Kultura

BESMRTNA PRIČA O LJUBAVI: Premijerno izvođenje "Kosare i Vladimira" na Festivalu "Ćirilicom" oduševilo budvansku publiku

Vukica STRUGAR

12. 09. 2023. u 16:15

NA budvanskoj Sceni između crkava, predstava Vuka Boškovića "Kosara i Vladimir" (rađena po motivima dramaturškog predloška Marka Kentere), uz huk vetra i talase koji se odbijaju o hridi, zablistala je u punom sjaju.

БЕСМРТНА ПРИЧА О ЉУБАВИ: Премијерно извођење Косаре и Владимира на Фестивалу Ћирилицом одушевило будванску публику

Foto promo

Sedam izvođača u stilizovanim srednjovekovnim kostimima iznelo je na pozornicu besmrtnu priču o ljubavi, koja inspiriše autore od epskih vremena do našeg doba.

Kako kažu tvorci ovog jedinstvenog umetničkog doživljaja, pokret, stihovi, pesma, emocije - sastavni su elementi predstave od početka do kraja. U želji da pomire tradicionalno i savremeno, prepoznatljivo i novo, intimno i grandiozno, odlučili su se da stvore delo koje će koračati rame uz rame sa publikom. I maestralno su u tome uspeli!

Foto promo

Budvanska publika izvođače nagradila dugim aplauzom

Premijerni poduhvat (izveden na Festivalu "Ćirilicom", pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Budva) zapravo je nastavak nove stvaralačke linije i žanra, uspostavljenog sa predstavom "Sokolova pesma" Ansambla "Kolo", koja je ubrzo posle premijere imala i uspešnu međunarodnu promociju. Sada su se ponovo okupili izvođači "Kola" i u užem sastavu briljirali na budvanskoj sceni.

Foto promo

 

- Zbog velikog uspeha "Sokolove pesme" dobili smo poziv da za ovogodišnje festivalsko izdanje uradimo predstavu u njihovoj produkciji, na temu koja im je bila značajna i važna. Sa sjajnim ansamblom hrabro sam ušao u taj novi žanr, zato se osećamo privilegovani što smo tako brzo dobili poverenje da uradimo predstvu o Vladimiru i Kosari - kaže Vladimir Dekić, producent i doskorašnji direktor "Kola". - Naš pristup bazira se na tradiciji i svemu onome što folklor nosi, a to je neiscrpno narodno stvaralaštvo. Odatle crpimo inspiraciju i pričamo priče jezikom koji stvaramo sami, u savremenoj interpretaciji, podstaknuti istorijom i prošlošću. Ta izvođačka "niša" do sada je bila prazna, a publika je sa velikom radošću prihvatila ovaj novi format koji još istražujemo. Sledeći naslov trebalo bi da bude "Virdžina", koje je takođe deo tradicije crnogorskog podneblja.

Tekst Vuka Boškovića napisan je u desetercu (što daje posebnu draž i "patinu" ovoj inscenaciji), ali je ovog puta poznata priča isprična iz ženskog, Kosarinog ugla.

- Muzički zadatak za "Vladimira i Kosaru" prihvatio sam sa posebnom odgovornošću - reči su tvorca izuzetno uzbudljive muzike na čijem fonu se igra festivalska predstava, kompozitora Konstantina Blagojevića. - Muzička šarenolikost uzanog geografskog prostora na kome se odvija priča, uputila me je da se pozabavim folklornom muzikom balkanskih naroda. Tu su zastupljeni motivi starovizantijske, crnogorske, srpske, bugarske, makedonske, grčke i islmaske muzike.

Foto promo

 

U mešavini melodija i snažnih ritmova, Blagojević je ispratio scene dvorskog veselja, mistični zvuk vračeva, jecaj i patnju bugarske princeze, milozvučnu pesmu anđela koji joj nude utehu...

Istorija i mit

PRIČA o tragičnoj ljubavi dukljanskog kneza Vladimira i bugarske princeze Teodore (Kosare), bazirana na istorijskim činjenicama, mitu i umetničkoj građi, našla je mesto u delima naših najslvnijih pisaca od epskih vremena do savremenog doba, a i deset vekova od nastanka ne prestaje da inspiriše nove generacije. Ovog puta ispričana je kroz pokret, reč i igru, ali iz - Kosarine perspektive. Okvir je, naravno, isti: car Samuilo u ratnom pohodu je 997. zarobio kneza Vladimira i odveo ga u tamnicu u Prespi. Legenda kaže se carevoj ćerki lepi knez učinio "slađi od meda i saća", pa je ucenivši oca da će skočiti u jezero ukoliko ne aminuje njihovu ljubav uspela da dobije blagoslov za udaju. I kao u bajci, živeli su srećno sve do Samuilove smrti, kada ga je nasledio sinovac Vladislav. Na prevaru ga je namamio i ubio u Prespi. Na Kosarinu molbu, Vladimirovo telo preneto je u manastir Prečista krajinska na Skadarskom jezeru u kome se ona zamonašila, a kad je došao smrtni čas, po Kosarinoj želji, sahranjana je pored kneza koji je proglašen za srpskog sveca - Jovana Vladimira.

Koreograf Bojan Dimitrijević ističe da bi se to nesvakidašnje scensko delo moglo označiti kao koreodrama, ipak, njeni elementi sugerišu da je i više od toga. Zapravo, ona je vesnik drugačijeg scenskog formata, uspostavljenog kao kombinacija muzike, plesa i dramskog teksta.

- Želeo sam da pokretom, gestom i mimikom, posebno istaknem likove i njihove karaktere. S obzirom na to da je u pitanju kamerna forma, isprepletana brojnim odnosima dramskih junaka i različitim situacijama, sve to uslovilo je velikih broj koreografskih minijatura u vidu solo igre, dueta, trija, seksteta, što je bilo veoma uzbudljivo u kreativnom procesu - objašnjava Dimitrijević, koji je koristio elemente folklora, karakterne i savremene igre, neoklasičnog baleta... - Bilo je neophodno na pravi način to izrežirati i postići efekat autentičnosti. Kao poseban izazov izdvojio bih dramske sekvence koje su iziskivale glumačke veštine i vokalnu interpretaciju, uz vrlo sveden minimalistički koreografski izraz. Za mene lično, najsnažniji utisak je kreativnost ovih divnih,talentovanih umetnika.

Foto promo

 

Tananu i nežnu, a u isto vreme hrabru i odlučnu Kosaru, suvereno je odigrala Tijana Grčić:

- Zahtevan i težak posao: preda mnom je bila heroina koja se prolazeći kroz veliku patnju, izborila i ostala dosledna svojoj ljubavi. Malo teksta, a mnogo emocija. Izazovno i zbog istovremenog plesačkog, pevačkog i glumačkog zadatka. Ovog puta, ispričali smo priču iz njenog ženskog, a opet, nimalo manje tragičnog ugla.

Njen partner Đorđe Petrović se sa likom kneza Vladimira prvi put našao u jednoj naslovnoj ulozi. Za pripremu kaže da je bila veoma složena, uz mnogo različitih saradnika u predstavi:

- Sam lik veoma je kompleksan, predstavljen kao principijelna a istovremeno i "mekana" ličnost, osećajan i empatičan. Knez Vladimir je ponosni zaštitnik svog naroda koji na prevaru gubi glavu, ali ne i ljubav voljene žene...

Veoma ekspresivne likove (i to u nekoliko različitih uloga) ostvarili su i Anđelka Petrović, Milan Bečkulja, Milica Miladinović, Krsto Sijerković i Tamara Vidaković. Miloš Kozlovački je osmislio vizuelni identitet predstave, a kostimograf Jelena Bojović obavila je sjajan posao (ručnu izradu kostima), uvodeći svojim sredstvima publiku u epohu, ambijent i istorijske okolnosti u kojima je nastala legenda o Vladimiru i Kosari.

Pesme, drama, roman

PRIČA o dvoje zaljubljenih sačuvana je u Letopisu popa Dukljanina, u drugoj polovini 12. veka. U narod je ušla s epskom pesmom pretkosovskog ciklusa ("Pesma o kralju Vladimiru"), Laza Lazarević napisao je istorijsku dramu "Vladimir i Kosara", Petar Preradović istoimeni libreto, Jovan Jovanović pesmu, Stevan Sremac proznu hroniku, a Stevan Divjaković komponovao operu. Milovan Vitezović (1999.) napisao je roman, sa istim junacima, pod naslovom "Sveta ljubav"

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TITO TRAŽIO BATI DA MU ISPRIČA VIC O NJEMU: Ovaj odgovor je dobio od glumca (VIDEO)

TITO TRAŽIO BATI DA MU ISPRIČA VIC O NjEMU: Ovaj odgovor je dobio od glumca (VIDEO)