PUNO NAORUŽANJA I TENKOVA, ALI I DALJE U PROBLEMU: Nemačka hoće da uvede obaveznu vojnu službu, ali nemaju ni ljude ni kasarne

NEMAČKA je ponovo spremna da izdvoji više novca za vojsku i odbranu. Ali još veći problem je što nema vojnika i to se ne može rešiti samo novcem. Međutim, nije lako ponovo uvesti neku vrstu vojne obaveze, piše DV u analizi.

Foto Tanjug/AP

Odluka u parlamentu

Koliko Bundesver ima novca za nove avione, tenkove i opremu, veće je pitanje: ko će upravljati tim avionima, a ko će sedeti u tenkovima? Već duže vreme se vodi debata o ponovnom uvođenju vojnog roka, ali dogovora nema: opoziciona CDU/CSU sklona je ponovnom uvođenju službe, bilo civilne ili pod oružjem, vladajuća koalicija je mnogo skeptičnija. Doduše, socijaldemokratski ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da je „greška” ukidanje vojnog roka 2011. godine, ali nije jasno rekao šta bi danas mogla biti alternativa.

- Pistorijus očigledno želi da se razgovara o različitim idejama - ocenjuje Sofija Beš iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu. 

- To služi da se skrene veća pažnja na Bundesver kao mogućeg poslodavca.

Ali ni ministar ni vlada, samo parlament, neće moći ništa bitno da promene.

Pošto je vojni rok decenijama postojao i u Zapadnoj i u Istočnoj Nemačkoj, ostao je „pravo i obaveza” građana ove zemlje i posle Hladnog rata, iako je Bundestag tu obavezu privremeno suspendovao 2011.

- Posle finansijske krize, glavni princip je bio „spasiti, spasiti, spasiti" - rezimira general-major Volf-Jirgen Štal, predsednik Nemačke akademije za bezbednosnu politiku. „Bezbednost, pre svega u vezi sa Rusijom, svi su slično ocenili: sukob je završen, sada sve radimo zajedno. Utoliko je i za mene ukidanje vojnog roka bila logična odluka“.

Dobrovoljni rok je teško sprovesti

Uz Nemačku, čitav niz zemalja NATO-a prešao je na znatno manju, ali profesionalnu vojsku. Pred kraj Hladnog rata u Nemačkoj je još uvek bilo pola miliona ljudi u uniformama, jedva polovinu tog broja u poslednjoj godini služenja vojnog roka. Trenutno u svim rodovima nemačke vojske služi 181.500 vojnika. Ali od napada Rusije na Ukrajinu, političari u Nemačkoj su počeli drugačije da razmišljaju o vojsci. Sada je plan da se Bundesver do 2031. poveća na 203 hiljade članova, ali kako? A u oceni komesara za odbranu Bundestaga, Eve Hogel, ona piše da će Bundesver „imati problema” da pronađe ovo osoblje ako se oslanja samo na dobrovoljni pristup.

- Moramo imati jaku vojsku sposobnu da odvrati čak i pomisao da budemo napadnuti - rezimira general-major Štal. „To takođe znači da nam treba više ljudi. I kako da stvorimo taj kadar? Na tržištu rada, mislim da će biti teško”.

Štal govori o vezi prava i obaveza građana u vojnoj službi, ali politika u tome treba da pronađe balans. Bundesver je proteklih godina imao i problem simpatizera ekstremne desnice u svojim redovima, a služenje vojnog roka je i način da se ljudi iz svih delova društva pronađu u uniformama. Stari zapadnonemački princip „građanina u uniformi“ je takođe garancija demokratske oružane sile, koja neće uključivati samo ljude privučene oružjem i uniformama.

A portparolka nemačkog Ministarstva odbrane ističe da je jedan od „odlučujućih faktora doprinos koji vojni rok daje većoj povezanosti društva i oružanih snaga“.

Problem sa ženama, strancima i nedostatkom baraka

Ali nikako nije jednostavno ponovo uvesti regrutaciju. Pre svega, pred kraj vojne obaveze, postavilo se pitanje da li to treba i mora, u ime rodne ravnopravnosti, da važi i za žene? A šta je sa državljanima zemlje koji nisu nemački državljani?

- Nemački stručnjaci, između ostalih, detaljno proučavaju i takozvani „švedski model” služenja vojnog roka. U toj zemlji se regrutuju sve osobe od 16 do 70 godina, a već u procesu regrutacije svi se pitaju da li žele da aktivno služe vojsku - objašnjava Sofija Beš i dodaje:

„Izgleda da se nadaju da će već tokom obavezne regrutacije izazvati određeno interesovanje za službu.“

I na kraju, nije samo pitanje gde naći ljude voljni da služe, već je problem još banalniji: gde ih smestiti pošto više nema kasarne? Čak i za postojeći sastav, problem je obezbediti ravnomernu odeću i opremu. Utoliko Bundesver nije slučajno došao do 203.000 vojnika.

- Mislim da oni veruju da je ova cifra moguća do 2031. godine. Ili se bar može raditi da se ta cifra postigne - ocenjuje Beš.

BONUS VIDEO: Ministar Vučević otvorio Centar za obuku i testiranje u Centru za razminiranje u Velikoj Moštanici

(Indeks)

Preporučujemo

Svet

0 3

BERLIN NA ZAČELjU? Potvrđene slutnje - Nemačka ekonomija najveći "bolesnik Evrope"

26. 02. 2024. u 07:30

Svet

0 0

ZELENSKI NA MUKAMA: Nemačka nikako da odluči o isporuci "Taurusa" Kijevu

25. 02. 2024. u 11:55

Svet

4 21

NA LISTI ŠOLC I BERBOKOVA: Stiže tužba za saučesništvo u genocidu u Gazi

24. 02. 2024. u 19:24

Svet

1 3

ZAHAROVA OŠTRO KRITIKOVALA BERBOKOVU: "Tako neobrazovana i nekompetentna i nije jedina"

24. 02. 2024. u 19:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije