UJGURI, KAMEN U KINESKOJ CIPELI: Sve žešći pritisak sa Zapada na Peking zbog navodnog lošeg tretmana muslimanske manjine u Sinkjangu

D. SAVIĆ

04. 03. 2021. u 23:56

УЈГУРИ, КАМЕН У КИНЕСКОЈ ЦИПЕЛИ: Све жешћи притисак са Запада на Пекинг због наводног лошег третмана муслиманске мањине у Синкјангу

Spaljeni autobus posle demonstracija Ujgura

U SREDIŠTU sve zaoštrenijih odnosa Pekinga, Vašingtona i Brisela je muslimanska manjina Ujguri u strateškoj kineskoj oblasti Sinkjang.

Dok SAD i EU učvršćuju front tvrdnjama da Kina nad Ujgurima u ovoj oblasti sprovodi "genocid", Peking sve oštrije odbacuje optužbe, za koje kaže da su "laž veka", kao i zahteve da u Sinkjang dođu "nezavisni posmatrači".

Novi šef Bele kuće DŽozef Bajden, koji je tokom kampanje najavio čvrst stav prema Kini, upravo po ovom pitanju postigao je jedini "konsenzus" sa prethodnikom. Donald Tramp je, dan pre isteka mandata, akcije Pekinga protiv Ujgura okarakterisao kao genocid. A u prvom razgovoru sa stranim liderom Bajden se saglasio sa premijerom Kanade DŽastinom Tridoom o koordinisanom "pristupu boljoj borbi sa Kinom". Bilo je to dan pošto se kanadski parlament, u neobavezujućoj rezoluciji, izjasnio da u provinciji Sinkjang Kinezi sprovode "genocid" nad muslimanskim Ujgurima.

Evropska unija je, takođe, pojačala pritisak na Peking zahtevom da dozvoli pristup nezavisnim posmatračima u region koji, inače, čini šestinu površine Kine. A Holandija je prva evropska zemlja koja je tretman Ujgura u Kini nazvala "genocidom".

Komitet za ljudska prava UN je 2018. godine zaključio da postoje "verodostojni izveštaji" da Kina drži oko milion ljudi u "antiterorističkim centrima" u Sinkjangu. Australijski Institut za stratešku politiku je prošle godine pronašao dokaze o 380 logora za prevaspitavanje u toj oblasti.

Pritisak sa Zapada na Peking potkrepljen je i izveštajima da je od 2017. godine oko tri miliona Ujgura, koji su muslimanske veroispovesti, u Sinkjangu odvedeno iz kuća i "nestalo" u logorima, koje kineska vlasti nazivaju "obrazovnim ustanovama". Britanski Bi-Bi-Si navodi da su žene u ovim logorima silovane i mučene.

Kina poriče sve optužbe za zlostavljanje u Sinkjangu tvrdeći da se tu ne radi o etničkoj pripadnosti, veri, ili ljudskim pravima, već o borbi protiv nasilja, terorizma, separatizma i radikalizacije. Peking tvrdi da Ujguri vode nasilnu kampanju za nezavisnu državu bombaškim napadima, sabotažama i građanskim neredima. Peking odbacuje navode da pokušava da smanji ujgursku populaciju masovnom sterilizacijom, a tvrdnje o prisilnom radu karakteriše kao "potpunu izmišljotinu".

Peking poriče da zatvara Ujgure, ali ne i da pokušava da spreči terorizam i islamski ekstremizam. Kina tvrdi da su neophodni "obrazovni centri" kao efikasno oruđe podučavanju u borbi protiv terorizma.

U Autonomnom ujgurskom regionu Sinkjang, na severozapadu Kine, živi više od 12 miliona Ujgura, koji su početkom 20. veka kratko proglasili nezavisnost, ali je oblast došla pod vlast Pekinga 1949. godine. U oblasti živi 45 odsto Ujgura koji 41 odsto Han Kineza u oblasti doživljavaju kao pretnju. Od devedesetih godina prošlog veka separatistički, često nasilni, pokret protiv Han Kineza je u porastu. Pre 11 godina oko 200 ljudi je poginulo u sukobima u Sinkjangu, za šta su kineske vlasti optuživale Ujgure, koji hoće svoju državu. Sinkjang je pod velikim nadzorom kineske policije.

NA "PUTU SVILE"

VEĆINA gradova Sinkajnga nalazi se na padina planina duž drevnog "Puta svile". U ovoj oblsti se proizvodi oko petina svetskog pamuka. Oblast je bogata naftom i prirodnim gasom, a zbog blizine centralnoj Aziji i Evropi, oblast predstavlja važnu trgovinsku vezu za Kinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)