ISTORIJSKI DODATAK - RAT I UBISTVA NISU REŠENJE: Milutinović - Moj predsednik i ja posvećeni smo mirnom rešenju konflikta u Jugoslaviji

Piše Kris Spirou

18. 09. 2021. u 17:14

ČETVRTAK, 21. april 1994. - IZ PROSTORIJA Helensko-američke unije, u 1.30 povezao me je "službeni vozač, službenim vozilom" ambasadora Milutinovića, u društvu Parisa Kicosa.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАТ И УБИСТВА НИСУ РЕШЕЊЕ: Милутиновић - Мој председник и ја посвећени смо мирном решењу конфликта у Југославији

Milan Panić i Dobrica Ćosić u Skupštini , Foto Arhiva/EPA

Odvezeni smo u mali prijatan restoran na Kolonakiju, nedaleko od trga. Iskreno rečeno, zaboravio sam ime tog udobnog restorana.

Tamo sam upoznao ambasadora Milana Milutinovića. Visok, naočit, pametan, obavešten, elokventan i ubedljiv. Pričao mi je o svojoj supruzi Olgi i sinu Veljku. Na samom početku razgovora gospodin Milutinović mi je rekao: "Gospodine Spirou, moj predsednik i ja posvećeni smo mirnom rešenju aktuelnog konflikta u Jugoslaviji. Rat i ubistva nisu rešenje. Nikada to nisu bili."

Ambasador Milutinović mi je rekao da je i on bio poslanik u jugoslovenskom parlamentu. "Izabran sam kao vrlo mlad čovek", rekao je. "Zaista sam uživao u ulozi donosioca zakona", rekao mi je. "I ja sam", rekao sam mu, "bio sam član Predstavničkog doma NJu Hempšira 14 godina i uživao sam u svakom trenutku kao zakonodavac". Pravnik po struci, rekao mi je da su "poslednji događaji uslovili neophodnost mog učešća u vladi. Želim da pomognem da se dođe do mira, i da pomognem svom narodu". "Naša zemlja je pod međunarodnim embargom", rekao mi je ambasador. "Grčka je važan koridor u pronalaženju načina da se zaobiđu sankcije i da se dođe do dobara neophodnih za život. Nije nam potrebno oružje. Toga imamo i previše. Potrebni su nam hrana, lekovi, naftni derivati", rekao je. "To je ludilo, da u dvadesetom veku moćnici ponovo žele glađu da vas nateraju na poslušnost. Ludilo!"

AMBASADOR Milutinović odlično govori engleski. Dok smo ručali, dao mi je pregled situacije. Kada smo završili sa ručkom, a pre nego što je poslužena kafa, Paris Kicos se izvinio jer je morao da ide. Meni je delovalo da je to učinjeno s namerom, ali možda je bilo prikladno.

Ambasador i ja ostali smo do 5 po podne. Kao strastveni pušač i ljubitelj kafe, ambasador je u punoj meri uživao u periodu posle ručka.

Nakon što je Paris Kicos otišao, ambasador se detaljno dotakao svega što bi trebalo da znam. Rekao mi je kako je Nemačka sa nekim svojim saveznicima prouzrokovala početak raspada Jugoslavije, i zašto. Rekao mi je da su žrtve tog "nelegalnog uništavanja sračunatog na ostvarenje sopstvenog interesa - ljudi koji su živeli u mirnoj i produktivnoj Jugoslaviji". "A danas", rekao je "porodice su razbijene i bližnji su primorani da se okrenu jedni protiv drugih. Znate li koliko je srpsko-hrvatskih brakova? Na hiljade. A i u Bosni, Sloveniji, BJR Makedoniji i Crnoj Gori mnogo je mešovitih porodica. Kako na Balkanu može da opstane čist mentalitet? Ne može", rekao je "a kao dokaz imamo nekoliko linija fronta!"

Predsednik Milošević ima cilj da pronađe način da se američka administracija angažuje u obezbeđivanju mira u regionu. Samo se uz direktno angažovanje Amerike u ovom delu sveta može ponovo uspostaviti mir. Predsednik Milošević veruje u tu mogućnosti, i spreman je da danonoćno radi sa predsednikom Klintonom na postizanju mira, kako to kaže Milošević.

"Predsednik Milošević je na mnogo načina pokušao da ugovori susret sa visokim zvaničnicima Amerike, da razgovara o svojim planovima za mir. Nije mu uspelo da naiđe na pozitivan odgovor iz Vašingtona", rekao mi je.

* * * * * * * *

ZAKAZAN SASTANAK SA MILOŠEVIĆEM

JA NISAM mnogo govorio, samo sam hvatao beleške. "Predsednik Milošević mi je zatražio da Vam uručim lični poziv da posetite Beograd kao njegov gost, da se sastanete sa njim. Možete li? Da li Vam je to dozvoljeno?", pitao je.

"Dozvoljeno, od čije strane?", pitao sam. "Nije mi poznato da postoji bilo kakva zabrana za Amerikance da putuju u Srbiju. Ja nisam zvaničnik Vlade Sjedinjenih Država, niti sam njen službenik. Ja sam slobodni demokrata i osoba koja veruje da ljudi treba da žive u miru. Ja sam za jednakost; za jednaka prava, za vladavinu razuma i prava na mir, na život bez nasilja. Ja sam za mir i protiv ubijanja. Ako je to ono što Vaš predsednik želi, voljan sam da ga saslušam, pa ćemo videti šta ćemo dalje", rekao sam ambasadoru. "Onda, prihvatate da dođete u Beograd?", pitao je. "Da, otputovaću u Beograd", rekao sam ambasadoru. "Hoćete li Vi ići sa mnom?", pitao sam ga.

"Ne, imam jako važnu obavezu ovde u narednih par dana", rekao je. "Putovaćete sa gospodinom Kicosom, ako Vam to odgovara." "Odgovara mi", rekao sam. "Gospodin Kicos će sve utanačiti i javiće Vam se", rekao je ambasador.

Kris Spirou i predsednik Slobodan Milošević , Foto Arhiva/EPA

Kris Spirou i predsednik Slobodan Milošević

Ambasador je obavio telefonski poziv, govorio na srpskom i posle pet minuta razgovora rekao je: "Zakazan Vam je sastanak sa predsednikom Miloševićem za ponedeljak, 25. april. Putovaćete preko Rumunije. Mi smo pod embargom, nema avionskog saobraćaja u Jugoslaviji", rekao je. "Naši ljudi će Vas dočekati na temišvarskom aerodromu u Rumuniji. Paris će Vas kasnije nazvati vezano za vize i ostalo", rekao je ambasador. Ambasador Milutinović me je povezao nazad do moje kancelarije. Zahvalio mi se i poželeo mi sve najbolje. Ponovo sam sačinio detaljne beleške. Čini mi se da uživam u ovom novom porivu da pišem dnevnik. Ko zna šta će mi ta nova navika doneti!

Petak,

22. april 1994.

OVOG jutra je započela serija događaja koje nikada neću zaboraviti; nikada dok sam živ. U 9.00 me je pozvao Paris Kicos. Rekao mi je da su mi potrebne vize za ulazak i u Rumuniju i u Jugoslaviju - Srbiju. Pitao me je da li mogu da pošaljem pasoš u srpsku ambasadu. "Oni će obezbediti obe vize", kazao je.

Poslao sam pasoš u ambasadu po jednom svom saradniku. Dva sata kasnije, Kicos me je pozvao da mi saopšti da Rumuni nisu mogli da mi izdaju vizu jer su stranice mog pasoša ispunjene.

Kicos je rekao da će ambasador lično pozvati svog kolegu u rumunskoj ambasadi da mi obezbedi vizu. Rekao je da će ambasador pokušati da ubedi Rumune da izdaju vizu odvojeno od pasoša, kao što je i sam učinio za jugoslovensku vizu.

U 3.15 obavešten sam da su Rumuni odbili ambasadorov zahtev. Dakle, nema vize za put preko Rumunije. Dok su proveravane druge mogućnosti da se dođe do Beograda, ja sam pozvao Denija Ruta u kancelariji američkog konzulata, u američkoj ambasadi u Atini. Deni Rut je obećao da će promptno dodati stranice u moj pasoš ako ga doturim do ambasade.

Lično sam odneo pasoš u ambasadu. Deni Rut se postarao da mi se promptno doda dovoljno novih stranica u pasoš i da to bude gotovo pre nego što se ambasada zatvori. Sjajan Amerikanac, Deni Rut!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)