Reportaže

SVI SE DIČIMO BRANKOVIM KOLOM, A ZNATE LI KO GA JE KOMPONOVAO? Pokrenuta inicijativa da se obnovi dom autora, subotičkog lekara Jovana Pačua

J. LEMAJIĆ

07. 02. 2024. u 18:16

"ONAMO, namo" i "Brankovo kolo" samo su neke od mnogobrojnih kompozicija kojima je Jovan Paču, kompozitor, pijanista i lekar, zadužio svoj rod.

СВИ СЕ ДИЧИМО БРАНКОВИМ КОЛОМ, А ЗНАТЕ ЛИ КО ГА ЈЕ КОМПОНОВАО? Покренута иницијатива да се обнови дом аутора, суботичког лекара Јована Пачуа

Foto: J. Lemajić/Wkipedia

O njegovom radu se zna gotovo sve, ali će se mnogi iznenaditi kad čuju da je autor jedne od najpoznatijih crnogorskih pesama potekao iz Subotice. O tome i danas svedoči njegova rodna kuća u naselju Aleksandrovo, koja je u jako lošem stanju a da bi se zaustavilo njeno propadanje pokrenuta je inicijativa da postane kulturni centar.

Sin advokata i opštinskog beležnika Jovana i unuk čuvenog trgovca Arsenija, Jovan Paču, rođen je 1847. u porodičnom domu u današnjoj ulici Aksentija Marodića u Aleksandrovu. Školovao se u Srpskoj narodnoj školi na srpskom jeziku u Aleksandrovu, potom u Gimnaziji u Subotici do 1864. godine, kada obrazovanje nastavlja na nemačkom i mađarskom jeziku u gimnazijama u Kečkemetu i Požunu (Bratislavi). Studije medicine nastavlja u Pragu gde postaje učenik čuvenog Bedžiha Smetane.

Unutrašnjost održavaju članovi KUD "Aleksandrovo", koji tu imaju probe

Još za vreme školovanja u Subotici, istakao se kao nadareni pijanista, pa je već 1863. godine svirao na javnom koncertu. O tim njegovim mladalačkim danima i prvim odsviranim taktovima skoro 18 decenija svedoči oronula kuća na samom ulazu u Suboticu. Kako bi, sa jedne strane, sprečili njeno dalje propadanje, a sa druge, mladima u ovom delu grada omogućili prostor za organizovanje kulturnih dešavanja, MZ Aleksandrovo podnela je inicijativu da rodni dom Jovana Pačua postane kulturni centar.

U toku je javni uvid urbanističkog projekta radi utvrđivanja javnog interesa u cilju formiranja kompleksa iz oblasti kulture, što je prvi korak u ovom procesu. Parcela i kuća su u javnoj svojini, ali je na jednom delu parcele objekat u privatnom vlasništu jednog pravnog lica.

Foto: фото: Ј.Л.

POGLEDAJ GALERIJU

- Mesna zajednica je i ranije podnosila zahteve Gradskoj upravi i Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je u međuvremenu prihvatio naš zahtev i uvrstio kuću pod svoju zaštitu. Sada smo naišli i na razumevanje lokalne samouprave - objašnjava Bojan Nikolić, predsednik Saveta MZ Aleksandrovo. - Pre tri godine je rekontruisan deo krova, dok je na drugom delu promenjena građa, ali kompletna rekonstrukcija je neophodna.

Unutrašnjost sada održavaju članovi KUD "Aleksandrovo", koji tu imaju probe folklora.

- Ovde se već okupljaju mladi i to je jedan od razloga što je pokrenuta inicijativa da se rekonstruiše i postane kulturni centar, Aleksandrovo je velika gradska mesna zajednica i njeni stanovnici bi voleli da ovde imaju jedan objekat od takvog značaja, mesto gde bi mogli da organizuju kulturne sadržaje - dodaje Nikolić.
"Onamo, namo" i "Brankovo kolo" samo neke od mnogobrojnih Jovanovih kompozicija

Veliki kulturni delatnik, Paču bi sigurno na to bio jako ponosan. Još kao student, 1866. godine nastupio je na Omladinskoj skupštini u Novom Sadu i od tada, uz lekarski poziv, redovno je držao i koncerte. Svirao je u Beču, Budimpešti, Kijevu (bio je prvi srpski pijanista u carskoj Rusiji), Beogradu, Osijeku, Kikindi, Pančevu, Vršcu i drugim mestima. Pačuovi koncerti imali su veliko patriotsko značenje, naročito u Ugarskoj, gde su se Srbi borili za svoja nacionalna prava.

Iako je bio pod snažnim uticajem svoga profesora Bedžiha Smetane, ipak je postao sledbenik Kornelija Stankovića i prvi Srbin koji se osmelio da komponuje rapsodije. U njegovim kompozicijama, sa romantičarskim i patriotskim izrazom meša se i bidermajerski salonski stil briljantnog i virtuoznog karaktera. Bez obzira na to što se služio veoma jednostavnom tehnikom komponovanja, dela sa narodnim temama ili ona u narodnom duhu bila su toliko omiljena da ih je narod prihvatio kao svoja, kao što je slučaj sa kompozicijom "Brankovo kolo", koje je nastalo povodom prenosa kostiju Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo 1883. godine.

Foto: Фото: Wkipedia

POGLEDAJ GALERIJU

Slično je i sa kompozicijom za klavir "Onamo, namo", koja je jedno vreme bila i himna Kraljevine Crne Gore. Pored njih, tu su "Šansonete serbe", "Bez tebe draga", "Prag je ovo milog srpstva", "Čuj Dušane", "Svetosavska pesma".

Pišući tekstove o muzici sarađivao je u časopisima i dnevnim listovima, kao što su "Danica", "Javor", "Matica".

Kao lekar radio je najpre u Velikoj Kikindi, a zatim u Somboru, neko vreme u Srbiji, pa u Kijevu u Rusiji, Sarajevu, Novom Sadu i Zagrebu.

BONUS VIDEO - ORONULA I PROPALA: Kuća u kojoj je Milica Stojadinović Srpkinja provela detinjstvo

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

MODERNO UKRASIO CENTAR BEOGRADA: Prestonica ne bi bila onakva kakvu je poznajemo, da nije njegovih dela
Reportaže

0 4

MODERNO UKRASIO CENTAR BEOGRADA: Prestonica ne bi bila onakva kakvu je poznajemo, da nije njegovih dela

ŽELEO je da bude slikar, a postao je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata. Naginjao je ka akademizmu, a upamćen je kao neprevaziđeni modernista svetskog glasa. I danas, vek kasnije, mnoge njegove zgrade smatraju se remek-delima. Reč je o Vrščaninu Dragiši Brašovanu, toliko cenjenom i traženom arhitekti, koji je u prvoj polovini 20. veka utisnuo pečat u mnoge jugoslovenske gradove, ali je sećanje na njega u mnogima od njih izbledelo.

02. 05. 2024. u 08:00

SEVER BAČKE NESTRPLJIVO ČEKA SOKOLA: Novosti na licu mesta - sa neimarima i Subotičanima na brzoj pruzi
Reportaže

0 7

SEVER BAČKE NESTRPLJIVO ČEKA "SOKOLA": "Novosti" na licu mesta - sa neimarima i Subotičanima na brzoj pruzi

DAVNE 1869. godine prvi voz je stigao u Suboticu, tadašnju varoš na samom obodu Austrougarske monarhije, i sa sobom doneo duh Evrope, ubrzao industrijski razvoj, Palić pretvorio u mondensko izletište, a građane približio Somboru i Segedinu. Kao što je tada narod pomno posmatrao postavljanje svakog šrafa i praga, tako i danas svakodnevno prolazi pored radova na brzoj pruzi Novi Sad - Subotica i nestrpljivo čeka da protutnji "Soko" i da ih "približi" prestonicama Srbije i Mađarske.

01. 05. 2024. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE JUTARNJA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)

DA LI JE JUTARNjA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)