica za građevince trenutno u našoj zemlji podeljena je na pet poddeonica: tunel "Laz", tunel "Munjino brdo", deonica od Preljine do ulaza u tunel "Laz", potom od izlaza iz ovog do ulaza u drugi tunel i na kraju od izlaza iz tunela "Munjino brdo" do kraja deonice. Građevinci sa velikim iskustvom objašnjavaju nam da je ova trasa jedna od najtežih sa kojima su se susretali, i to kako zbog topografije i geoloških uslova, tako i zbog potrebe izmeštanja postojeće tehničke infrastrukture.

TOMISLAV MOMIROVIĆ,
ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture:

RADI SE 20 SATI U DVE SMENE

Ovaj auto-put je od izuzetnog strateškog interesa, jer je to nastavak druma za zapadnu Srbiju, koja je ekonomski važna.

Ovako za "Novosti" komentariše izgradnju auto-puta Preljina - Požega, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. Kako kaže, ovaj auto-put približiće nas Sarajevu i Podgorici.

- Srbija ima najveći suficit u ekonomskoj razmeni sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom - objašnjava Momirović.

Foto Tanjug

- Sa ovim zemljama imamo najzdraviju trgovinu. Tako da će ovaj put biti višestruko isplativ. Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, radimo 12 auto-puteva i sistem je napet do kraja. U situaciji smo da se 30 godina radilo 20 kilometara auto-puta, a sada za pet skoro 200. Sve inženjere i šefove gradilišta smo pritisli do kraja. Radi se 20 sati dnevno, u dve smene. Na tom auto-putu, praktično 40 odsto trase su tuneli i mostovi. Taj deo Srbije je mnogo lep.

Rade se i četiri obilaznice: oko Čačka, Gornjeg Milanovca, Užica i Požege.

- Teški kamioni prolaze kroz grad, tu su škole, sve to nepovoljno utiče i na ekologiju i jednostavno moramo da rešimo taj veliki problem, koji se razvlači poslednjih 50 godina - smatra Momirović.J.Su.

Samo u prvom delu deonice, od postojeće naplatne rampe Preljina do Pakovraća, koji je dužine 14,3 kilometra, treba uraditi izmeštanje elektroenergetskih, telekomunikacionih, vodovodnih i gasnih instalacija na ukupno 73 mesta na kojima postoji kolizija sa projektovanom trasom. Značajno je pomenuti i da tuneli "Laz" (2,8 km) i "Munjino brdo" (2,76 km), predstavljaju trenutno najduže tunele u Srbiji. Za potrebe osiguranja kosina preduseka samo, na primer, na izlazu iz tunela "Laz" potrebno je izvesti 3.256 metara šipova prečnika 900 milimetara i 896 metara šipova prečnika 1.200 milimetara - rekli su nam u JP "Putevi Srbije".

Foto Ilustracija V. N.

Ipak, najveći problemi sa kojima se građevinci susreću jeste sastav stena kroz koje prolaze sami tuneli. Geometrija tunela geološki na više od 50 odsto dužine ima karakteristike loše stene zbog nepovoljne stabilnosti iskopa u nepodgrađenom stanju. Na oko 10 procenata dužine tunela postoji najlošija geologija na deonicama takozvanih rasednih zona. Ostalih 40 odsto dužine tunela se izvodi u prognozno povoljnijim geološkim uslovima. Do sada su na tunelu "Munjino brdo" uočeni značajno nepovoljniji geološki uslovi nego što su prognozirani projektom.

Sve ovo rezultiralo je da je stepen izvršenja radova na čitavoj deonici u ovom trenutku oko 15 odsto. Najviše radova je izvršeno na tunelskim poddeonicama (tunel "Laz" 20 procenata i tunel "Munjino brdo" 11 procenata). Na trećoj poddeonici, uglavnom, se izvode pripremni radovi (fundiranje objekata, uklanjanje humusnog materijala sa trase, izrada manjih propusta i radovi na izmeštanju postojećih infrastrukturnih instalacija). Radovi na četvrtoj i petoj poddeonici još nisu započeti.

Radovi se izvode na 16 od ukupno 35 mostova koliko će ih biti na ovoj deonici, a koje će biti ukupne dužine 5.196 metara. Postojaće i četiri ukupne dužine 592 metra, a biće izgrađeno i 1.912.000 kubnih metara nasipa i dve kompletne saobraćajne petlje, koje će omogućiti rasterećenje postojeće obilaznice oko Čačka.

"Tuneldžijama" je posao ovde sigurno najopasniji, u šta se uverila i naša ekipa. U utrobi Jelice svaki napravljeni korak napred je veliki uspeh. Miniranja, odroni, "težak" vazduh, slapovi vode koja neprestano žubori u svodu tunela... svakodnevica je građevinaca u tunelu "Laz".

Objašnjavaju nam "tuneldžije" da je mnogo bezbednije i lakše raditi na stenama koje su od čvrstog materijala. Međutim, profil planine je takav da se bukvalno iz metra u metar menja njena struktura, pa se tako odmah posle čvrste stene naiđe na rastresitu zemlju, koja može da bude vrlo opasna, jer lako dođe do odrona.

Oba tunela projektovana su sa dve odvojene tunelske cevi, svaka za jedan saobraćajni smer.

Osovinsko rastojanje tunelskih cevi u "Lazu" je od minimalno 35 do najviše 55 metara, a u "Munjinom brdu" oko 30 metara.

Na trećini tunela "Laz" projektovani su vezni hodnici za prolaz vozila iz jedne u drugu tunelsku cev sa nišama za vozila u kvaru, kao i devet pešačkih poprečnih veznih hodnika koji omogućavaju bezbednu evakuaciju u incidentnim situacijama.

Širina kolovoza u "Munjinom brdu" je 7,70 metara. Visina saobraćajnog profila je 4,75 metra. Sa obe strane kolovoza su pešačke staze, širine od 1,19 do 1.,24 metra.

Poprečni pešački prolazi su projektovani da mogu da propuste i interventna vozila, i nalaze se na rastojanju od 220-280 metara. Za svaku tunelsku cev su projektovana po dva proširenja za uklanjanje pokvarenih vozila - havarijske niše. Poprečni vozni prolazi za propuštanje vozila iz jedne u drugu cev su projektovani na međusobnom razmaku od 1.000 do 1.006 metara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)