BORAC ZA BOLJU SRBIJU: Povodom desetogodišnjice smrti Brane Crnčevića (1933-2011), vrsnog satiričara i pesnika

D. BOGUTOVIĆ D. MATOVIĆ

14. 04. 2021. u 21:16

U SVOM domu, pre tačno deset godina, posle opake bolesti koju je nosio dugo i dostojanstveno, svetom je minuo, u 79. godini, Brana Crnčević, omiljeni pisac, satiričar, aforističar, dramski pisac, pesnik, pisac za decu i novinar.

БОРАЦ ЗА БОЉУ СРБИЈУ: Поводом десетогодишњице смрти Бране Црнчевића (1933-2011), врсног сатиричара и песника

Foto S. Sarić/sećanje Vučić i Crnčević

Prvu knjigu i to za decu "Bosonogi i nebo" objavio je 1963, a usledili su "Cipelice od krokodilske kože", "NJen prvi čaj", komedija "Kafanica, sudnica, ludnica", knjiga aforizama "Piši kao što ćutiš", "Dunavo", "Zanati", "Kapetan i lula", "Peta strana sveta"... do poslednje "Šta ima?" iz 2010. Govorio je: "Meni je važan čitalac, a kritičar je međupsihijatrijska stanica. Pisci i kritičari se prema jednoj knjizi odnose kao deca. Kritičar tvrdi da zna šta je pisac hteo da kaže, a pisac je to kao fol razumeo."

U vreme socijalizma Crnčević je nosio etiketu nacionaliste i antikomuniste, sprečena je postavka njegovog komada "Srebrni svećnjaci", a dopao je i zatvora posle jedne verbalne provokacije u Zagrebu. Godinama je bežao od politike, ali joj nije odoleo: Bio je prijatelj Slobodana Miloševića, sa kojim se kasnije razišao, narodni poslanik na listi SPS, član Senata RS, član SRS a zatim član SNS.

Foto S. Sarić/sećanje Vučić i Crnčević

 

Povodom godišnjice odlaska velikog pisca, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram-profilu:

 - Tiho je otišao veliki čovek, naš saborac i prijatelj, jedan od osnivača Srpske napredne stranke. Majstor pisane reči, borac za bolju Srbiju, svedok epohe u kojoj je naša zemlja prošla kroz ogromna iskušenja, neumorni branilac raseljenog srpskog naroda koji je okupljao i o kojem se brinuo kao predsednik Matice iseljenika. Praznina u javnom, kulturnom i političkom životu nakon njegovog odlaska, oseća se na svaki način. NJegov jedinstveni izraz obojen satirom, ironijom, ponekad čak i cinizmom, na upečatljiv način je ukazivao svima nama gde grešimo, šta je to što ne vidimo, a pogotovo - šta je to što ne želimo da vidimo. Zato se danas posebno sećamo njegovih britkih reči, poput: "Teško je biti Srbin, ali kasno".

Pesnik i esejista Dragan Hamović ističe da je Brana bio lirik po unutrašnjem nalogu a satirik po spoljnim nalozima, što su dva pola iste osetljivosti, iste neprevladane dečačke pobune:

 - Odavale su ga pesme za decu. "Mrav dobrog srca", "LJutito meče", "Kad bi meni dali", pripadaju antologijskim vrhovima. U satiri, bistrio je mutljavinu u kojoj se obreo njegov narod u doba titoističkih bajki koje nam još raspredaju, bio dosledan u tom poslu. Branine reči i dalje odjekuju i opominju. "Piši kao što ćutiš.", "Koliko Srbija treba da bude mala, da ne bi bila velika?", "Budimo potomci da bismo bili preci", "Ne od bola, umirem od stida"... Dvehiljaditih, vatrena urednica jedne beogradske televizije, javno je poručila da na njenom programu nema mesta za ratne huškače poput Crnčevića, Kapora i još ponekog. Ona je zaboravljena, a Crnčevića imamo po čemu da pamtimo, kao i razloga da se njegovim tekstovima vraćamo.

Prema mišljenju Vitomira Teofilovića, koji pomno prati našu humorističku i satiričnu scenu, Brana je bio pola stoleća u vrhu vrhova srpske satire:

- Brana je toliko duhovito i slikovito prikazao to famozno rastojanje između reči i dela da ga čitaoci nisu poimali kao uzgrednu pojavu već kao veliki i suštinski društveni problem. Širom zemlje je odjeknuo njegov aforizam: "Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve." Karikirao je populističku retoriku: "Pre rata moj tata je bio truo i star, danas je moj tata mlad i zdrav", pravio igru reči sa pravnim načelom: "Pravda koja samo kažnjava razvija se u nepravdu." Brana je obelodanio i ono o čemu se masovno šuškalo - da su mnogi revolucionari bili lažni: "Osećam da bi mnogi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja."

TOHOLJ: IZ GLAVE NARODA

- POSLEDNJIH meseci čitam ponovo Branine knjige, 16 tomova, toliko smo poslednjih godina njegovog života stigli da objavimo u izdanju kuće u kojoj sam bio urednik - kaže, za "Novosti", pisac i izdavač Miroslav Toholj.

- Domanović i Nušić jesu gurali prst u oko ondašnjoj realnosti, ali Brana...! Strahota. Nema fenomena kojeg se nije dotakao, nema političke protuve koju nije ošamario ne pitajući koliko košta. Jedna lucidna narodna epika, jer iz glave naroda i jeste govorio šta god da je govorio, obojeno crnčevićevski, aforistično, sentencijalno. Posle svega, vaj, danas nam, i svih ovih deset godina, baš takav Brana užasno, užasno nedostaje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Tesla

15.04.2021. 16:21

Ka što vidite nema ni jedan komentar, žalosno zar ne!? Ovako velike ljude brzo zaboravimo, pomenemo ih samo kada je godišnjica ali koja, ona posle deset ili dvadeset godina. Strasno je i žalosno na sta liči moja napacena zemlja Srbija. Postala je zemlja rijalitija, nekakvih farmi i ostalih porno serija! Poslednji put sam bio u glavnom gradu pre dve godine, doživeo sam mnoštvo neprijatnosti od mojih sugrađana, moj veliki prijatelj mi je pre polaska te godine rekao da ću se užasno razočarati moguće i doživeti neku neprijatnost! Nije dugo trajalo i obestinilo se njegovo upozorenje...... zena iz auta vozi iza mene i onda me lagano sa desne strane obidje i..... krvavo mi se naj.... be majke i svega što imam! Nisam bio iznenađen već šokiran da mlada lepa žena može da izrazi toliku mržnju zbog ničega! Vratiće o se na ovog našeg velikana kritike i satire, čitajući ni sam nisam mogao da poverujem da ga nema deset godina! Pričao sam sa drugarom ovih dana o našim velikanima pera i primetili smo da ih je sve manje a velikana rijalitija sve više i više! Došli smo do zaključka da naša zemlja je odavno skrenula sa pravca kulturnog života i da sve više ide u pravcu beznađa!