LUTKE SU ŽIVA BIĆA, I JA TO POŠTUJEM: Neumorni dramaturg i glumac, Jovan Caran
LUTKA mora uvek da bude vidljiva i u poslednjem redu, da ima svoju dramaturgiju, koja se razlikuje od drugih i to je ključ za drvenu škrinju mnogih tajni lutkarske opsesije, kako to zaljubljenici u ovu umetnost, vole da naglase.
Foto B. Grujić
- Od svih zverki, najčešće sam bio vuk, malko priglup, ali vuk, od koga se deca plaše, ali ga nekako i poštuju - kaže čika Pričalo, Jovan Caran (72), glumac, reditelj i autor tekstova. Prošle godine, ovenčan je Nagradom za životno delo "Mali princ", koju mu je dodelio Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici za izuzetan dugogodišnji doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.
Popularni Denis, kako ga još od petog razreda osmoletke, svi u rodnom gradu zovu, osim što već godinama piše za naučni forum Festivala u Subotici, prošle godine je objavio knjigu "Mitska bića kao ugrožena vrsta". U njoj je, kako sam ističe, sabrao silna korisna znanja iz svih filoloških nauka koja bi lutkari i te kako mogli da koriste, jer im upravo ona nedostaju. Uz to završio je pisanje knjige, "Rečnik lutkarstva", a u stvari, kako veli, turistički vodič kroz svet bajki.
- Knjiga uskoro treba da se štampa i nestrpljiv sam kako će sve izgledati kada dospe u ruke čitalaca, a uporedo pišem i tako pokušavam da stanem na rep nestrpljenju, još jednu knjigu koja će biti udžbenik lutkarstva - uz osmeh nastavlja maestro Jovan, prisećajući se svojih početaka u Pozorištu "Dečji bič" i saradnje u tadašnjem zrenjaninskom Domu omladine, sa Mišom Dživom Martinovim i Milanom Vukotićem, a bilo je to vreme kada su nastale čuvene "Rastibuđilizovane klejbezable".
Danas, mnogo decenija iza tog lepog vremena, u zelenoj oazi dvorišta svoje porodične kuće u Takovskoj ulici u Zrenjaninu, i najomiljenijem kutku, radionici za lutke i snove, Jovan Caran, bez obzira na penzionerske dane, aktivno stvara, razmišlja, radi...
- Imam vreme, a to je važan element u lutkarstvu. Nigde ne žurim i strpljivo čekam stvaralački impuls - kaže autor deset igranih lutkarskih predstava, među kojima su poznate i veoma popularne "Tvrdoglavo jaje", "Guskalica", "Priče price lažljivice", "Divljožder", "Trči trči trčuljak"...
Foto Privatna arhiva
Jovan Caran decenijama aktivno prati i učestvuje u kreiranju srpske i naročito vojvođanske lutkarske scene, a osim u matičnom Narodnom pozorištu "Toša Jovanović" u Zrenjaninu, radio je u Kragujevcu, Subotici, Kikindi.
- Poslednju predstavu "Gagarin, najstrašniji pas u svemiru", radio sam u Banjaluci i drago mi je što će neko, iz tog kraja, zahvaljujući jedinstvenom izdanju "Večernjih novosti", pročitati ovo što pričam. Uvek je lepo po dobru pomenuti prijatelje - dodaje Caran.
Svojski se, kaže, trudi da bogato znanje i ono što se sakupilo u njemu, tokom svih godina, prenese na nove generacije, preko edukativnih, kreativnih radionica, lutaka, pisanja tekstova i naučnih radova i eseja o bajkama i prirodi posla.
- Bio sam dovoljno svoj, eto da ne kažem baš lud, da prihvatim lutkarstvo kao značajnu umetnost i sada se sa tim nosim, nemam kud - potvrđuje uz konstataciju da je zlatno doba lutkarstva bilo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je bilo dovoljno sredstava da se finansira onako kako to dolikuje i kada ansamblu, na primer, nije bilo teško da obiđe svako selo u Banatu, Vojvodini i šire.
Zrenjaninski glumac, reditelj, tekstopisac i idejni, kreativni tvorac lutaka, Jovan Caran je, po rečima svojih pozorišnih kolega, jednostavno legenda i nepresušni izvor sjajnih ideja, misli iz kojih za tili čas nastane predstava, koja je aktuelna, na temu dečje ljubomore, vršnjačkog nasilja, kao što je "Divljožder", nemogućnosti da se putuje u "Pričama ptice lažljivice", itd.
- Lutkarstvo je, nažalost, skrajnuto kod nas. Ljudi misle: ma to je nešto samo kao zabava za decu, a nije ni čudo što nas u Japanu, ili Kini, na primer, gledaju belo - ističe Jovan.
Dodaje i da su nekada festivali bili škole i učionice, riznice iskustva i znanja, a danas pozorišni ansambl doleti, odigra predstavu i žuri nazad.
Za dan napravio stado ovaca
MADA ne voli da žuri i stvara na brzinu, ispunio je molbu prijateljima, glumcima Petru Kralju i Milenku Pavlovu i za samo dan, za potrebe predstave koju su radili, napravio stado drvenih lutaka ovaca. One su, uz pomoć mehanizma, mrdale glavom. Ponosan je, naš sagovornik, na svoj rekord u pravljenju lutaka.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
ZAPADNI MEDIJI BRUJE: To više nije fijasko, SAD se bruka kao nikad pre! Tramp kaže "the end", a Irance niko nije obavestio (VIDEO)
DOK TANKERI gore u Persijskom zalivu, rat se širi regionom, a cene nafte se kreću oko 100 dolara po barelu, sve je jasnije da je Bliski istok uronjen u opasan haos koji je počeo američko-izraelskim napadom na Iran. To je haos koji otkriva američku nesposobnost u sukobu.
12. 03. 2026. u 21:37
POSLEDNjI RAZGOVOR RUŽICE I ZORANA ĐINĐIĆA: "12. marta obukao je svoje najlepše odelo, pitala sam ga zašto, rekao mi je..."
PROŠLE su 23 godine od ubistva Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera Republike Srbije. Na njega je pucano 12. marta 2003. godine, na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije, u 12 i 23. Tog kobnog dana razgovarao je poslednji put sa svojom suprugom Ružicom Đinđić, i ona je jedan detalj tog razgovora posebno izdvojila.
12. 03. 2026. u 15:58
Darkov brat NIJE IMAO odgovarajuću VOZAČKU DOZVOLU: Mladen Mijatović otkrio detalje istrage o pogibiji pevačevog brata
"TOKOM daljeg sudskog procesa i istrage tokom veštačenja trebalo bi da budu precizno utvrđene brzine kretanja automobila i motocikla neposredno pre saobraćajne nezgode i sudara, kao i da li je vozač automobila koristio pokazivače pravca prilikom skretanja sa glavnog puta na sporedni put."
12. 03. 2026. u 19:53
"ROĐENO MOJE, UVEK ĆEŠ BITI U MOM SRCU" Darko Lazić se potresnim rečima oprostio od brata
DRAGAN Lazić, rođeni brat pevača Darka Lazića, tragično je nastradao juče u saobraćajnoj nesreći u blizini Šapca u opštini Vladimirci.
12. 03. 2026. u 17:03
Šta je objavljeno na Olifansu Mirjane Pajković: "Plavuša vredno radi, zabavlja se - još bolje" (FOTO)
NA DRUŠTVENIM mrežama pojavila se naslovna strana Onlifansa (Onlyfans) profila Mirjane Pajković, bivše funkcionerke Ministarstva ljudskih i manjinskih prava u Crnoj Gori, na kojoj je sebe opisala kao plavušu koja "vredno radi, a zabavlja se još bolje... i definitivno zna kako da stvari učini zanimljivim".
12. 03. 2026. u 19:41
DECENIJAMA GA NIJE BILO U JAVNOSTI Simbol lepote u SFRJ, vidite kako danas izgleda u 8. deceniji - nestao sa scene '95 (FOTO)
OBOŽAVATELjKE su ga posebno pamtile po specifičnim, prodornim očima.
12. 03. 2026. u 21:20
HRVATI "VELIKI I JAKI" ŽALE SE CENTRALI NATO ZBOG SRPSKIH RAKETA: A ne smeta im vojni savez Zagreb-Tirana-Priština
PREMIJER Hrvatske Andrej Plenković rekao je danas, komentarišući to što Vojska Srbije raspolaže novom hipersoničnom kvazibalističkom raketom kineske proizvodnje CM-400, da će "razgovarati sa partnerima u NATO i upozoriti ih na takvo naoružanje".
12. 03. 2026. u 19:25
GORI AMERIČKI NOSAČ AVIONA: Hitno se oglasila Centralna komanda SAD
DANAS je na američkom nosaču aviona USS Gerald R. Ford (CVN-78) izbio požar, koji je u međuvremenu ugašen.
12. 03. 2026. u 16:38
IRANCI TVRDE - NETANJAHU JE UBIJEN: Šta se desilo Bibiju? Prvi put od početka rata i "Iranci izađite na ulice"
SPEKULACIJE o navodnoj smrti izraelskog premijera Benjamina Netanijahua pojavile su se juče na društvenim mrežama, a preneo ih je hebrejski veb-sajt iranske novinske agencije Tasnim. Šta se s njim dogodilo - odgovor je stigao dan kasnije. Živ je i zdrav i kako poručuje na prvoj konferenciji od početka rata - spreman je da borbe privede kraju.
12. 03. 2026. u 22:29 >> 22:37
Najnovije iz rubrike
NAJBROJNIJE GLUVARA, I OBIČNI GALEB: DZPPS objavilo rezultate zimskog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji
DRUŠTVO za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) tokom januara je zajedno sa partnerima iz više od 100 zemalja učestovovalo u organizaciji jubilarnog, 60. Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC). I ove sezone, tri najbrojnije vrste bile su gluvara, obični galeb, a posle par godina smanjenja brojnosti, i lisasta guska. Na zimovanju u Srbiji je po prvi put potvrđena jedna nova vrsta – čapljica.
10. 03. 2026. u 15:58
DŽEMPERE IZ SIROGOJNA NOSILE SU I KRALJICE: Nedavno preminula Dobrila Smiljanić , zlatiborske pletilje izvela na svetski modnu scenu
ČUVENI džemperi iz Sirogojna, po kojima je ovo malo zlatiborsko selo postalo poznato u svetu, ostalisu trajno vezani za ime Dobrile Smiljanić (1935-2026), rođene Vasiljević. Modni kreator i organizator narodne radinosti, žena koja je zlatiborskepletilje izvela na svetsku modnu scenu, preminula je u petak, a sahranjenau nedelju u selu koje je proslavila.
10. 03. 2026. u 14:46
UČA KOLEKCIONAR DUPLIRAO ZBIRKU: Paraćinac Siniša Tanić sakupio 14.500 hemijskih olovaka (FOTO)
UČITELj Siniša Tanić, iz Busilovca, nadomak Paraćina, vlasnik je neverovatne kolekcije od 14.500 hemijskih olovaka. Zbirka, možda najveća u Srbiji, začeta je 2012. godine. Kada su „Večernje novosti“, pre četiri, o njoj pisale sadržala je 6.000 olovaka, a u međuvremenu se povećala skoro dva i po puta.
08. 03. 2026. u 18:27
PODRŠKA MAMAMA SA DECOM U BOLNICI:Osmomartovska akcija Novosađanke Nine Katane, u znak sećanja na preminulu ćerku Nađu
MESECE provedene uz bolničku postelju svog malenog čeda, strepnje za njen život u koji je tek kročila, ali i nadu da će uspeti da prebrodi zdravstvene tegobe, i na kraju ipak, gubitak ćerkice Nađe, Novosađanka Nina Katana, dok je živa neće zaboraviti. Sa željom da sačuva sećanje na prerano izgubljenu ćerkicu, rođenu sa teškom anomalijom, pokrenula je akciju „Mama nisi sama“, koja će ovog osmog marta, obradovati mame.
08. 03. 2026. u 13:22
BLAGO BOKELJSKIH MORNARA: U Konaku kneginje LJubice otvara se izložba o najstarijoj bratovštini na svetu
BOKELjSKA mornarica najstarija je postojeća pomorska bratovština nasvetu, čiji koreni, prema predanju, sežu u 809. godinu i donošenjerelikvija Svetog Tripuna u Kotor. Više od 12 vekova! Pre nekoliko godinaupisana je i na Uneskovu listu svetske nematerijalne kulturne baštine.
05. 03. 2026. u 17:00
Komentari (0)