DEVOJKE IZ SRBIJE SU SVETSKA KLASA: Jelena Čanković i Jovana Damnjanović - Mitrović i Tadić ženske reprezentacije

U SRBIJI je verovatno mnogo više onih koji bi mogli da nabroje imena bivših, sadašnjih i potencijalnih ljubavi naših fudbalera, nego onih koji znaju ko su Jelena Čanković i Jovana Damnjanović. A kada bi na delu videli ove dve fudbalerke, mnogi navijači bi odustali od toga da svoje ljubimce grde rečima "igrali ste kao žene".

FOTO: FSS

Ženski fudbal je u velikom usponu, očekuje se da naredne godine gledanost poraste za 360 odsto, SP 2019. godine gledalo je milijardu ljudi. Napredak je ostvarila i naša ženska fudbalska reprezentacija, koja prvi put u istoriji ima realne šanse da dospe u baraž za

Njena najbolja igračica, Jelena Čanković, druga je po redu dobitnica "Zlatne lopte" FSS, fudbalerka koju u Švedskoj, gde igra za Rozengard iz Malmea, opisuju kao "igračicu sa ogromnom dozom kreativnosti i osećajem za pas i igru kakav malo ko ima". Počela je kao "čudo od deteta iz Batajnice", oko kog su se dečaci borili da igra u njihovoj ekipi. Kao devojčica je zabavljala publiku upauzama košarkaških utakmica umećem

- Tata mi je bio fudbaler, često se igrao loptom u dvorištu. Kada mi je bilo pet godina, pokušala sam da žongliram posle njega i ostavila ga bez reči koliko mi se lopta "lepila" za noge. Tu je shvatio da sam veliki talenat, a uspela sam i da ubedim njega i mamu da me odvedu na takmičenje u žongliranju, kao jedinu devojčicu. Posle toga sam počela da tre-

Foto: FOTO: M. Vukadinović

POGLEDAJ GALERIJU

- Ja želim da igram za Barselonu - izjavila je tada dvanaestogodišnja Jelena u jednoj emisiji. Malo ko je tada mogao i da pomisli da će joj se sa osamnaest godina ostvariti želja da potpiše za katalonski klub i krene stopama svog idola Ronaldinja, po kome je i dobila nadimak Ronaldinja:

- Ronaldinjo je fudbalski heroj mog detinjstva. Nosila sam njegove trake, kopačke, dresove, pokušavala da iskopiram svaki njegov potez. Zato mi se ostvario san kada sam prešla u Barselonu, iako sam imala i pozive iz objektivno jače lige Nemačke. Španski ženski fudbal u to vreme nije bio ni blizu sadašnjeg nivoa. Međutim, kada me je pozvala

Snovi su često jedno, a realnost nešto sasvim drugo:

- To je bio jedan od najtežih perioda u mojoj karijeri. Bila sam jedini stranac u ekipi, nisam govorila španski, a one engleski. Uslovi nisu bili sjajni, veoma malo ulaganja. Trenirale smo kasno uveče, na veštačkoj travi. Nije tu bilo nekog glamura koji se danas vezuje za Barselonu. Delile smo isti sportski centar sa fudbalerima, ali sve ostalo

U Srbiji je igrala za naš najbolji klub, subotički Spartak, koji je za ostale u našoj ligi pravi "svemirski brod", ne samo po rezultatima, već i uslovima. Ipak, ni takav ne može da se uporedi sa inostranim timovima:

- U drugim državama se mnogo više ulaže u ženski fudbal, više se radi na promociji, uslovi su kao nebo i zemlja. Situacija je kod nas bolja nego pre deset godina, ali sve to još uvek ide veoma sporo u odnosu na ostatak Evrope. Kad kažem da je stanje nezadovoljavajuće, ne mislim samo na plate, već i na uslove za trening, rekvizite, fizioterapeute, doktore, infrastrukturu - ono što je najvažnije, a ne postoji u najvećem broju klubova u Srbiji. Pomak u tom delu bi izazvao jedan lančani pozitivan efekat: treneri bi mogli da razmišljaju samo o fudbalu, više devojčica bi počelo da trenira, iz kvantiteta bismo dobili i kvalitet.

U Srbiji je tri godine igrala za subotički Spartak, koji je u profesionalizmu daleko odmakao u odnosu na ostale srpske klubove.

- Uspevaju da privuku čak i inostrane igračice, uključujući tu i Amerikanke. Najbolji su u

U inostranstvu je igrala u Španiji, Mađarskoj i Švedskoj, a najlepše joj je trenutno, u sadašnjem klubu Rozengardu:

- Bilo mi je sjajno u svim klubovima, čak i onaj period u Barseloni smatram važnim iskustvom iz koga sam dosta naučila. U Mađarskoj je takođe bilo odlično, ali nigde kao u Švedskoj. Tamo je fudbal prvi sport za devojčice, igraju ga u školama, a oktobarsku

FOTO: credit Rosengard

U poslednje vreme fudbalerke su sve glasnije u borbi za svoja prava, u jeku je kampanja za plate jednake onima koje imaju fudbaleri, u kojoj prednjače Amerikanke i Skandinavke. Trenutno stanje je takvo da žene od fudbala mogu da žive, ali samo ako su u vrhu:

- Od ženskog fudbala može da se živi, čak i dobro zaradi, ali uslov je da ste među najboljima. To je razlika između muškog i ženskog fudbala. Muškarci koji igraju drugu, treću, pa i četvrtu ligu, zarađuju dosta dobro. Kod žena je drugačije, morate da igrate na vrhunskom nivou i u najboljim ligama da biste mogli da zaradite malo bolje. U Srbiji

Pošto je manje komercijalizovan i od njega se ne može obogatiti, veliki broj žena fudbal igra iz ljubavi, što je postalo nezamislivo za njihove muške kolege:

- Rekla bih da je ženski fudbal dosta iskreniji od muškog. Mi igramo dosta više iz čiste ljubavi, kako su muškarci nekad igrali, manje je foliranja kod nas. To se vidi i u televizijskim prenosima. Što se mene tiče, motivacija su mi ljubav i takmičarski žar. Želim da postanem najbolja moguća verzija sebe i u fudbalu izvučem i poslednji atom  talenta i kvaliteta. Cilj mi je da vidim koji mi je maksimum.

ŽONGLER Majstor bila i kao devojčica/FOTO: Privatna arhiva

Srpska reprezentacija nikad nije bila bliža plasmanu na neko veliko takmičenje nego što je sada. Četiri boda zaostatka, ali i utakmica manje od Portugalije, pa se očekuje da će se sve rešavati u Srbiji, u meču protiv selekcije čije su muške kolege naši fudbaleri nedavno bacili na kolena:

- Očekujem da se plasiramo u baraž i šanse definitivno imamo. Sada nam sledi veoma bitan period, pre svega utakmica protiv Turske u kojoj imamo imperativ pobede. Tačno je da smo izgubile na gostovanju protiv Portugalije (2:1), ali tada smo bile desetkovane, nedostajalo nam je 9-10 igračica, ni ja nisam igrala. Nadam se da će sada sve devojke biti zdrave, a ako tako bude, očekujem pobedu.

Za igranje na velikim takmičenjima ne nedostaje nam talenta, ali problem je ono što je boljka i naših fudbalera, fizička sprema i mentalitet:

- Generalno smo dosta talentovani kao narod, ali fali nam fizički aspekt, nedostaju snaga i izdržljivost, pošto se ne radi dovoljno u teretanama. Takođe, moramo da počnemo da pobeđujemo u tim "manjim" utakmicama. Nama se dešava da igramo odlično, pa onda izgubimo od autsajdera. Stvar je mentaliteta i rutine.

Jelena je u minuloj sezoni osvojila titulu šampiona Švedske sa Rozengardom, proglašena ja za najboljeg veznog igrača, postigla osam golova, a veruje se da bi bila i najbolja igračica lige da nije imala problema sa povredama. Možda je došlo vreme i za iskorak u neku još bolju ligu:

- Letos sam potpisala ugovor, videćemo šta će biti naredne godine. Otvorena sam za sve ponude, a u jednom trenutku svakako sledi i selidba. Po mom ukusu je najviše engleska liga, dosta se ulaže u ženski fudbal, radi se o trenutno najjačem takmičenju u svetu.

Gde je Jelena Čanković, tu je i Jovana Damnjanović, njena sestra od tetke sa kojom je stasavala i životno i fudbalski. Ko želi da vidi kako izgleda njihovo partnerstvo na terenu i zašto ih zovu Tadićem i Mitrovićem ženske reprezentacije, mogao bi da počne

Jovani je sa samo devetnaest godina uspelo da ostvari ono što nedostaje mnogim našim fudbalerima, pošto je sa Volfsburgom u sezoni 2013/2014. osvojila Ligu šampiona. Sada je golgeterka Bajerna iz Minhena, sa kojim ostvarila plasman u četvrtfinale LŠ, a mreže trese i za reprezentaciju - na četiri utakmice u kojima je igrala, postigla je pet golova.

FOTO: FSS

Sve je počelo tako što je kao devojčica sa dvojicom drugova otišla da gleda njihov fudbalski trening, pa ušla u igru zato što ih je bio neparan broj, a trener joj rekao da mora da ostane. Do petnaeste godine je igrala sa dečacima u FK Perspektiva, a tada je i shva tila da je fudbal njen život:

- Tek sa 15-16 godina počela sam da razmišljam u tom pravcu, da bi fudbal mogao da postane moja profesija. Uvek je to negde bilo prisutno, kao želja i san kome težim, ali postalo je java tek sa ulaskom u seniorski ženski fudbal. Tada sam shvatila da ja to što radim, radim veoma dobro, u poređenju sa ostalim seniorkama, iako sam bila među najmlađima. Kada su počele da pristižu i ponude iz inostranstva, učvrstila sam se u odluci da je to put kojim želim da idem i drago mi je što nisam pogrešila.

LEPOTA Jelena van terena/FOTO: Privatna arhiva

U Srbiji se afirmisala u svom omiljenom klubu, Crvenoj zvezdi, a pravi proboj doživela je u Nemačkoj, u jednoj od najboljih svetskih liga. Liga šampiona sa Volfsburgom, građenje imena u Sandu, i na kraju minhenski Bajern, koji gaji "porodični koncept" i ne pravi nikakvu razliku između muške i ženske fudbalske sekcije:

- Nema razlikovanja, većinu stvari koje imaju muškarci imamo i mi, počev od terena vrhunskog kvaliteta, medicinskog i tima za oporavak i rehabilitaciju, doktora, kantine... Muške igrače upoznajemo, radimo dosta reklama i stvari vezanih za marketing zajedno. Zbog pandemijske situacije, izostali su neki veći događaji poput zajedničke proslave titula na Marijenplacu, ili obeležavanja Božića, ali Bajern kao klub vodi računa o svim detaljima.

Posle takvog tretmana u Bajernu reprezentativne akcije predstavljaju hladan tuš. Jovani se u dresu Srbije dešavalo i ono što njene klupske saigračice ne mogu ni da zamisle. Na jednoj od utakmica reprezentacije, prilikom zagrevanja je upala u rupu na terenu i polomila nogu, a posle toga saznala i da fudbalerke nemaju zdravstveno osiguranje. Zbog toga je duže od dve i po godine odbijala da igra za reprezentaciju, a vratila se kada su se javili prvi znaci poboljšanja:

- Stajalo nas je skoro pet godina borbe da i mi dobijemo to famozno zdravstveno osiguranje. Ipak, potrebno je još mnogo rada na istinskoj promociji ženskog fudbala u Srbiji. Nisam stručnjak i sve što je vezano za marketinške kampanje prepuštam ekspertima za marketing. Ono što mogu da kažem jeste da bi bilo dobro da se krene od televizijskog prenosa svih utak- mica reprezentacije, uključujući tu i mlađe kategorije, da se prenosi domaći fudbal, utakmice Lige šampiona.

FOTO: credit Bayern

Uprkos svemu, veruje da su na pomolu lepša vremena za ženski fudbal u Srbiji. Prvi korak u tom pravcu mogao bi da bude učinjen plasmanom u baraž za SP 2023. Svi očekuju da "dan D" bude utakmica protiv Portugalije, ali Jovana poziva na oprez i korak po korak pristup:

- Svi verujemo da možemo do tog baraža, ali pre Portugalije i scenarija koji svi željno iščekujemo, mi imamo još nekoliko, uslovno rečeno, manjih utakmica, što su sve domaći zadaci koje moramo da odradimo pre nego što uopšte dospemo u situaciju da pretimo Portugaliji. Sledeća utakmica nam je protiv Turkinja u Turskoj, nezgodno gostovanje, koje svima treba da bude prvo u fokusu.

U odgovoru na pitanje šta nas to kao reprezentaciju razdvaja od najjačih, naša sagovornica je kratka i jasna:

- To su tri K: kontinuitet, kvantitet i kvalitet.

Da nas do tog priključka dovedu, najviše se očekuje upravo od rođačkog tandema Čanković-Damnjanović, koji mnogi upoređuju sa onim što su Tadić i Mitrović u muškoj reprezentaciji. Jovani su ta poređenja simpatična, ali samo do određene granice:

- Ta poređenja su korisna u smislu da ljudima omoguće da shvate kakav tip igrača smo otprilike nas dve i na kojim pozicijama igramo. Sa druge strane, i ona i ja smo ostvareni igrači, iskusni, sa dosta trofeja iza sebe i dovoljno godina da bi nas poredili sa bilo kim. Ona je Jelena Čanković, ja sam Jovana Damnjanović i neka tako i ostane.

Ko je gledao Jovanu na terenu, mogao je da vidi otresitost, borbenost i beskompromisnost. Takva je i u životu, pa je među prvima koje dižu glas u borbi za veća prava fudbalerki. Tako je bilo i u decembru, kada na RTS Dnevniku Jelena nije ni pomenuta kao dobitnica "Zlatne lopte" FSS, namerno ili omaškom, a Jovana burno reagovala na društvenim mrežama:

- Prilično sam sigurna da su oni imali tu informaciju, ali su je smatrali nevažnom. Jelena je mnogo radila za tu nagradu, iza nje je neverovatna sezona, i da je u pitanju neki fudbaler, sa sigurnošću mogu da kažem da bi mediji bili preplavljeni člancima i vestima o njemu. Nama nisu potrebna ni izvinjenja ni pravdanja, ono što nam treba je da se takve stvari više ne dešavaju i da novinari ne zatvaraju oči pred ženskim sportom. Mi i ne tražimo ništa specijalno, samo fer i jednak tretman.

Za kraj, Jovana ima i poruku za roditelje koji imaju otpor prema ideji da njihove devojčice treniraju fudbal, zbog brojnih predrasuda: da se radi o grubom sportu, da su igračice neženstvene:

- Neka puste decu da rade ono što vole, zabranama neće postići ništa. Fudbal je veoma lep sport, otvara mnoga vrata, dopušta vam da putujete, upoznajete različite kulture, jezike i stičete prijatelje na svim kontinentima.

Stereotipi su nažalost brojni.

- Da, naročito oni vezane za fizički izgled, pa sam slušala: "Jao, pa ti nemaš krive noge", ili "Pa ti imaš dugu kosu!", a jedan od najčešćih komentara na društvenim mrežama je: "Ajde sad, mrš u kuhinju". Što se mojih roditelja tiče, mama se malo protivila na početku, jer sam već uveliko trenirala karate pre toga, brinula se da ću zapostaviti školu, ali kada je shvatila da je to ono što zaista želim, postala mi je, uz tatu, najveća podrška.

BONUS VIDEO: Devojke iz Srbije svetska klasa: Jelena Čanković i Jovana Damnjanović

Preporučujemo

Tenis

10 166

SKANDAL NAD SKANDALIMA TRESE MELBURN! Hrvat kvalifikacije igrao sa koronom, nisu pomogli njegovi vapaji!

13. 01. 2022. u 08:07

Tenis

10 84

HLADAN TUŠ ZA NOVAKA: Đoković će ipak biti deportovan?

12. 01. 2022. u 21:04

Tenis

2 10

ĐOKOVIĆ ZNA DA ĆE GA DEPORTOVATI? Oglasila se teniska legenda, evo šta mu je Novak rekao

13. 01. 2022. u 12:48 >> 13:03

Tenis

6 12

DIREKTOR FAJZERA PODRŽAO NOVAKA: Poruka Đokoviću je šamar Australiji

13. 01. 2022. u 14:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije