Da li starosna granica za odlazak u PENZIJU MOŽE DA BUDE POMERENA NA VIŠE OD 65 GODINA?

J. Ž. Skenderija

10. 09. 2020. u 15:30

Да ли старосна граница за одлазак у ПЕНЗИЈУ МОЖЕ ДА БУДЕ ПОМЕРЕНА НА ВИШЕ ОД 65 ГОДИНА?

Foto P.Milošević

U VEĆINI zemalja u okruženju muškarci već sada rade dve godine duže

Većina zaposlenih u Srbiji smatra da je starosna granica za odlazak u penziju previsoka, ali ako se uporedi sa propisima zemalja u okruženju koje su povukle ozbiljne rezove u ovoj oblasti, može se reći da su naši budući penzioneri, ipak, u boljoj poziciji. U većini ovih zemalja muškarci već sada rade dve godine duže i radno mesto napuštaju sa 67 leta. Da li je i Srbija sprema na takav korak?

Nove propise za odlazak u penziju donele su mnoge zemlje u regionu, ali i razvijene evropske države. To su, između ostalih, Crna Gora, Hrvatska i Poljska. One su uspostavile pravila koja će se primenjivati u narednih desetak godina. Tako će se granica za muškarce u ovim sistemima pomerati svake godine, kao što je to slučaj sa ženama u Srbiji. Tako će u Hrvatskoj već do 2030. dame ići u penziju sa 65, a njihovi partneri do 2038. sa 67 leta.

Profesor dr Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo smatra da je pomeranje starosne granice u mnogim zemljama sveta uzrokovano pre svega demografskom situacijom. Starenje stanovništva, kao i pomeranje prosečne granice životnog veka, doveli su do toga da ljudi značajno duže uživaju penziju nego pre 50 godina, a da ne govorimo o periodu od pre 150 godina, kada je ceo sistem međugeneracijske solidarnosti prvi put uspostavljen.

- Istovremeno rast ekonomije nije dovoljan da isprati zahteve penzionih fondova, pa se takozvani prvi stub penzijskog osiguranja, obavezno državno penzijsko osiguranje, nalazi pod velikim opterećenjima - ističe profesor. - Jedan od odgovora države je upravo pomeranje granice odlaska u penziju. Ovo rešenje, međutim, samo po sebi nije dovoljno i samo kratkoročno može da ublaži efekte krize penzijskog sistema. Zbog toga mu se prilazi oprezno i uz značajne izuzetke, odnosno inovacije u penzijskom osiguranju, kao što je uvođenje drugog i trećeg stuba, ali i takozvanih socijalnih penzija.

Naš sagovornik naglašava da pomeranje granice odlaska u penziju nikada nije politički popularno. Zemlje u kojima je prosečan životni vek kraći od onog u razvijenim evropskim zemljama, kao što je Srbija, naročito su pogođene ovim trendom. Imajući u vidu prilično nedefinisanu penzionu politiku i nepostojanje dugoročnih planova, ne može se tačno predvideti da li će i kod nas biti pomeranja granice starosne penzije na navršenih 67 godina života u bližoj budućnosti.

- Ova odluka će svakako zavisiti i od nekih drugih trendova, pre svega od stope nezaposlenosti, borbe protiv sive ekonomije i rada na crno, kao i od kvaliteta budućih poslova koji će se otvarati. Niska stopa nezaposlenosti može da ohrabri, ali i da ukaže na činjenicu da je moguće intervenisati u tržište rada produženjem radnog veka, a da se pri tome ne poremeti ravnoteža ponude i potražnje radne snage. Sa druge strane, ako se pogleda struktura novootvorenih poslova u poslednjoj deceniji, videće se da u privatnom sektoru preovlađuju jednostavni poslovi koji su po pravilu istovremeno i fizički natprosečno zahtevni.

Ovakav trend, koji je posledica plitike privlačenja stranih investitora koji ne ulažu u edukaciju radnika i proizvodnju zasnivaju na jednostavnim mehaničkim poslovima, pogoduje ranijem penzionisanju.

- Kada bi se nekoliko stotina hiljada trenutno zaposlenih na crno uvelo u redovne tokove, tako da njihovi poslodavci plaćaju poreze i doprinose, to bi predstavljalo značajnu injekciju za penzioni fond i moglo bi odložiti produženje radnog veka na srednji rok, možda čak i na desetak godina - objašnjava prof. Reljanović.


DANCI SPUŠTAJU GRANICU

DOK se širom sveta starosna granica za odlazak u penziju povećava, u Danskoj bi ona mogla da bude snižena za veliki broj ljudi. Novi danski penzioni model trebalo bi da omogući za 38.000 ljudi da do 2022. godine napuste radno mesto i pre ispunjavanja starosne granice. Taj broj trebalo bi da se do 2025. godine poveća na 49.000 ljudi. Danska vlast predlaže da se omogući penzionisanje ljudima koji imaju 42 godine staža i 61 godinu starosti. Trenutno se Danci penzionišu sa prosečnom starošću od 66 godina. Ova reforma penzionog sistema namenjena je pre svega osobama koje rade fizički teške poslove.

I u zemlji u kojoj boravi veliki broj naših državljana, Nemačkoj, starosna granica za penzionisanje postepeno se povećava i planirano je da do 2031. dostigne 67 leta. Sada je potrebno 65 godina i sedam meseci za oba pola. Dame u Austriji radno mesto napuštaju sa 62, a muškarci sa 65 godina. Granica za dame će se od 2024. postepeno ujednačavati sa muškarcima. Pogodnost u ovoj zemlji je postojanje minimalne penzije u iznosu 1.200 evra neto, za ljude sa 40 i više godina radnog staža u Austriji.

Za Italijane, koji imaju prosečnu penziju 490 evra, važi pravilo da sa 66 godina i tri meseca mogu u zasluženu penziju, dok je za Italijanke ta granica na 63 godine i devet meseci. Do 2031. i kod njih je u planu da se granica za oba pola podigne na 67.

Do 2036. broj godina koji će biti potreban za penziju u Švedskoj iznosiće 67. Trenutno je za muškarce 66, dok je za žene 63 godine, a prosečan iznos na čeku im je 1.300 evra. U Norveškoj, penzioneri u proseku imaju oko 1.700 evra, a muškarci radno mesto napuštaju sa 67, dok za žene važi pravilo da idu sa posla sa 64. Do 2030, godine potrebne za odlazak u penziju za žene će se povećavati do 67.

U ovim zemljama penzionerima s obzirom na prosek na čeku nije neophodno da po napuštanju radnog mesta ponovo rade. Kod nas je, međutim, drugačija situacija.

Važeće zakonodavstvo dozvoljava penzionerima da budu u radnom odnosu, međutim, Zakon o PIO je nespretno napisan tako da osoba koja podnosi zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju u trenutku njegovog podnošenja ne sme biti u radnom odnosu. Ali, odmah posle toga, može ponovo da se zaposli.

- Ovo rešenje nije logično, jer se poslodavac i budući penzioner dovode u situaciju da moraju formalno prekinuti radni odnos, makar na nekoliko dana, a onda ga mogu ponovo zasnovati ukoliko žele - ističe profesor. - Izmenom pomenute odredbe omogućilo bi se zaposlenom da ne mora da veštački prekida radni odnos da bi ostvario pravo na penziju, već da može da nastavi da radi i istovremeno počne da prima penziju, bez ograničenja.

Posle izmena Zakona o PIO 2014. godine, da bi neko ostvario pravo na starosnu penziju potrebno je da ima 65 godina života i bar 15 godina staža osiguranja, ili 45 godina staža osiguranja bez obzira na godine života. Dakle neko ko je počeo da radi sa 15 godina, kada se stiče radna sposobnost, može u teoriji da ostvari pravo na punu starosnu penziju sa 60 godina života. Svi ostali koji imaju bar 60 leta i bar 40 staža osiguranja, mogu ostvariti pravo na prevremenu penziju.

- Po mom mišljenju bi svako ko ima 40 godina radnog staža morao da ostvari pravo na punu penziju bez ikakvih drugih ograničenja. Jednostavno nije humano i u skladu sa osnovnim ciljem postojanja prava na penziju zahtevati od ljudi da rade duže od toga u toku života. U trenutnom zakonodavstvu to rešenje, međutim, nije prihvaćeno - kaže Reljanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)