SANKCIJE RUSIJI UZ PRIZNAVANJE TZV. KOSOVA: Zahtevi Srbiji u novoj rezoluciji EP o strategiji za proširenje Unije

G. ČVOROVIĆ-Od stalnog dopisnika Brisel

24. 11. 2022. u 06:55

POSLANICI Evropskog parlamenta usvojili su juče velikom većinom (502 glasa za, 75 protiv, 61 uzdržan) rezoluciju, a na osnovu izveštaja hrvatskog poslanika Tonina Picule, o preporuci Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i visokom predstavniku za spoljnu i bezbednosnu politiku o novoj strategiji za proširenje.

САНКЦИЈЕ РУСИЈИ УЗ ПРИЗНАВАЊЕ ТЗВ. КОСОВА: Захтеви Србији у новој резолуцији ЕП о стратегији за проширење Уније

Dokument sročen na osnovu izveštaja hrvatskog poslanika Tonina Picule, Foto AP

U ovom tekstu se traži pojačanje saradnje EU sa vlastima iz Beograda i Prištine na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma "na osnovi uzajamnog priznavanja u okviru dijaloga", što se ocenjuje kao ključno na putu ka EU. Zahteva se i da se sva otvorena pitanja reše brzo i u dobroj volji u okviru dijaloga.

Druga važna stavka, koja se odnosi na Srbiji, jeste da se sada otvoreno traži da brzina pristupa EU bude direktno vezana s (ne)uvođenjem sankcija Rusiji. Konkretno, usvojeno je da se u procesu proširenja daje prednost usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom, uz zaključak da pregovori o pristupanju sa Srbijom mogu da se nastave samo ako se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije. Od evropskih vlasti se traži da pozovu Srbiju da se sistemski uskladi s restriktivnim merama EU i njenom opštom politikom prema Rusiji.

Nadalje, traži se da se ostvari znatan napredak u reformama povezanim sa EU, napredovanje u demokratiji i vladavini prava i prihvatanje vrednosti i prioriteta EU.

Posebna stavka je finansijska pomoć. Usvojenom rezolucijom se zahteva da se ponovno razmotre sva sredstva EU namenjena Srbiji. Amandmanom je pridodato da treba da budu preispitana sva sredstva "od kojih bi vlasti imale koristi", naročito u ekonomskim i investicionim projektima za Zapadni Balkan.

Dalji koraci Beograda uslovljeni usvajanjem mera protiv Moskve, Foto AP

Evroposlanici traže da se sankcioniše nazadovanje ili konstantan nedostatak napretka blokiranjem pristupne pomoći. Od EU se traži i da osnuje posebnu radnu grupu za praćenje napretka u poštovanju vladavine prava.

Od svih zemalja kandidata se zahtevaju podsticanje kulture političkog pluralizma, dobrosusedski odnosi, demokratska konsolidacija, izgradnja društva "bez diskriminacije, rasizma, nasilnog nacionalizma i ekstremizma", sa zaštitom manjina, uključujući Rome, pripadnike LGBT zajednice, etničkih i verskih zajednica i osoba s invaliditetom. Centralna pažnja mora da se usredsredi na rodnu ravnopravnost i prava žena i devojčica.

Istovremeno, izražava se i žaljenje zbog, kako se ističe, kršenja ljudskih prava i nehumanog postupanja prema azilantima i migrantima, a mora da se radi i na stvaranju dostojanstvenih uslova u zatvorima. Zatraženo je i sprovođenje plana za postepeno ukidanje rominga između EU i zemalja kandidata, prelazak na čistu energiju, veća prekogranična mobilnost, povećanje učešća civilnog društva...

Picula je istakao da za one kandidate koji ispune uslove, pristupni pregovori treba da se završe do kraja ove decenije. Predložio je i kvalifikovanu većinu za donošenje odluka tokom procesa pristupanja, a jednoglasnu za konačnu odluku.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio je da proširenje predstavlja strateško ulaganje u stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta:

- Evropa je snažno i ujedinjeno odgovorila na rusku invaziju, ali nam treba podrška naših saveznika i suseda.

U debati su se često čuli pozivi da se proces proširenja ubrza, da se region Zapadnog Balkana ne bi prepustio uticaju Rusije. Inače, ovakve rezolucije nisu obavezujuće, ali utiču na formiranje evropske politike.

Evropski poslanici su juče usvojili i rezoluciju o "Ruskoj Federaciji kao državi koja podržava terorizam", za koju je glasalo 494 poslanika, protiv je bilo 58, a od glasanja se uzdržalo 44.

CRNU GORU KOČI POLITIČKA KRIZA

USVOJENIM dokumentom EP je izrazio zadovoljstvo što je Evropska komisija utvrdila uslove za dodeljivanje statusa kandidata BiH i pozvao Evropski savet da na to odgovori u najbržem roku. Takođe, izražena je i zabrinutost zbog kontinuirane političke krize u Crnoj Gori, što ima negativne političke posledice za put ove zemlje ka EU.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

POBEDIO SAMURAJA U DVOBOJU: Crnogorskom oficiru u ruskoj vojsci japanski komandant nije bio ravan