ARAFI NOVI LIDER IRANSKOG AJATOLAHA? Svetski mediji uveliko licitiraju ko bi mogao da nasledi ubijenog Alija Hamneija

POSLE ubistva iranskog vrhovnog verskog vođe Ajatolaha Ali Hamneija, otvorilo se pitanje njegovog političkog naslednika.

Foto: Profimedia

Dok se pominju različita imena kojima se daje više, ili manje šansi da sednu za kormilo Irana, među njima i Hamneijevog sina, nalitičari ističu da struktura državnog režima, formirana posle Islamske revolucije 1979. godine, kojom je zbačena monarhija, počiva na sveštenstvu, čija je reč poslednja. Uz kler, tu je i nekoliko poludemokratskih institucija.

Raspodela moći funkcioniše tako da je na vrhu piramide vrhovni vođa, koji je istovremeo šef države, vrhovni komandant oružanih snaga i ima ovlašćenja nad nacionalnom policijom i takozvanom moralnom policijom. On imenuje polovinu od 12 članova Saveta čuvara, dok drugu polovinu bira iranski parlament.

Ono što mora da bude ispoštovano prilikom izbora novog ajatolaha, jesu uslovi propisani ustavom. Novi vođa, tako, mora da bude muškarac, verski velikodostojnik sa političkom kompetencijom, moralnim autoritetom i odanošću Islamskoj Republici.

Jedan od kandidata za novog verskog vođu, mogao bi da bude Modžtaba Hamnei(56), drugi po starešinstvu Hamneijev sin, poznat je po značajnom uticaju iza kulisa i bliskim vezama sa Islamskom gardom i njenom paravojnom snagom, Basidž. Budući da nasleđivanje s oca na sina, međutim, nailazi na neodobravanje u šiitskom verskom krugu, nije mnogo verovatno da će se dinastija Hamnei nastaviti kroz najvišu funkciju u državi. Posebno zato što u revolucionarnom Iranu, nastalom svrgavanjem široko omražene monarhije bivšeg cara Reze Pahlavija, živi mnogo onih koji nisu za povratak krune. Dodatnu prepreku predstavlja to što Modžtaba nije visoki verski velikodostojnik i nema zvaničnu funkciju u režimu. SAD su ga sankcionisale 2019. godine.

Hasan Homeini, koji je u ranim pedesetim godinama, unuk je osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija, što mu daje verski i revolucionarni legitimitet. On je kustos Homeinijevog mauzoleja, ali nije obavljao javne funkcije i čini se da ima mali uticaj na bezbednosni aparat zemlje i vladajuću elitu. Poznat je kao manje tvrdolinijski od mnogih svojih vršnjaka, a 2016, bila mu je zabranjena kandidatura za Skupštinu eksperata.

Kao mogući naslednik ubijenog ajatolaha, najčešće se, međutim, pominje i Alireza Arafi (67), ugledni verski velikodostojnik sa bogatim iskustvom u državnim institucijama, koji je ujedno blisko sarađivao sa Alijem Hamneijem. Trenutno je zamenik predsedavajućeg Skupštine eksperata i bio je član moćnog Saveta čuvara, a takođe je na čelu iranskog sistema verskih škola, Seminarije. Tehnološki potkovan, tečno govori arapski i engleski jezik, a objavio je 24 knjige. Arafi nije poznat kao politički teškaš i nema bliske veze sa bezbednosnim establišmentom, što mu nesumnjivo oduzima bodove.

Mohamad Mehdi Mirbageri, koji je u ranim šezdesetim godinama, tvrdolinijski je verski velikodostojnik i član Skupštine eksperata i predstavlja najkonzervativnije krilo verskog establišmenta. Nedavno je opravdavao veliki broj žrtava u izraelskom ratu u Gazi, tvrdeći da je smrt čak polovine svetske populacije "vredna", ako se time postiže bliskost sa Bogom. Priča se da je snažno protiv Zapada i da veruje da je sukob između vernika i nevernika neizbežan. Trenutno je na čelu Akademije islamskih nauka u severnom svetom gradu Komu.

Foto: Printskrin/instagram/kuwaittimes

Hasem Hoseini Bušehri, koji je u kasnim šezdesetim, ugledni je verski velikodostojnik, blisko povezan sa institucijama koje upravljaju sukcesijom, posebno sa Skupštinom eksperata, gde obavlja funkciju prvog zamenika predsedavajućeg. Bio je blizak Hamneiju, ali ima nisko rangiran profil unutar zemlje i nije poznato da ima jake veze sa Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC).

Iranski režim osim vrhovnog verskog vođe ima nekoliko institucija, doduše, mahom usmerenih na održavanje njegove apsolutne vlasti. Savet čuvara, nadzire rad parlamenta i odlučuje da li su usvojeni zakoni u skladu sa šerijatskim pravom, te, u skladu s tim, može da zahteva izmene zakona. Savet odobrava kandidate za parlament, predsednika i Skupštinu eksperata, što znači da može da blokira kandidaturu određenih kandidata za javne funkcije.

Postoji i Skupština eksperata sa 88 pravnika koje građani biraju direktno sa liste kandidata, prethodno odobrene u Savetu čuvara. Zadužena je za nadziranje rada vrhovnog vođe, mada se sastaje samo tokom jedne nedelje godišnje i nije poznato da je ikada osporila odluku vrhovnog vođe.

Iran ima i predsednika, trenutno je to Masud Pezeškijan, koji je zapravo šef izabrane vlade i odgovara vrhovnom vođi. Predsednik može obavljati najviše dva četvorogodišnja mandata, sprovodi politiku u okviru smernica koje postavlja vrhovni vođa i predvodi iransku diplomatiju. Iranski parlament broji 290 poslanika koji se biraju na četiri godine. On predlaže i usvaja zakone, ratifikuje međunarodne sporazume i odobrava budžet. Sednice su otvorene za javnost, a rasprave se prenose.

Poseban deo političkog sistema čine bezbednosne službe, među kojima je ključna Islamska revolucionarna garda, elitna vojna jedinica zadužena za zaštitu režima, sa do 190.000 pripadnika. Ima sopstvenu vojsku, mornaricu, vazduhoplovstvo i obaveštajnu službu. Basidž, dobrovoljačko krilo, zadužen je za sprovođenje islamskog morala u javnosti.

Preporučujemo

Svet

0 0

DA LI SU IRANSKA NUKLEARNA POSTROJENjA OŠTEĆENA? Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju dao odgovor

02. 03. 2026. u 17:57

Svet

0 0

ZAPAD U STRAHU OD ESKALACIJE: Pariski prefekt traži pojačanu budnost

02. 03. 2026. u 17:59

Svet

0 0

KOJE DRŽAVE SU DALE BAZE ZA BOMBARDOVANjE SRJ? Španci sada ne daju za napad na Iran, a prvi su poleteli ka Srbiji 1999.

02. 03. 2026. u 18:12

Region

0 0

HRVATSKI VOJNICI U IRAKU I LIBANU Milanović: "Moraju da se povuku! Osuđujem jednostranu primenu vojne sile"

02. 03. 2026. u 16:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije