POGLED ISKOSA: Ka sintetičkom modernizmu

Piše Dejan Đorić

03. 06. 2022. u 16:25

Do kraja maja i verovatno početkom juna u Galeriji Udruženja slikarki/a i ljubiteljki/a slikarstva Kornjača u Beogradu održava se izložba slika Dankice Petrovske (Skoplje, 1946). Nastale su u poslednje tri godine, od 2019. do 2022.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Ка синтетичком модернизму

Dankica Petrovska "Crveni san"

Ideje ove umetnice i praksa koja stoji iza njih upućuju na eklektičnu umetnost, na težnju ka sintezi stilova modernizma, od ekspresionizma, apstrakcije do figuracije. Živog, toplog kolorita, sa čarima Juga, odakle sunce ulazi u sliku, umetnost Petrovske nikada nije strogo racionalna, već u prvi plan ističe osećanja. Eklektičnost nije negativna kategorija, Horhe Luis Borhes je najveći eklektičar u književnosti, pa se i slikarstvo Dankice Petrovske može smatrati jednim od preteča srpskog postmodernizma. Ona nikada nije zagazila u estetiku ružnog, dosetku i banalnost današnje umetnosti, pa se može reći i da je jedna od poslednjih pravih modernista u srpskoj i makedonskoj umetnosti.

Istini za volju, treba primetiti da neke njene novije slike nisu na nivou ranijih, deformacije lica su neodređenije, prostor i površine manje naznačeni a slika kao "Nokturno", bez obzira na to što je noćni prikaz ima prljav kolorit. Tu, međutim, treba imati u vidu da slikarka ima skoro 80 godina i da ne samo u našoj umetnosti nema umetnika koji su kao stari majstori umeli da održe visoku izvođačku veštinu. Slike kao "Crveni san" i "Anđeo" predstavljaju je, međutim, na pravi način.

Stari profesor, istoričar umetnosti LJuba Gligorijević kaže da bi ona kao akademska slikarka morala bolje da slika lica. Treba imati u vidu opus a ne samo neka dela i pitati se zašto je taj profesor na Likovnoj akademiji studente učio da je LJuba Popović loš slikar. Neka to kaže Saranu Aleksandrijanu i drugim genijalnim piscima o LJubi. Kažu da je taj profesor takav strastveni navijač fudbala da je ispite pomerao zbog utakmica. Tu treba imati samo u vidu misao Dragoša Kalajića: "Fudbal je najbolje sredstvo masovnog zaglupljivanja". Druga primedba je da Pikaso čuva lepotu lika u deformacijama, što mogu da tvrde oni koji nemaju uvid u taj opus. On nije dobar primer jer vrvi od karikaturalnosti, grotesknosti i estetike ružnog, pa i proizvoljnog u poznoj dobi. Već prva kubistička slika "Gospođice iz Avinjona" iz 1906. godine, u eri lepote bel epoka, zastupala je neviđenu rugobu. Crtač i profesor Dragan Lubarda rekao je Milu Milunoviću da je Pikaso najveći zločinac u istoriji, veći od Hitlera, jer je prvi nasrnuo na sliku.

Dankica Petrovska je na drugoj strani od svega toga, njena umetnost je stilizovana i estetizovana. Kada se sudi o nečijem radu treba imati u vidu ideju Siniše Vukovića, slikara, teoretičara i kritičara iz mediale. On kaže da kada uđemo na neku izložbu, možemo da se ustremimo na najgore i da je obezvredimo. Pokušajmo, međutim, da pronađemo makar jedno dobro delo i da po njemu pamtimo umetnika. Ako takvog ima, izložba je opravdana..

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NAJLAKŠI I NAJTEŽI JEZICI ZA UČENJE: Postoji pet kategorija - vidite u kojoj se nalazi SRPSKI