STIH JE OPET U MODI: Povodom svetskog dana poezije naši pesnici poručuju da lepa reč živi

Marina Mirković

21. 03. 2021. u 13:40

POEZIJA svoj dan, u valjda nikad gorem i tužnijem svetu, dočekuje življa no ikad pre. I potrebnija no ikad, reklo bi se, sudeći po kvalitetu i broju stihova koji se pišu, objavljuju, čitaju, citiraju, dele...

СТИХ ЈЕ ОПЕТ У МОДИ: Поводом светског дана поезије наши песници поручују да лепа реч живи

Foto Arhiva

Upravo ovako misli i govori pesnik Zvonko Karanović, koji svoju duboku veru u poeziju potvrđuje, osim kao autor, i kao čitalac, urednik, izdavač, lovac na talente, učitelj, iz čije se enklave stihovi nezadrživo razlivaju po svetu.

- Uveren sam da nam je poezija - obaška što nam je svima neophodna - važnija no ikada, sad kad su ljudi potpuno izgubili kontakt sa sobom - veli Karanović.

- Premda je dugo bila zapuštena, sada se vraća i to na velika vrata, među ljude - gde i pripada. Poezija je u velikom naletu, u modi takoreći. LJudi osećaju potrebu da se izraze, a stih je najlakši, najbrži, možda i najdublji način za to, pesma je bogomdana forma, koju možeš da napišeš, ili pročitaš, i sa telefona.

Dejan Aleksić, Foto Z. Jovanović

Mirjana Bulatović, Foto S. S.

Ne slažem se da se poezija ne piše, ne čita, ne prodaje - to mogu da kažu samo oni čija poezija ne korespondira sa vremenom. Prošlo je vreme tih poeta međusobno uortačenih koji jedni drugima pišu kritike i predgovore, a da pritom ni jedni druge ne čitaju, čija poezija ne korespondira ni sa autorom a kamoli sa svetom, sa publikom, koja ništa ne govori o našim životima u vremenu u kome živimo. Publika je gladna novih, svežih, dobrih stvari, kojih srećom danas nastaje sasvim dovoljno.

POEZIJA NE TRPI RASPOREDE

ZA pesnikinju Mirjanu Bulatović je baš svaki dan - dan poezije. Jer poezija ne trpi rasporede, pa ni po danima:

- Svetskom danu poezije prethode Svetski dan lastavica i Svetski dan sreće, a za njima slede mnogi svetski dani, recimo Svetski dan mladih majmuna, te Svetski dan ptica selica, potom pčela, leptira i papagaja, a u oktobru je Svetski dan nesigurnog posla, kao i Svetski dan nenošenja grudnjaka... Eto zašto istinski pesnici ne haju za Svetski dan poezije.

Poeziju su prepoznali, i preuzeli mladi, stvaraoci novog doba, među kojima je mnoge otkrila upravo Karanovićeva "enklava", a druge i ugledna "Povelja", uredničko oko i ruka Dejana Aleksića.

- Poezija je jedna od postojanih konstanti duha, nezavisno od svojstava doba i prostora u kojima se ostvaruje kulturna egzistencija - smatra Aleksić.

Veličina njene uloge i važnosti u društvu može da varira, ali zamišljanje kulturnog razvoja jednog društva bez poezije daje nam prilično sumornu sliku, dodaje on:

Enes Halilović, Foto Tanjug

Zvonko Karanović, Foto Arhiva

- Iako se može učiniti da danas, u doba digitalne ere brzih medija, poezija postaje anahron izraz čovekove potrebe za smislom, kao stvaralac slutim da je poezija potrebnija nego ranije. Pesničke knjige su u svetu trke za tržišnom opravdanošću proizvoda izgubile vidljivost, ali svakako nastaju i možemo se pohvaliti odličnom domaćom poezijom. Jedino ne bih voleo da postane praksa to da je se setimo samo na Međunarodni dan poezije.

Ne treba mi koji čitamo i pišemo poeziju da dokazujemo da je ona živa, smatra Enes Halilović, vrsni pisac i urednik iz Novog Pazara, odgovarajući tako na česte lamente nad sudbinom poezije, te dodaje:

- Oni koji tvrde da je poezija mrtva, neka to i dokažu, ako mogu. Imam uvid koliko ljudi čita Eckermanna. Poezija se čita, poezija se piše. Uz poeziju se živi. Postoje ljudi koji očekuju nešto od poezije. Ima mnogo dobrih fudbalera, mnogo kobajagi važnih političara, mnogo lepih manekenki, mnogo jakih sportista, ali nema mnogo dobrih pesnika. Zato je tako važna poezija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)