BALKANSKA SUDBINA: Knjiga Milana Budimira "Mi Balkanci" u izgradnji kuće "Gradac K"

Boris Subašić

14. 06. 2022. u 12:20

BALKAN je dao čovečanstvu slepog pesnika Homera, koji je za helensku Ilijadu iskoristio predanje o ratu starijih paleobalkanskih naroda, što je svetu otkrio veliki slepi filolog, srpski akademik Milan Budimir (1891-1975), apostol ideje Balkan - Balkancima.

БАЛКАНСКА СУДБИНА: Књига Милана Будимира Ми Балканци у изградњи куће Градац К

Milan Budimir sa studentima, Foto Privatna arhiva

Zbirka njegovih predavanja i radova u knjizi "Mi Balkanci", koju je priredila Milena Jovanović, objavljena u biblioteci "Alef" izdavačke kuće "Gradac K", otkriva nam Budimirov nenadmašni naučni um, ali i tipične romantične političke fantazije i zablude srpskih intelektualaca 20. veka.

Budimir je otkrio da su na prostoru od Balkana do Anadolije u praistoriji prehelenski narodi postavili temelje civilizacija antičke Grčke, Rima i Romejskog carstva, na kojima se temelji savremena Evropa. Milan Budimir je do epohalnog otkrića došao u prvoj polovini 20. veka koristeći paleolingvistička znanja, a arheološki dokazi iz druge polovine stoleća su samo potvrdili njegovu hipotezu.

On je utvrdio i da su preci Slovena, koje Zapad uporno izbacuje iz Evrope, još u prapostojbini bili u kontaktu sa praizvorima, "balkanskim istočnicima" evropske civilizacije. Može se reći da je Budimir prvi na naučnom bojnom polju porazio rasne teorije po kojima su Germani nosioci civilizacije Evrope i dokazao da je ona rođena na Balkanu. On je kao Srbin sa snažnim identitetom i svestan prebogate nacionalne baštine bio lišen kompleksa inferiornosti, pa je kao i mnogi drugi srpski intelektualci postao vatreni Jugosloven voljan da pokloni to nasleđe novoj nacionalnoj i kulturnoj tvorevini.

Briljantni naučnik tako se pokazuje kao romantični politički diletant, uveren da će u Jugoslaviji njegova prosvetiteljska otkrića uspeti da pomire balkanske svetove i da će biti ostvarena ideja Balkan Balkancima. NJegov rad "Dva sveta", objavljen 1935, svedoči da ga je realnost demantovala: "Ima već desetak godina kako se u južnoslovenskom društvu govori o podeli našeg naroda na dva sveta. Ta podela kazuje da se Jugosloveni sastoje od "nekulturnih" Balkanaca i od "kulturnih" Evropljana. Po toj istoj podeli nekulturne Balkance obeležava vizantinizam, zbir beskonačnog reda svakojakih zala, a jugoslovenske Evropljane ili zapadnjake krasi sav sjaj rimskog humanizma i sve blagodati zapadnoevropske civilizacije. Ovo učenje o podeli našeg naroda na dva sveta nije novo. Ono doduše menja svoje oblike i opseg svoje sadržine, ali ostaje u suštini uvek isto za poslednjih stotinu godina. Nekoliko godina pred Veliki rat, prema pisanju učenih sarajevskih jezuita delilo je Jugoslovene "na kulturne pripadnike rimske crkve i nekulturnu stoku pastira šizmatika..."

Foto Privatna arhiva

Kada je na predlog Ratka Parežanina, uticajnog diplomate i novinara, kralj Aleksandar Karađorđević 1934. osnovao u Beogradu Balkanski institut, profesor Budimir je postao njegov pokretački duh. U programu pod imenom Balkanska sudbina on upozorava: "Svako ludo trčkaranje za Evropom, svako nekritičko imitiranje Evrope, kako se to često praktikovalo na Balkanu, isključuje preporod balkanskih naroda i vaskrs balkanskog duha, jer se i jedno i drugo može ostvariti u prvom redu savremenom saradnjom balkanskog čoveka, balkanskih naroda i balkanskih država."

Priča o Balkanu je lepo zvučala, ali se pričala samo u Beogradu. Vlasti obe Jugoslavije, i monarhističke i komunističke, vešto su koristile briljantne srpske umove za stvaranje atmosfere u kojoj su "Srbi kao narod bili demobilisani, a svi ostali mobilisani", kako je u predvečerje Drugog svetskog rata definisao Slobodan Jovanović, razočarani Jugosloven koji se vratio srpskom identitetu.

Milan Budimir je i tada verovao u Balkan, ali je smatrao da ga može spasti samo neki novi Sveti Sava. O tome je u januaru 1941. besedio na Svetosavskoj zabavi društva "Prosvjeta" u Bijeljini: "Mi Balkanci možemo biti ponosni što se u našem dijelu hrišćanskog svijeta digao prvi glas za narodnu crkvu. Tako je i u tom pogledu Balkan izmakao ispred Evrope i pretekao sve potonje pokušaje na Zapadu da se stvori takav oblik hrišćanske prosvjete koji će potpuno srasti sa narodnom i državnom cjelinom.

Svetosavlje je stoga gotovo za sav Zapad i dan-danas nedostižan ideal. Sveti Sava je svojim mudrim junaštvom učinio dvoje: stvorio je narodnu samosvojnu crkvu i udario temelje zajednice između naroda srpskog, države srpske i crkve srpske. Ovo herojsko djelo ostvareno je na najtežem mjestu svjetskom, na razbojištu između Rima i Carigrada, na međi Istoka i Zapada..." Jugoslovenski mesija se nije pojavio, a mnoge članove Budimirove porodice u NDH su pobili južnoslovenska braća Hrvati.

Posle Drugog svetskog rata obnovljena je zajednička država, a kod profesora Budimira su se probudili stari ideali. On ponovo predaje, govori i piše kao idealista-levičar, vernik Jugoslavije, čak u starim civilizacijama Balkana pronalazi korene Oktobarske revolucije i pravednog socijalističkog društva. Stari filolog svetskog glasa ostao je ukras Brozovog režima sve dok jedinstvena Jugoslavija ustavnim amandmanima početkom sedamdesetih nije pretvorena u konfederaciju. Akademik Budimir posle toga postaje "legitimna meta" i kada je 1972. objavljen njegov, u suštini projugoslovenski, rad "Srpska rapsodija Filipa Višnjića", pokreće se strahovita politička hajka protiv osamdesetogodišnjeg naučnika. NJegovo zdravstveno stanje se pogoršava i posle duže bolesti umire 1975, a kao politički nepodoban akademik ne dobija ni komemoraciju. Zato je knjiga "Mi Balkanci" izuzetno svedočanstvo ne samo o Milanu Budimiru, već o zabludama srpskih intelektualaca 19. i 20. veka koje su, zajedno sa katastrofalnim posledicama iz tog vremena, uspešno prenesene i u treći milenijum.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

BEKIM SE VIĐAO SA MUŠKARCIMA: Branka tek posle smrti saznala - ovo nikada neće moći da preboli