Kultura

OPROŠTAJ OD SKROMNOG VELIKANA: Reditelj, glumac i dramski pisac Milan Jelić (1944-2023) juče sahranjen na Novom groblju

E.V.N.

10. 03. 2023. u 15:16

UZ zvuke francuskih šansona koje je voleo, poznati reditelj, glumac i dramski pisac Milan Jelić (1944-2023) ispraćen je na večni počinak juče na Novom groblju. Od autora nekih od najgledanijih filmova u našoj kinematografiji oprostili su se mnogobrojni prijatelji i rodbina.

ОПРОШТАЈ ОД СКРОМНОГ ВЕЛИКАНА: Редитељ, глумац и драмски писац Милан Јелић (1944-2023) јуче сахрањен на Новом гробљу

Arhiva Novosti

- Nije bilo skromnijeg i povučenijeg umetnika u našem svetu, široko shvaćenom području dramaturgije, režije i glume, iako je u sam vrh ove umetničke prakse ušao još kao mlad čovek 1971, dakle, pre više od pola veka sa svojim prvim filmom "Bubašinter", koji je na neki način obeležio celu jednu epohu - rekao je filmski kritičar Božidar Zečević. - Ovaj film je, po mom mišljenju, bio svojevrstan uvod u crni talas. Film o antijunaku i antisvetu koji nikako ne može da se uklopi u lažnu i izveštačenu sliku o jednom srećnom dobu. Taj njegov mladi antijunak bubašinter - neprilagođen, odbačen i marginalizovan uskoro izrasta u glavnu ličnost po kojoj je počeo da se prepoznaje mikrokozam vodećih scenarista crnog talasa Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića.

A. Popadić

Tekst potpisa

Podsetio je Zečević i na uloge koje je Jelić ostvario u filmovima Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva, ali i, kako je rekao, najboljem našem filmu "Tri", Saše Petrovića, u kome je pevao "Sadio sam bostan, sadio sam belu ružu...". A onda je belu ružu položio na kovčeg.

Platio veliku egzistencijalnu cenu za izabranu sudbinu

Na ispraćaju za kremaciju, govorio je i Zoran Stefanović, predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije i autor scenarija za film o Milanovoj prabaki Daši Jelić. Osvrnuvši se na Jelićev opus kao dramskog pisca, zabavnog, ali tananog tumača mutne ljudske prirode i šizoidne društvene stvarnosti SFR Jugoslavije, na opasnom prelasku šezdesetih u sedamdesete, sa jakim elementima neoavangarde i eksperimenta, Stefanović je istakao da je to pokazalo svakovrsnu hrabrost. Iz tog vremena ostale su drame "Sećanje na Albinonija", "Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera", "La bednica", "Vancage", "Hoću da budem krompir"...

- Jelićeva delikatna priroda, po kojoj su ga mlađi zapamtili, krila je veliku odlučnost i komunikativnost, veliku socijalizovanost, pa i određeni društveni uticaj - nastavio je Stefanović.

A. Popadić

Tekst potpisa

Podsetio je i kako davnih šezdesetih, kao mlad novinar, budući filmski autor preskako zidove da bi intervjuisao Entonija Kvina i Hičkoka, ali i na neprevdu koje su mu potom donele devdesete:

- Naš odnos prema Milanu Jeliću i njegovom opusu je mera kojom kao sredina reagujemo na neljudske društvene okolnosti, tzv. tranziciju, a u stvari civilizacijsko divljaštvo u kojem planeta živi, a koje je dovelo do zanemarivanja i odbacivanja najboljih aspekata i ličnosti naše kulture i umetnosti. Jelić je platio veliku egzistencijalnu cenu za svoj duhovni habitus i izabranu sudbinu. Ali tu cenu je umetnik strogo zadržavao za sebe, baš po meri internog nadimka "Vikont", kojeg je vukao iz porodičnog predanja o vezi sa plemićima srpskog primorja.

JAK REDITELjSKI NERV

ZAHVALjUJUćI se Jeliću na svemu što je nesebično, hrabro, plemenito, pronicljivo i zabavno davao, Stefanović je istakao da za kolege iz Udruženje dramskih pisaca Srbije njegova aktuelnost nikad nije prestajala, iako posle devedesetih nije dobijao podršku za snimanje filmova:

- Drame su mu nedavno, posle pola stoleća od premijera, objavljene u izdanju Udruženja, nova tumačenja opusa su data iz pera profesora Boška Suvajdžića. Monografija o Jeliću je bila planirana za sledeću godinu u ediciji "Koturna". Dokumentarni film o prabaki Daši Jelić, uglednoj sarajevskoj ženi 19. veka, poduhvat koji je bio u razvoju kada je Jelić umro, i koji pokazuje da je njegov rediteljski nerv do poslednjeg dana bio jak, biće završen.

Među prijateljima i kolegama, koji su se oprostili od jedinstvenog, dostojanstvenog, duhovitog i uvek dobronamernog Milana Jelića juče su bili Ljiljana Habjanović Đurović, Mihailo Vukobratović, Zlata Numanagić, Melina Pota, Saša Radojević i mnoge druge viđene ličnosti iz sveta filma i kulture.

Jelićeva urna biće položena u Aleji zaslužnih građana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!