FRANCUSKA SADA JEDINA NUKLEARNA SILA U EU: Na današnji dan pre 62 godine Pariz u alžirskoj pustinji izveo testiranje atomske bombe

NEKOLIKO novinara, čije je prisustvo određeno lutrijom iz šešira, poređalo se jedan do drugog, strogo prateći instrukcije. Seli su na pod, okrenuli leđa epicentru udaljenom dvadeset kilometara, glavom među kolenima, sklopljenih ruku ispred sebe, sa tamnim naočarima za zaštitu.

Nuklearna proba 1960. u alžirskoj Sahari

Pred detonaciju, kao najava, uz zvuke trube, ispaljeno je najpre pet žutih raketa, a zatim po jedna narandžasta i bela i na kraju crvena. Minut kasnije, strahovit blesak zaparao je nebo i za sobom zakovitlao peščanu prašinu trista metara u krug, pod vrelinom od nekoliko miliona stepeni. Na bistrom nebu pojavila se ogromna bela pečurka, izrastajući iz zlokobne ljubičaste drške.

Tako je izvršena prva francuska nuklearna proba, baš na današnji dan, 13. februara 1960. godine, u pustinjama tad još uvek francuskog Alžira, usred Alžirskog rata. Svemu su prisustvovala i dvojica radijskih novinara koja su ushićeno prenosila impresije. Ova svetska premijera direktnog prenosa eksplozije nuklearne bombe hitno je, zatim, prebačena avionom u Pariz i tokom dana emitovana u programu.

General De Gol je na ovaj način želeo da pokaže snagu Francuske u svetu, a na projektu A-bombe radio je tajno odmah od završetka Drugog svetskog rata, da naslednike Gala više nikada ne bi zadesile ponižavajuće situacije kao prilikom izbijanja dva velika svetska rata. Zvanični naziv ove probe bio je "Plavi jerboa", po pustinjskom skočimišu koji tuda tumara. Plava boja dodata je kao simbol Francuske u svetu.

I pored velikog protivljenja lokalnog stanovništva, prva francuska nuklearna proba izvršena je tačno u 7.04 ujutro, u svitanje, dok je po novinarskoj reportaži nebo rudelo nad pustinjom, u vojnom nuklearnom centru u Hamudiji u regionu Regan koji je pripadao tadašnjem francuskom departmanu Sahare, na oko 1.200 kilometara vazdušnom linijom od glavnog grada Alžira. Sve je pripremano u blizini, u podzemnom centru u kome je radilo između šest i sedam hiljada ljudi.

Plutonijumska bomba je bila postavljena na metalni toranj visok 100 metara i razvila je snagu od 70 kilotona. Seizmološki aparati u Strazburu uhvatili su potres u 7 sati i 20 minuta! S vojne tačke gledišta, bio je to potpuni uspeh. Francuska je tako postala četvrta nuklearna sila u svetu, posle SAD, SSSR i Velike Britanije. Ujedno, bila je to najjača prva proba. Američka je imala jačinu 19 kilotona, sovjetska 22, a britanska 25. Eksplozija usred Sahare imala je jačinu tri do četiri puta veću od od one u Hirošimi.

Prisutni novinari su bili veoma izloženi zračenju izazvanom eksplozijom bombe. Ali, loša sudbina zadesila je i stanovnike najbližih naselja udaljenih 70 kilometara. Procenjeno je da su radioaktivne padavine u prvi mah zagadile područje široko oko dvesta kilometara i dugačko oko sto. U regionu su primećene mnogobrojne anomalije i zdravstveni problemi. Uvećao se broj kancerogenih oboljenja, naročito tiroidne žlezde i pluća, a registrovani su i slučajevi leukemije i abnormalnih genitalnih formacija.

Tek je 2014. godine, kada je skinuta oznaka tajnosti s određenih dokumenata, moglo da se sazna da su radioaktivne čestice padale duže nego što je prvobitno bilo predviđeno, punih trinaest dana. Vazdušne struje, koje su se u danu eksplozije kretale s istoka na zapad, širile su ih daleko po Africi, a kasnije i po Evropi.

Dan po detonaciji, nuklearni oblak je stigao do glavnog grada Čada Ndžamene i prestonice Centralnoafričke Republike Bangija. Zatim se kretao ka zapadnoj Africi i četiri dana kasnije došao do prestonice Malija, Bamaka. Dve sedmice kasnije pojavio se na obalama Sicilije i Španije. Susedne zemlje tadašnjem francuskom Alžiru žestoko su se pobunile, a Maroko je opozvao ambasadora iz Pariza.

Francuska je zatim u kratkom roku izvela seriju eksplozija u istom sektoru, sličnog naziva. "Bela jerboa" eksplodirala je 1. aprila 1960. i to baš tokom posete ruskog predsednika Nikite Hruščova Parizu, 27. decembra je usledila "crvena jerboa", a 25. aprila sledeće godine "zelena jerboa". One su, ipak, imale znatno manju snagu, bile su samo "pratnja" glavnoj eksploziji i imale su snagu manju od pet kilotona.

Nuklearna proba 1960. u alžirskoj Sahari

Početkom dvehiljaditih, započeto je sa istragom povodom nedovoljne zaštićenosti civila i vojnih lica, a tek su 2006. neki od najzagađenijih delova zabranjeni za pristup. Francuski sud je 2008. odredio invalidsku penziju bivšem vojniku starom 65 godina zbog bolesti koju je mogla da izazove nuklearna proba kojoj je prisustvovao. Posle toga, vlasti su utvrdile sumu od ukupno 10 miliona evra kao nadoknadu žrtvama.

Francuska je od 1960. do 1996. izvela ukupno 210 nuklearnih proba, ukupne snage od oko 13 megatona, a na njima je radilo oko 150.000 vojnih lica i civila. Uz četiri pomenute, od 1961. do 1966. izvršeno je i 13 podzemnih proba u Ekeru, takođe na jugu Alžira, zatim 46 vazdušni proba od 1966. do 1974. u Polineziji oko ostrva Moruroa i Fangatofa, a potom još 147, na istom mestu, podzemnih, od 1975. do 1996, kada su definitivno obustavljene odlukom tadašnjeg predsednika Žaka Širaka, koji je bio suočen sa sve većim kritikama iz zemlje i sveta zbog šteta koje prirodi i čoveku nanose ove probe.

Posle izlaska Velike Britanije, Francuska je sada jedina nuklearna sila unutar EU. Ta snaga na vojnom polju pomaže joj da održi lidersku poziciju, njenom predsedniku Makronu da predlaže, čak, i formiranje evropske vojske, a ovih dana daje mu, između ostalog, i značajan legitimitet da u ime cele Unije pregovara sa Moskvom i Kijevom, pokušavajući da Evropu, punu nuklearnih bojevih glava, povede u drugom pravcu, ka mirnijoj luci.

ZABRANjENO ZA LETOVE

IZ bezbednosnih razloga, prostor od devedeset hiljada kvadratnih kilometara iznad epicentra eksplozije bio je zabranjen za letove još od oktobra 1959. godine, dok je u trenutku detonacije proširen na milion i po kvradratnih kilometara.

GENERAL GALOA OTAC PROJEKTA

ZA vođenje projekta proizvodnje prve francuske atomske bombe, koji se sprovodio u najvećoj tajnosti, bio je zadužen general Pjer Mari Galoa (1911-2010). Dobio je nadimak oca francuske nuklearne strategije. Bio je, inače, veliki prijatelj Srba i oštri protivnik NATO napada na našu zemlju krajem devedesetih godina prošlog veka.

Preporučujemo

Svet

0 0

TEHERAN NADOMAK ATOMSKE BOMBE: Na vidiku dogovor o povratku na iranski nuklearni sporazum

09. 02. 2022. u 13:27

Svet

0 12

"AMERIKA ŽELI DA NAS ETNIČKI OČISTI": Nacija na koju je bačeno najviše nuklearnih bombi (VIDEO)

10. 01. 2022. u 11:45

Svet

0 0

"TO RADE SAMO ZEMLjE KOJE PRAVE NUKLEARNU BOMBU“: Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju o Iranu

26. 05. 2021. u 20:22

Svet

0 8

„NAPAD ZAPADA NUKLEARNIM ORUŽJEM NA BELORUSIJU?!” Hatilev upozorio da je Rusija ugrožena sa tri strane

03. 12. 2020. u 09:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije