SUKOB TURSKE I JERMENIJE SE PRESELIO I U BEOGRAD: Jermenski osvetnici su ubili turskog ambasadora, zločin potresao Jugoslaviju

Novosti online

28. 09. 2020. u 11:09

СУКОБ ТУРСКЕ И ЈЕРМЕНИЈЕ СЕ ПРЕСЕЛИО И У БЕОГРАД: Јерменски осветници су убили турског амбасадора, злочин потресао Југославију

Foto: Depositphotos/tccb.gov.tr

BORBE između snaga Jermenije i Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah nastavile su se jutros, a obe strane su u toj oblasti rasporedile teško naoružanje. Svetske sile pozvale su obe strane da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, dok je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da je Jermenija prepreka miru.

Turski predsednik pozvao je "ceo svet da stane uz Azerbejdžan u njegovoj borbi protiv invazije i brutalnosti", čime je samo nastavljena netrpeljivost između dve zemlje, koja korene vuče iz Prvog svetskog rata. Sukob između Turske i Jermenije, tačnije jermenskih terorista tokom istorije prelio se i na Balkan, kada je u Beogradu ubijen Galip Balkar, ambasador Turske u SFRJ.

Atentat na Galipa Balkara izvršen je u Beogradu 9. marta 1983. godine, kada su dva pripadnika jermenske militantne organizacije Komandosi pravde za jermenski genocid otvorili paljbu na njegovo službeno vozilo.

Dvojica jermenskih atentatora, Harutjun Krikor Levonijan (23) i Rafi Aleksander el Bekijan (21), sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu ulice Generala Ždanova i Bulevara revolucije, "mercedes" turske ambasade i kad se upalilo crveno svetlo, priskočili su i pucali na ambasadora i njegovog vozača.

Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati Kaju. Kad su atentatori počeli da beže, za njima su potrčali građani.

Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pojasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a Milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i pritom ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, koji je teško ranjen i ostao je doživotno paralizovan, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.

Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Atentator se okrenuo i sa tri hica u grudi usmrtio Milivojevića. Uspeo je da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu.

Atentatori su pripadali tajnoj jermenskoj organizaciji u Libanu, takozvanim Komandosima pravde za jermenski genocid.

Njihov cilj bio je da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.

Spomen ploča Galipu Balkaru/Foto: Printscreen

Počinioci su osuđeni na smrtnu kaznu na procesu gde ih je branio ugledni advokat Srđa M. Popović. Kazna je potom iz humanitarnih razloga i mladosti počinilaca preinačena na 20 godina zatvora, a El Bekijan iz humanitarnih razloga, odnosno zbog invalidnosti izazvane tokom okršaja sa milicijom, 1987. godine pušten na slobodu.

Atentat na ambasadora Balkara je predstavljao najspektakularniji teroristički čin u istoriji SFRJ, i jedan od retkih koji je svoju pozadinu imao u međunarodnoj politici.

Jermenske terorističke organizacije ubile su 31 turskog diplomatu i članova porodice od 1970. do 2019.

Prema podacima koje je agencija Anadolija objavila prošle godine, ukupno 77 ljudi, od kojih su 58 bili turski državljani, uključujući 31 diplomatu i članove njihovih porodica, izgubilo je živote u napadima koje su izveli članovi jermenskih terorističkih organizacija.

Većinu napada izveli su Jermenska tajna armija za oslobođenje Jermenije (ASALA) i Komandosi pravde za jermenski genocid (JCAG).

ASALA, osnovana 1975. godine, prva je jermenska teroristička organizacija koja je ratovala protiv Turske.

Ona nije napadala samo Tursku već i druge zemlje i postala je poznata po bombaškom napadu na kancelariju Svetskog saveta crkava u Bejrutu 1975. godine.

JCAG je formiran 1975. u Bejrutu. Tvrdeći da je podršku dobio samo od jermenske dijaspore, a ne od stranih partnera, JCAG je ciljao samo Tursku, jer je verovao da će napadi na druge zemlje naštetiti takozvanoj "jermenskoj borbi".

Pored atentata na ambasadora Balkara u Beogradu, poznat je i po tome što je zajedno sa ASALA preuzeo odgovornost za napad na turskog ambasadora u Beču Danisa Tunaligila 22. oktobra 1975. godine.

(Telegraf)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)