NEMAČKI UZ STRANI PASOŠ: Jedan od ključnih motiva popuna manjka radne snage na domaćem tržištu

BERLIN je pri kraju izmene Zakon o državljanstvu, a najveća novina je uvođenje dvojnog. Nacrt novog propisa koji, posle duge procedure, predlaže Ministarstvo unutrašnjih dela predviđa dodelu nemačkog pasoša i onima koji nisu iz EU. Nensi Fezer, resorna ministarka u vladi kancelara Olafa Šolca, objašnjava da "reforma pokazuje privrženost modernoj Nemačkoj i da je treba posmatrati u kontekstu sveobuhvatne revizije imigracionih propisa, usmerene na podsticanje kvalifikovanih radnika da dođu u Nemačku i popune rastući manjak radne snage".

Tanjug

Do sada je, podseća Dojče vele, dvojno državljanstvo u Nemačkoj bilo moguće samo za državljane EU i Švajcarske, kao i za one čija zemlja porekla ne dozvoljava da se odreknu državljanstva, kao što su Iran, Avganistan, ili Maroko. Uz nemački pasoš, staru putnu ispravu, mogla su da zadrže deca roditelja koji imaju dvojno državljanstvo, izbeglice kojima se preti progonom u njihovoj domovini, kao i Izraelci. Po skraćenoj proceduru nemački pasoš mogu da dobiju i Sirijci, koji su u Nemačku došli kao izbeglice i za koje se smatra da su se dobro integrisali.

Novi zakon, koji bi na snagu mogao da stupi već jesenas, znatno pojednostavljuje dobijanje nemačkog pasoša. Deca rođena u zemlji, čiji barem jedan roditelj, pet ili više godina u njoj legalno živi, nemačko državljanstvo dobijaju automatski. Imigranti koji u ovoj držali legalno žive, moći će da podnesu zahtev za pasoš, posle pet godina neprekidnog boravka, umesto dosadašnjih osam. Ako, pritom, imaju posebna dostignuća, potreban uslov smanjuje se na samo tri godine. Imigranti stariji od 67 godina moći će da polažu usmeni, umesto pismenog testa nemačkog jezika.

S druge strane, ljudi koji žive isključivo od državne pomoći neće imati pravo na nemačko državljanstvo, a ono će biti uskraćeno i svima koji su počinili antisemitska, rasistička, ksenofobična, ili druga krivična dela za koja se smatra da su "nepomirljiva sa privrženošću osnovama slobodnog demokratskog poretka".

- Moći ćemo da privučemo najkvalifikovanije ljude širom sveta samo ako oni u dogledno vreme u potpunosti postanu deo našeg društva sa svim demokratskim pravima - naglašava Fezerova. - Oko 14 odsto stanovništva nema nemački pasoš, a to je nešto više od 12 miliona ljudi, od kojih pet miliona već najmanje deceniju živi u Nemačkoj. Lane je zahtev za nemačko državljanstvo podnelo je 168.545 ljudi, što je ispod proseka EU.

Reforme će Nemačku napokon svrstati u isti red sa drugim evropskim zemljama. U EU, Švedska ima najveću stopu dodele državljanstva strancima. Godine 2020. švedsko državljanstvo dobilo je 8,6 odsto svih stranaca koji tamo žive, a u Nemačkoj samo procenat.

Prema nemačkom Saveznom zavodu za statistiku, u ovoj zemlji trenutno živi oko 2,9 miliona ljudi s više od jednog državljanstva, što je oko 3,5 odsto stanovništva. Stvarni broj bi mogao da bude veći, jer je procenat novih nemačkih državljana koji zadržavaju svoj originalni pasoš porastao na bezmalo 70 odsto. U tome prednjače ljudi s poljskim, ruskim ili turskim pasošima.

Desničari se protive

Opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU), partija desnog centra, koja je u prošlosti dosledno blokirala sve reforme u ovoj oblasti, i sada se protivi najavljenim promenama. "Nemačko državljanstvo je veoma dragoceno i prema njemu treba postupati veoma pažljivo", kaže lider demohrišćana Fridrih Merc. Krajnje desničarska antiimigraciona partija Alternativa za Nemačku (AfD), oštro je protiv. Poslanik te stranke je u debati o državljanstvu koja je održana u Bundestagu maja ove godine, rekao da "dve trećine Nemaca ne žele da se procedura dodele državljanstva pojednostavi i da je na delu rasprodaja državljanstva, koja prikriva nedostatak integracije i izmišlja statistiku".

U ŠVAJCARSKOJ ALBANSKI JEZIK POTISKUJE NEMAČKI: Albanski kao zvanični?

U ZEMLjI u kojoj više jezika ima status zvaničnog, Švajcarskoj, otvoreno je pitanje da li i albanski može da uđe u ovo društvo, budući da je posle nemačkog, francuskog i italijanskog, upravo on jezik kojim se najviše govori.

Lane je oko tri procenata starijih od 15 godina u ovoj trojezičnoj zemlji, govorilo albanski kao glavni jezik, ali se trend povećanja ubrzava. Činjenica da je u Švajcarskoj tokom ove godine emitovano više muzike na albanskom jeziku nego na nemačkom dijalektu, zabrinjava mnoge u švajcarskoj zajednici, a to što je albanski jedan od jezika koji se najviše govori otvara pitanje šta to znači za budućnost, piše Sputnjik.

Stefan Šmid, lingvista na Univerzitetu u Cirihu, ipak, smatra da je nemoguće da albanski postane zvanični jezik u Švajcarskoj. Nije, takođe, nemoguće ni da nemački jezik nestane, a da preovlada jezik imigranata.

- Ono što se sigurno nikada neće desiti je da će švajcarski nemački nestati i da će prevladati migrantski jezici, ali je moguće da će deca pokupiti reč ili dve albanskog na igralištu, što se zove neformalno usvajanje jezika - veli Šmid. - Studije iz Švajcarske pokazuju, međutim, da se to retko dešava u slučaju Albanaca. Osim toga, deca albanskog porekla koja danas idu u osnovnu školu uglavnom pripadaju trećoj generaciji i, kako istraživanja saznaju, često govore samo nemački.

Preporučujemo

Svet

0 1

POGOĐEN I DRUGI TERETNI BROD U ORMUSKOM MOREUZU: Ne zna se ko je ispalio projektil

11. 03. 2026. u 08:08

Svet

0 0

OBJAVLjEN NOVI SNIMAK IZ TEHERANA: Spasioci satima tragaju za preživelima posle stravičnog napada (VIDEO)

11. 03. 2026. u 08:02

Svet

0 0

POGOĐEN TERETNI BROD U ORMUSKOM MOREUZU: Oglasila se britanska služba (VIDEO)

11. 03. 2026. u 07:55

Region

0 0

U GARAŽI PRONAĐENA TELA OCA I SINA: Novi detalji užasa u Laktašima

11. 03. 2026. u 07:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije