MOZAK I TESTISI BLISKI "ROĐACI": Istraživači u Portugaliji i Britaniji otkrili neverovatne genetske sličnosti dva različita organa

MUŠKARCI koji previše vremena provode razmišljajući o suprotnom polu, često su optuženi da "misle pogrešnom glavom". Ironično je da je tim istraživača sa portugalskih univerziteta Aveiro i Porto i Univerziteta u Birmingemu u Velikoj Britaniji nedavno otkrio da ljudski mozak i testisi imaju najveći broj zajedničkih proteina i mnogo genetskih sličnosti.

Ilustracija / Foto Shutterstock

Ovo nije prvi put da naučnici sumnjaju da mozak i testisi imaju više zajedničkog nego što se čini. Jedna od prethodnih studija otkrila je povezanost kvaliteta sperme sa inteligencijom kod muškaraca.

U najnovijem izveštaju, koji je objavljen u časopisu Royal Society Open Biology, navedeno je da je tim sa Univerziteta u Aveiru ispitivao proteine u 33 različite vrste tkiva. Uključeni su uzorci iz srca, creva, grlića materice, jajnika i placente. Otkriveno je da su mozak i testisi gotovo identični: ljudski mozak sastoji od 14.315 različitih proteina, dok testis čini 15.687, a nakon upoređivanja zajedničkih im je zapanjujućih 13.442 proteina. Analiza ekspresije 33.689 gena u 15 ljudskih tkiva otkrila je da ljudski mozak i testisi imaju najveću sličnost.

- Ovo je još neistražena, a ozbiljna tema kojoj se ne može olako prići - kaže za "Novosti" prof. dr Jovo Toševski, čije je naučno usmerenje seksualnost, emocionalnost i memorički sistem mozga čoveka. - Zapanjujuća je sličnost dva tako udaljena organa kao što su mozak i testisi. Oni imaju više identičnih gena nego slezina i jetra. Više nego bilo koji drugi organi.

Naučnici smatraju da će dalja istraživanja pomoći u razumevanju disfunkcija koje utiču na mozak i testise. Istraživači su otkrili da oba organa troše ogromnu energiju, mozak za razmišljanje, testisi za stvaranje spermatozoida. Zbog toga su veoma osetljivi na oksidativni stres - neravnotežu slobodnih radikala i antioksidanata u telu. Studija otkriva da su ovi organi stvorili krvnu barijeru kako bi se zaštitili od štetne supstance. U slučaju krvno-moždane barijere, ovaj zaštitni sloj sprečava toksične elemente da dođu do moždanog tkiva, a štit testisa je vitalna komponenta muške plodnosti.

- Ovo je interesantno otkriće, a da li je veliko pokazaće vreme - smatra psihijatar dr Jovan Marić. - Sve što je povezano sa testisima je važno. Reč testis vodi poreklo iz rimskog zakona. Na latinskom, testis znači svedok, a upotrebljavana je u zakonskom principu Testis unus, testis nulus - što znači da je imati samo jednog svedoka isto što i nemati svedoka uopšte. Da bi nečije svedočenje bilo važeće na sudu, moralo bi biti potvrđeno od strane bar još jednog svedoka. Pošto su svedoci uvek dolazili u nerazdvojivom paru - značenje je prošireno na muške polne žlezde koje su isto tako uvek jedna uz drugu. Prema nekim tumačima, rimski svedoci držali su ruku na testisima dok su govorili pred sudom.

 

Ilustracija Toše Borkovića

Naučnici veruju da su na pragu otkrića kako su se prirodnom selekcijom razvijali mozak i testisi.

- Značajno bi bilo da je otkriveno da mozak i testisi dele iste hormone - kaže Marić. - Ovim otkrićem testisi su dobili na značaju. Činjenica je da veliki broj muškaraca zaista razmišlja genitalijama kad bira partnerku. Sada vidimo da i oni mogu da odlučuju. Mene je uvek zanimalo šta utiče da veliki broj muškaraca sa aspekta seksualiteta daje važnost grudima ili zadnjici. Velike grudi sa dovoljno mleka bile su erotski simbol, a otkad se pojavila Kim Kardašijan do izražaja je došla zadnjica. Muškarci su se zalepili za fotografije na kojima se vidi deo tela žene gde se leđa divno naslanjaju na noge, a grudi su otišle u drugi plan.

Da žene ne bi bile u zabludi, sličnost mozga i testisa nije samo karakteristična za muškarce. I ženski mozak deli zajedničke proteine sa testisima. A, naučnici su otkrili i da je takmičenje mužjaka za oplodnju ženke važno za formiranje novih vrsta, kao i da "muški hibridi", koje karakteriše kombinacija dve različite vrste, proizvode znatno manje zrelih spermatozoida zbog nekompatibilnosti u poslednjim fazama razvoja sperme. Dodatni dokazi ukazuju na to da se geni povezani sa funkcijom mozga i testisa neobično brzo menjaju, postajući najdivergentniji geni između vrsta.

NEDOSTATAK SELENA

NAUČNICI su otkrili da mozak i testisi zavise i od metabolizma selena. Dijeta sa nedostatkom selena povezana je sa povećanom osetljivošću na neurotoksičnost i oštećenom spermatogenezom. U uslovima nedostatka selena, mozak i testisi se nadmeću za upotrebu ovog minerala, tako da je kastracija bila povezana sa slabljenjem neurodegeneracije, uglavnom povećanjem antioksidativne aktivnosti u mozgu.

VEZA

ISTRAŽIVAČI smatraju da možda postoji razlog za sličnost između proteina koje proizvode testisi i mozak, jer postoji veza između poremećaja mozga i seksualne disfunkcije. To sugeriše da je potrebno više istraživanja kako bi se bolje razumele veze između dva organa.

Preporučujemo

Svet

0 1

PLAĆAJU 1.200 EVRA MESEČNO DA NERADE NIŠTA: Počeo eksperiment u Nemačkoj, navala bila ogromna

01. 06. 2021. u 18:51

Svet

0 2

USKORO VAKCINA PROTIV PTIČIJEG GRIPA: Ruski naučnici razvijaju cepivo, testiranje u zavisnosti od potražnje

23. 05. 2021. u 11:41

Društvo

0 2

ŽENE U NAUCI: Produzen konkurs za stipendiju

17. 05. 2021. u 15:26

Društvo

1 0

NAŠI NAUČNICI TRAŽE TERAPIJU ZA "KOVID-OLUJU": Ispituje se šta izaziva teži oblik bolesti

17. 05. 2021. u 09:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije