MORAMO DA ZNAMO KO SU HITNI PACIJENTI: Dr Velimir Marković, direktor Prve hirurške klinike KCS, o određivanju prioriteta

ČINjENICA je da je svakom svoja bolest najteža, ali od nas lekara se zahteva da budemo racionalni i da u skladu sa situacijom odredimo prioritete.

Foto: N. Fifić

Kod bolesnika koji imaju indikaciju za operativno lečenje ali njihov objektivni status je takav da ih ne ugrožava, možemo privremeno da odložimo njihovo hirurško lečenje.

Objašnjavajući po kojim kriterijumima se prave operativni programi u vreme epidemije kovida 19, profesor dr Velimir Marković, direktor Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za "Novosti" kaže da će, dokle god to epidemiološka situacija bude nalagala, primati samo obolele od malignih bolesti i pacijente koji su vitalno ugroženi.

- To pacijenti moraju da razumeju. Neophodno je da se ponašamo u skladu sa situacijom, ali da ne stanemo sa radom. Sve vreme epidemije nismo promenili namenu. Ostali smo u okviru svojih zdravstvenih zadataka. Mi se bavimo digestivnom hirurgijom, i to nam je osnovni cilj. Rad održavamo u razumnom obimu koji odgovara uslovima i osoblju koje imamo. Apsolutni prioritet su nam maligni bolesnici i bolesnici koji su vitalno ugroženi.

Koji pacijenti mogu da sačekaju?

- Između ostalih to su i oni koji imaju asimptomatske hernije ili asimptomatsku kalkulozu žučne kese. Činjenica je da kamen u žučnoj kesi u perspektivi može da napravi ozbiljnije probleme, ali ako nema simptoma onda može da se sačeka.

Da li su se i hirurzi iz vaše ustanove uključili u lečenje obolelih od kovida?

- Naravno, iako se nisu usavršavali za rad sa infektivnim pacijentima oni su se uhvatili ukoštac i sa kovid pacijentima i pomažu svim svojim znanjem. Jedan deo naših hirurga redovno dežura u hirurškim ekipama u  Uregntnom centru. Poseban pritisak je sada na ovu ustanovu, jer ona trenutno jedina zbrinjava hitne hirurške slučajeve, traumu, peritonitise, ileuse, povrede ...

Po kom kriterijumu su vaši hirurzi upošljavani u kovid-bolnicama?

- Svi koji rade na Prvoj hirurškoj ispunjavaju uslove da rade u bilo kojoj drugoj zdravstvenoj ustanovi. Znači, kada smo zbog potreba epidemije morali da se preusmeravamo, mi smo to prihvatili kao našu obavezu. Najviše smo dali anasteziologa, ali i hirurge i medicinske sestre. Trenutno nam je pet hirurga u kovid-bolnici i između 10 i 15 sestara. Oni rade u turnusima od po tri ili četiri nedelje.

Kako se borite da vam korona ne "uđe" u kliniku?

- Imamo veliku podršku epidemiološke službe Kliničkog centra Srbije. Međutim, istini za volju, imali smo zaražene i među lekarima i tehničarima, kao i među pacijentima. Bitno je da se virus nije izvorno pojavio na klinici, već nam je donet sa strane. Tako smo isključivanjem zaraženih uspeli da sprečimo njegovo dalje širenje. Naručito smo bili pogođeni tokom drugog talasa, kada smo imali najveći broj inficiranih među osobljem. Srećom, svi se uspešno oporavljaju. Internim pregrupisavanjem uspeli smo da održimo posao. Zahvaljujući dobroj organizaciji, vrlo lako smo prebacivali inficirane pacijente na kovid klinike. Nijednom nam nisu odbili prijem, čak ni u trenutcima kada su bolnice bile krcate.

Vi se kao lekar bavite hirurgijom debelog creva, da li je istina da u toj oblasti klasičan rez definitivno odlazi u prošlost?

- Pitanje zahteva složeniji odgovor, ali kada bi ga uprostili on bi glasio da ta tvrdnja nije tačna. Dakle, normalno je da mi hirurzi težimo da trauma usled intervencije bude što manja, da pacijent ne trpi jake bolove i da se što pre vrati normalnom životu, a osnovno da hirurška intervencija dovodi do potencijalnog izlečenja. Činjenica je da je laparoskopska hirurgija sve zastupljenija, međutim i dalje je dominantna otvorena hirurgija. Svaki hirurg koji želi da se bavi laparoskopskom hirurgijom mora dobro da vlada klasičnom, otvorenom, hirurgijom. Neke intervencije nisu pogodne za laparoskopski već jednostavno zahtevaju otvreni pristup, na primer, kod nekih reintervencija ili kod recidiva bolesti ili kod pacijenata koji su ranije imali više operacija. Retko, ali se dešava da neke laparoskopske intervencije zahtevaju da se uradi konverzija i završe se otvorenom hirurgijom.

Da li se beleži porast broja obolelih od raka debelog creva?

- Da, beleži se, a razlog je, za razliku od pre četrdesetak godina,  mnogo bolja dijagnostika, kao  i bolja obaveštenost  i savesnost ljudi prema sebi. S obzirom na to da se karcinom debelog creva najčešće javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, jako je bitno  napomenuti i da se prosečni životni vek produžio, a samim tim se povećao i broj obolelih od karcinoma debelog creva.

Ima li saznanja kako kovid utiče na digestivni sistem?

- Još je rano da se da odgovor na to pitanje. Potrebno je da prođe vreme da bismo pouzdanije mogli da sagledamo sve posledice kovida i njegove komplikacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije