DNEVNIK ZABLUDA: Nestali spomenici

Slobodan Maldini

utorak, 04. 08. 2020. u 11:48

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Нестали споменици

Foto: V. Danilov

Kada je 2019. požar uništio parisku katedralu Notr Dam, svet se ujedinio u spasavanju ovog jedinstvenog kulturnog blaga.

Međutim, nakon što je nedavno istanbulska Aja Sofija pretvorena u džamiju, nije reagovao dovoljno snažno u zaštiti Uneskovog kulturnog dobra. Najznačajniji vizantijski hrišćanski spomenik izgubio je karakter i preko noći postao islamski verski objekat. Ali ovakvi događaji malo koga danas iznenađuju. Spomenici kulture svakodnevno nestaju, bilo zbog katastrofa, političkih promena ili nemara društva. Podsetiću na nekoliko domaćih primera.

Na beogradskoj deponiji smeća u Vinči - prostoru jedinstvenog arheološkog nalazišta kompleksa antičkih rimskih vila, nedavno je pronađen neprocenjivi rimski mermerni spomenik. Već naredne noći lopovi su odneli ovu 300 kilograma tešku stelanu. Neki su prstom uprli u krijumčare antikviteta, a skeptici su podsetili na slučajeve kada su slični spomenici ukradeni sa ovog arheološkog lokaliteta - đubrišta, završili u temeljima i stepeništima obližnjih seoskih kuća. Ali svi su odahnuli kada je stela pronađena u šipražju, a lopovi privedeni.
U drugom nedavnom događaju ne radi se o krađi, već o teškom nemaru. Nakon dugogodišnjeg zapostavljanja skulptura nastalih na simpozijumu "Meander" apatinskog kulturnog centra, ova remek-dela, postavljena u parku "Banje Junaković", preko noći su nestala, a neka su završila kao otpad. Odlukom direktorke banje uklonjene su skulpture Miluna Vidića, Koste Bogdanovića, Željke Momirov, Dragoslava Krnajskog i Milovana Dagovića. Ova zbirka - jedinstveno kulturno dobro bačena je jer se aktuelnoj direktorki banje - ne sviđa! Istih dana, iznenađeni šetači na novobeogradskom Savskom keju kod Sajmišta prisustvovali su nesvakidašnjem vandalizmu. Tri skulpture u skupocenom mermeru: Đorđija Crnčevića, Venije Vučinić Turinski i Ane Bešlić koje tu stoje još iz vremena osamdesetih, radnici JKP "Zelenilo Beograd" ofarbali su u belo!

Foto Lična arhiva

Spomenik kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću u Parizu


Ali postoje i primeri kada su kapitalne skulpture neobjašnjivo nestale. Šest metara visokom i dve tone teškom spomeniku kralju Aleksandru Karađorđeviću vajara Dragomira Arambašića, postavljenom 1936. ispred upravne zgrade "Zastave" u Kragujevcu, već 74 godine nema traga. Ali to je samo jedan od stotine monumenata kralju Jugoslavije koji više ne postoje. Među njima su dela vajara Lojze Dolinara u Ljubljani, Skoplju i Visokom, spomenik Antuna Augustinčića i Frana Kršinića na Sušaku, Kršinićevi u Bosanskoj Krupi, Novom Bečeju, Sarajevu, Zagrebu, Bjelovaru, Meštrovićev reljef u Dubrovniku, spomen-svetionik u Splitu... Njihovim nestankom izbrisana je iz svesti naroda važna era istorije i kulture našeg podneblja. Jedan od retkih primera je sačuvan monumentalni spomenik našem kralju-vitezu francuskog vajara Maksima Reala del Sarta u elitnom kvartu Pariza, gde mu svake godine odaje poštu - Republika Francuska.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Srboljub

04.08.2020. 11:53

Autor je izostavio i stotine spomenika Josipu Brozu Titu, kao i druga spomen-znamenja partizanskim borcima iz Drugog svetskog rata. Njihovim nestankom je isto tako izbrisana iz svesti naroda važna era istorije i kulture našeg podneblja.

KojaDinka

05.08.2020. 17:46

@Srboljub - Euforija podizanje spomenika partizanima je ucinila zlo da se medju ,, pravim ,, proture i komunjare Brozovi egzekutori Slovenskog naroda.

Talaj

05.08.2020. 12:32

Za Aleksandra i Karađorđeviće generalno, uopšte nije ni šteta! U odnosu na zlo koje su nam napravili stvarajući Jugoslaviju. Kao ni za JBT koji je uklanjao njihove spomenike i postavljao svoje i partizanske. Prema tome - Broz uklonio njih, mi Brozove i kvit - nemamo obavezu da vraćamo Aleksandra! Ni potrebu.