BANAT NA GRANICI RIMSKOG CARSTVA: U Novom Sadu predstavljena knjiga dr Zoltana Čemerea (FOTO)

J. S.

12. 06. 2024. u 21:30

U ARHIVU Vojvodine predstavljena je knjiga „Srednjovekovna utvrđenja Banata” autora dr Čemere Zoltana u saizdavaštvu Izdavačke kuće „ Prometej” i Arhiva Vojvodine u Novom Sadu.

БАНАТ НА ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА: У Новом Саду представљена књига др Золтана Чемереа (ФОТО)

Foto Arhiv Vojvodine

 Istorija regiona koji danas nazivamo Banatom bila je proteklih milenijuma usko povezana za istorijom Podunavlja, kao pogranične oblasti između različitih kultura i civilizacija. Tokom antičkog perioda tu se protezala granica između Rimskog carstva i Barbarikuma.

 U  doba razvijenog srednjeg veka, ova reka je na potezu od današnjeg Beograda, pa do Turn Severina, predstavljala granicu, a prostor Banata u njegovom zaleđu, pograničnu oblast Ugarske, u početku naspram Vizantijskog carstva,  kasnije prema Srbiji i Bugarskoj, a pred kraj ove epohe i prema Otomanskoj državi. 

  Periodi pograničnih ratova, posebno vizantijsko-ugarski sukobi u 12. veku i tursko-ugarski sukobi u 14-16. veku, praćeni upadima stranih vojski na tle Banata, iziskivali su potrebu za gradnjom brojnih fortifikacija, prvenstveno na samoj granici, u priobalju Dunava.

  Stoga je  ova oblast, posebno pred kraj ove epohe (15-16. vek) spadala među najboljeutvrđene granice poznosrednjovekovne Ugarske, sa gotovo dvadesetak kraljevskih kastruma poređanih uz levu obalu Dunava, na potezu od Oršove do Torništa (Pančeva).

 

O velikom broju utvrđenja govori i sam ovaj rad koji beleži gotovo stotinu objekata odbrambenog karaktera od kojih je jedan znatan deo opstao u funkciji tokom čitavog srednjovekovnog perioda (gradovi poput Kovina, Harama, Temišvara ili Oršave).

O knjizi su govorili Prof. dr Đura Hardi,   Zoran Kolundžija osnivač i direktor IK "Prometej" i    dr Nebojša Kuzmanović ,direktor Arhiva Vojvodine.

Autor dela  upoznao je publiku  sa rezultatima svog istraživanja na osnovu prikupljene istorijske, arheološke i topografske građe, koji govore o  dve etape u razvoju u razvoju vojne arhitekture  ovog područja. Prvo razdoblje traje od kraja 10. do kraja 13. veka i obeleženo je postojanjem županijskih tvrđava, kao vojno-ekonomskih i religijskih centara svojih područja.

 Drugo razdoblje trajalo je  od početka 14., pa do sredine 16. veka, a obeležavaju ga dva tipa odbrambenih objekata – kastrumi, kao centralne tačke kraljevskih poseda ili odbrambene tačke na granici, odnosno kastelumi, kao odbrambeni i rezidencijalni objekti ovdašnje vlastele.

Zanimljivo izlaganje dr Čemerea pobudilo je živu diskusiju publike na završetku promocije.Moderator događaja bila je Sanja Demirović, arhivistkinja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NAJVEĆA TRANSFORMACIJA Kako je Fahreta postala Brena - Saša doživeo šok kad ju je video: Ovo neće valjati...