ŽRTVA NE MORA DA SE SUOČI SA POČINIOCEM: Pet viših sudova dobilo opremu za svedočenje putem video-linka ukupne vrednosti 150.000 evra

VIŠI sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru dobili su posebno opremljene prostorije u kojima će biti omogućeno svedočenje žrtava i svedoka krivičnih dela putem audio-video linka, čije korišćenje će ubrzo početi.

Foto: Depositphotos

Ova video-konferencijska oprema, vredna 150.000 evra, obezbeđena je u okviru projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji", koji finansira EU i sprovodi Misija OEBS kao partner Ministarstva pravde, a povodom Evropskog dana žrtava kriminala.

Ideja je da žrtve i svedoci od sada, po proceni suda ili kada dobiju status posebno osetljivih svedoka, umesto u sudnici, svedoče putem video-linka u posebnoj prostoriji, uz prisustvo advokata, kojeg mogu dobiti o trošku države, i psihologa, socijalnih radnika ili osoba iz nevladinog sektora osposobljenih za pružanje podrške.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2019. završen postupak po krivičnoj prijavi za 92.797 punoletnih počinilaca krivičnih dela, a pravnosnažno je osuđeno njih 28.112, kaže Marija Anđelković iz udruženja ASTRA, članica Radne grupe za izradu Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava i svedoka.

Najviše je osuđeno za dela protiv imovine (28 odsto), braka i porodice (14,8 odsto), i zdravlja ljudi (16,1 odsto), ali se tačan broj žrtava ne zna. Na kaznu zatvora od 40 godina pravnosnažno su osuđene četiri osobe. Njih 24,1 odsto dobilo je zatvorsku kaznu, a 57,2 odsto uslovnu.

Naša sagovornica dodaje da svako u nekom trenutku može postati žrtva ili svedok krivičnog dela. U pitanju je vrlo traumatično iskustvo, mnogi ubeđuju sebe da je bolje da ćute...

- Važno je da kada žrtva odluči da delo prijavi naiđe na odgovarajuću reakciju okoline i institucija. Neodgovarajuća reakcija dovodi do dodatnog nepoverenja da se delo uopšte prijavi ili žrtva u toku postupka, zbog pritiska i pretnji, odustaje. To je jedan od razloga zašto tamna brojka kod pojedinih dela ostaje velika - ističe Anđelkovićeva.

Foto: Arhiva

Neodgovarajuća reakcija često dovodi i do sekundarne viktimizacije, odnosno da žrtva ponovo postaje žrtva nerazumevanja ili osude okoline, medijskog izveštavanja, pa i procedure istrage ili samog suđenja. Prilikom svakog ispitivanja ona doživljava dodatnu traumu, a praksa je pokazala da u proseku mora da prepriča svoje užasno iskustvo čak sedam puta od momenta prijave do okončanja postupka!

- Imali smo situacije da žrtva neposredno pre davanja iskaza stoji u istom hodniku ispred sudnice sa onima koji su je prethodinih godina mučili i eksploatisali. To je nekada bilo dovoljno da, iz straha, u samoj sudnici ništa ne kažu. Pored toga, često su u samoj sudnici doživljavale napade okrivljenog, branioca, rodbine... Žrtve kažu da im je najstresnije suočenje sa okrivljenim, koje odbrana često zahteva baš u nameri da ih slomi - kaže Anđelkovićeva.

Veliki korak u sprečavanju sekundarne viktimizacije je upravo svedočenje putem video-linka. Jednom dat iskaz ne mora tokom postupka da se ponavlja unedogled. Video-linkovi mogu biti korisni i kod svedočenja na daljinu, pa svedok može da daje iskaz u jednom gradu, dok se suđenje odvija u drugom. Ovo ubrzava proces i smanjuje troškove.

Preporučujemo

Društvo

9 27

VAŽNO ZA GRAĐANE SRBIJE: Ako ste zaboravili da platite neki račun od prethodnih godina umesto 5.000 platićete 50.000

11. 11. 2020. u 10:00

Društvo

0 1

NEKI SUDOVI NEMAJU NI SAJT: Fale im podaci o teritorijalnoj nadležnosti, cenama usluga, formulari

09. 11. 2020. u 18:28

Društvo

0 1

BAHANALIJE SALONSKE LEVICE: Potresno svedočenje Kamij Kušner, kćerke Bernara Kušnera - detaljni opisi razvratnog ponašanja

24. 01. 2021. u 20:00

Društvo

0 0

KRIVICU UTVRĐUJU I NAŠI SUDOVI: Presuda iz Ciriha, po tužbi Dragana Šolaka, protiv tri srpska medija, mora biti verifikovana u Srbiji

28. 10. 2020. u 09:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije