Srbija

KAD MI SE NAJVIŠE PLAČE - JA ZAPEVAM: Zoricu Slavić, izbeglu iz Prištine, u teškim trenucima održava pesma

D. ZEČEVIĆ

08. 08. 2022. u 10:20

U NAJTEŽIM životnim trenucima pesma mi je davala snagu. I kada mi se najviše plakalo, ja bih nastavila da pevam, jer me je pesma činila jačom.

КАД МИ СЕ НАЈВИШЕ ПЛАЧЕ - ЈА ЗАПЕВАМ: Зорицу Славић, избеглу из Приштине, у тешким тренуцима одржава песма

Nasleđe Zorica Slavić najčešće nastupa u nošnji, Foto Privatna arhiva

Iako se amaterski bavi pevanjem, Zorica Slavić (50), raseljena sa Kosmeta, u Prokuplju živi za pesmu, jer joj je ona, kako kaže, najveći saveznik u životu. Upravo je i zahvaljujući muzici postala poznata široj javnosti, pogotovu kada je nedavno, u konkurenciji 12 takmičara iz cele Srbije, na 12. nadmetanju "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju" osvojila prvo mesto i ponela titulu "Zlatni glas Šumadije". Ponosna na ovu nagradu, Zorica napominje da je do sada osvajala brojna priznanja na takmičenju pevača amatera.

Sa pevanjem je počela kao dvanaestogodišnja devojčica sa Kosova i Metohije, gde je sa osamnaest osvojila i nagradu "prvi glas Kosova". Tada su usledili pozivi za učešća na brojnim manifestacijama, ali je odlazak iz Prištine, gde je živela i zasnovala porodicu, uticao da na neko vreme "primiri" glasne žice.

- Nisam odustala, iako posle odlaska ni moji roditelji, pa ni svekar ni svekrva nisu bili za to da se bavim pevanjem - priseća se Zorica, koja je inače po struci medicinska sestra.

Foto Privatna arhiva

- Nisam išla na takmičenja, pevala sam za svoju i njihovu dušu. Jednostavno, kada nam je bilo najteže, ja sam ih lečila pesmom.

Preporod u bavljenju muzikom doživela je odlazeći na liturgije, što je uticalo na to da jedno vreme peva samo duhovne kompozicije.

- Jednom prilikom posle liturgije sela sam na klupicu nadomak Crkve Svetog Prokopija i počela da plačem zbog svega što donosi život u raseljeništvu - objašnjava naša sagovornica.

Upravo na toj klupi dobila je ponudu da peva u crkvenom horu Sv. Prokopija što je, priznaje, sada čini veoma srećnom. Ipak, na nagovor nedavno preminule prijateljice, učiteljice pevanja i uzora Snežane Spasić iz Niša, počela je da učestvuje na takmičenjima. Tako je na takmičenju koje je održano u aprilu u Beogradu pod nazivom "Prvi ton" sa pesmom "Jano, mori" osvojila prvo, a 2019. godine na istom takmičenju pesmom "Stojanke, bela Vranjanke" osvojila treće mesto.

- Pesme koje pevam mogu slušati i tužni i radosni, a često kroz suze koje izazovem kod slušaoca pročistim i svoju i njihovu dušu i svi se osećamo lakše i srećnije - ističe Zorica, koja se seća da je svojevremeno, dok je živela u Prištini, melodijom tešila kolege i prijatelje pritisnute teškom i neizvesnom snakodnevicom.

Foto Privatna arhiva

Naslednice

KAO svojevrsni čuvar izvornih i tradicionalnih pesama, Zorica je ljubav prema muzici prenela i na svoju decu, odnosno ćerke. Najmlađa devojčica od osam i po godina svira violinu, dok starija svira klavir i instruktor je plesa u Nišu.

Uteha

PESMOM je Zorica "lečila" i tešila i sebe i roditelje. Imali su teške trenutke, rođeni brat joj je poginuo na Kosmetu kao dobrovoljac, a Zorica kaže da je to činila i posle suprugove smrti pre dve godine, izvodeći duhovne pesme.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna