BEOGRADSKE PRIČE: Stogodišnji pogled na Ušće

Decenije brzo prolaze. Začas prerastu u vekove i pogled na istu tačku brzo postaje sasvim drugačiji. Dve fotografije pogleda ka Ušću iz prve polovine 20. veka pokazuju da je baš tako.

Na jednoj je parobrod jedina ozbiljna lađa na reci, a preko puta se vide obrisi stare kuće koja je srušena krajem tridesetih godina prošlog veka. To zdanje bila je poslednja austrougarska karaula okrenuta ka Beogradu, gledajući ga sa (današnje) novobeogradske strane. Stara karaula "Crno-žute monarhije" prestala je da ima bilo kakvu ulogu posle Prvog svetskog rata, kada je granica i konačno povučena značajno ka severu, a Ušće je prestalo da bude pogranično područje.

Na fotografiji gde se vidi parobrod uočljiva su dva mala ostrva, dok Veliko ratno ostrvo nije u kadru. Danas je ostalo Malo ratno ostrvo, ili "Konjsko", dok je Vrbak, ostrvce uz obalu kasnije "propojeno" desnoj dunavskoj obali. Tokom nasipanja ove oblasti krajem tridesetih godina prošlog veka ono je prestalo da bude ada, i danas je to oblast gde se nalazi šetalište koje se prostire od Hotela "Jugoslavija" do Ušća.

Pročitajte još - Beogradske priče: Gde se tačno nalazi Ušće?

Druga fotografija pokazuje nešto kasniju situaciju. Pre Drugog svetskog rata Vrbak više ne postoji, ostalo je Konjsko ostrvo i dabome, Veliko ratno ostrvo. Ovog puta je posebno interesantno da na njima nema rastinja nalik ovom, današnjem. Naprotiv, stari Zemunci su se prvom polovinom 20. veka često hvalili kako na ostrvu gaje povrće za Zemunsku pijacu.

Krajem tridesetih polako je nicala Beton hala, uz nju se vidi stari kran, postavljen je "Pobednik", a pored njega bile su dve Đeneralštabne zgrade.

Parobrod i dva mala ostrva

Danas je ostala samo jedna, i to je zdanje Zavoda za zaštitu spomenika, dok druga nije "pregurala" silna bombardovanja koja je Beograd od tada preživeo.

Pročitajte još - Beogradske priče: Kako je izgledala poslednja kuća na Ušću

Zdanje Vojnogeografskog instituta sada je stanovnicima glavnog grada poznato kao Vojni muzej, a obrisi nekadašnje prestonice samo su siluete sa fotografija koje će savremenim posmatračima postati strane i neprepoznatljive, u surovom naletu novih vremena.

OBRISI ZEMUNA

Negde u daljini samo se naziru obrisi Zemuna, kao i hangari Starog aerodroma, odakle su počev od 1927. godine počeli da lete avioni.

Oblast današnjeg centralnog dela Novog Beograda pokrivala je travnata pista odakle su leteli tadašnji avioni.

Negde prema Zemunu ostala je fabrika aviona "Ikarus".