VOLEO ISTORIJU, NAROD I MATICU: Promovisana biografija Čedomira Popova iz pera Mihaela Antolovića
MNOŠTVO lepih sećanja ali i sete slilo se juče u Svečanu salu Matice srpske u Novom Sadu na promociju knjige "Čedomir Popov - Intelektualna biografija" koju je napisao prof. dr Mihael Antolović a objavilo Matičino Odeljenje za društvene nauke.
Foto N. Karlić
Dodatnoj emociji ovog nadasve uzvišenog događaja doprinelo je i to što je Matica svom 27. predsedniku, istoričaru i akademiku Čedomiru Popovu (Melenci 1936 - Novi Sad, 2012) ovaj omaž priredila baš 15. marta na dan njegovog rođenja i u godini u kojoj se navršava decenija od njegovog upokojenja.
U prisustvu akademikove supruge dr Jelene Popov, sina dr Jovana Popova, poštovalaca, kao i studenata istorije, aktuelni predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić rekao je da je Popov bio jedan od najvećih predsednika koje je Matica imala u svojoj istoriji od osnivanja 1826. godine do danas.
- Veličina akademika Popova ne ogleda se samo u impozantnom istoriografskom radu nego i u našoj političko-misaonoj kulturi na koju je on na presudan način uticao, prikazavši istoriju Evrope od Francuske građanske revolucije do Prvog i Drugog svetskog rata - naveo je Stanić, a zatim izdvojio dve knjige - "Autonomija Vojvodine - srpsko pitanje", koju je Popov napisao u koautorstvu sa suprugom Jelenom, i "Velika Srbija - stvarnost i mit".
Jovan i Jelena Popov, Foto N. Karlić
Obe, kako je naglasio Stanić, trebalo bi da pročita svaki pripadnik srpske kulture i naroda.
Osvrnuvši se na izuzetno plodno poluvekovno istoriografsko Popovljevo delo, prof. dr Branko Bešlin istakao je da je reč o jednom od najizrazitijih naučnika koji su utisnuli pečat razvoju srpske istoriografije u poslednje tri decenije prošlog i u prvoj deceniji aktuelnog veka. Podsetio je Bešlin i da je izuzetnim zalaganjem Popov pokrenuo Srpski biografski rečnik, kao i Srpsku enciklopediju.
Parafrazirajući izreku da su ruski pisci svi izašli iz Gogoljevog "Šinjela", prof. dr Duško Kovačević je rekao da "smo i mi ovde, danas sabrani, izašli iz istoriografskog šinjela Čedomira Popova".
Publika u svečanoj sali Matice srpske, Foto N. Karlić
Dr Miša Đurković iz Instituta za evropske studije podsetio je da je Popov, mada već dobrano narušenog zdravlja, u izuzetno delikatnom trenutku prihvatio predsedničko mesto u Matici, odbranivši je posle dvehiljaditih od pritisaka koji su pretili da je omalovaže i potisnu.
Autor "Intelektualne biografije" dr Mihael Antolović otkrio je da je profesora Popova poznavao kao jedan od studenata poslednje generacije kojoj je on predavao.
- Ostavio je jak utisak na sve nas jer je za razliku od svojih kolega bio vanredno široko obrazovan, njegova predavanja nisu bila improvizovana nego uvek temeljno pripremljena i promišljena. Imao je zadivljujuću sposobnost za istorijsku sintezu i pokazao je da se istoriografijom treba baviti tako što se događaji iz srpske, južnoslovenske i balkanske istorije tumače u širokom kontekstu svetskog i evropskog istorijata - objasnio je Antolović svoje razloge koji su ga naveli da se profesoru Popovu oduži ovom knjigom.
Foto Promo
KOLIKO SRBIJA TREBA DA BUDE MALA...
GOVORNICI su podsetili i na čuveno svedočenje akademika Popova 2004. godine u Hagu na suđenju Slobodanu Miloševiću. Na pitanje tužioca o istorijatu "velike Srbije", Popov je odgovorio pitanjem: "A koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika!?"
Istorijski materijal koji je sakupio za to svedočenje Popov je 2007. godine pretočio u knjigu "Velika Srbija - stvarnost i mit", koja je do sada imala čak 14 izdanja.
Preporučujemo
TAJNE PETROVARADINSKE TVRĐAVE: Jeziva priča iz prošlosti otkrila mračnu stranu
14. 03. 2022. u 23:06
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"PRIPADA NAMA - NE DANSKOJ, NI SAD" S Grenlanda poslata jasna poruka: "Niko nema pravo da odlučuje umesto nas"
LIDERI pet najvećih političkih partija Grenlanda objavili su zajedničko pismo u kojem naglašavaju da Grenland nije deo ni SAD ni Danske, već da pripada Grenlanđanima, i da zahtevaju od Sjedinjenih Američkih Država da nemaju nikakvu kontrolu nad tim ostrvom.
10. 01. 2026. u 11:52
"IMAM DOVOLjNO NOVCA DA NE MORAM DA PEVAM" Olja Karleuša otkrila istinu o povlačenju sa estrade
PEVAČICA Olja Karleuša je u jeku popularnosti napustila estradu, a svojevremeno je progovorila o razlozima zbog kojih je donela tu odluku.
10. 01. 2026. u 09:05
BUJNO POPRSJE - ZUMIRANO: Edita u kupaćem - vrelo izdanje
PEVAČICA Edita Aradinović rešila je da hladne dane zameni plažom i vrelim peskom, pa je otišla u Dubai.
10. 01. 2026. u 16:21
KINESKINjA - SRPSKA SNAJA: Sa Dejanom čeka drugo dete, a jedna stvar u Srbiji joj je VRLO ČUDNA
KSUE Leng, koja se zbog ljubavi prema Dejanu preselila u Srbiju, postala je prava zvezda društvenih mreža. Nakon što je savladala sve srpske običaje i donela na svet malu Minju, otkrila je da u 2026. godinu ulazi sa najlepšim mogućim razlogom za slavlje.
10. 01. 2026. u 13:21
KRAJ NATO-a? Alijansa na "smrtnoj straži" zbog Trampa - Evropom se širi STRAH
GRENLAND bi mogao da se pokaže kao prevelik zalogaj, a američki apetiti generalno preterani da bi ih NATO preživeo.
10. 01. 2026. u 10:35
KOJI JE IBRIN MATERNjI JEZIK? U Bosni mu žestoko zamerili zbog izjave - VREĐAJU ga i zbog izgovora
NIJE tajna da je slavni napadač Zlatan Ibrahimović poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, odakle su se njegovi roditelji odselili sedamdesetih godina prošlog veka. Majka Jurka Gavrić je Hrvatica koja je radila kao čistačica u Švedskoj, otac Šefik Ibrahimović je pevač iz okoline Bijeljine, a iako je Zlatan odrastao u Skandinaviji, daleko od bivše države, i te kako je vezan za ovo područje.
10. 01. 2026. u 12:36
NAPUSTILA GRAD I NA BABOVINI ODGAJA DECU: Mlada Beograđanka Aleksandra odlučila da se pre 14 godina vrati u planinsko selo Vlase kod Vranja
MOJ tata se ljutio na mene, govorio je, ja sam odatle otišao, a ti se vraćaš, ali ja sam odlučila i na kraju je život tako sve uredio da na mestu u planinskom selu Vlase, gde je njegova majka Ljubica odgajala trojicu sinova i jednu kćer, to sada radim i ja - započinje svoju po mnogo čemu neobičnu priču tridesetšetogodišnja učiteljica Aleksandra Ljubić, književnica, slikarka, supruga, odbornica u skupštini grada i, kako kaže, najvažnije mama Darka (14), Đorđa (10), Veljka (8) i Marijane (7).
10. 01. 2026. u 15:08
FRANCUSKA PRETI IZLASKOM IZ NATO-a: Glasanje u parlamentu, bes prema Trampu zbog Venecuele, Izraela i Grenlanda
FRANCUSKA je zapalila političku fitilj-bombu u samim temeljima NATO-a, u trenutku kada se globalne tenzije ubrzano prelivaju sa periferije na samu strukturu zapadnog bezbednosnog sistema.
10. 01. 2026. u 06:30
"PRIPADA NAMA - NE DANSKOJ, NI SAD" S Grenlanda poslata jasna poruka: "Niko nema pravo da odlučuje umesto nas"
LIDERI pet najvećih političkih partija Grenlanda objavili su zajedničko pismo u kojem naglašavaju da Grenland nije deo ni SAD ni Danske, već da pripada Grenlanđanima, i da zahtevaju od Sjedinjenih Američkih Država da nemaju nikakvu kontrolu nad tim ostrvom.
10. 01. 2026. u 11:52
Najnovije iz rubrike
"ZORAN GRMAŠ - GRAFIKE" Izložba u Galeriji Akademije umetnosti, 12. januara
U GALERIJI Akademije umetnosti u Novom Sadu, u ponedeljak, 12. januara svečano će biti otvorena izložba "Zoran Grmaš - Grafike" .
09. 01. 2026. u 13:58
„SVETINJE SANKT PETERBURGA“ U VRŠCU: Izložba fotografija dve ruske svetinje otvorena do 30. januara
U GRADSKOM muzeju u Vršcu otvorena je izložba fotografija „Svetinje Sankt Peterburga“, autora Miodraga Miše Brankovića, koju će Vrščani moći da pogledaju do 30. januara.
09. 01. 2026. u 13:56
DESETOGODIŠNJA EMILIJA OČARALA PUBLIKU: Božićni koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine okupio 60 muzičara
TREĆI "Božićni koncert", u organizaciji Fondacije "Alek Kavčić" i Škole za muzičke talente iz Ćuprije, održan je na Božić u prepunoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Na Velikoj sceni više od 60 muzičara, od mladih talenata do profesionalnih muzičara, pod vođstvom dirigentkinje Nikoline Nike Kovačević, priredilo je pravi spektakl.
09. 01. 2026. u 05:00
GAVRAN NIJE ODLEPRŠAO IZ VLADINOG ATELJEA: Marko Velk, francuski umetnik srpskog porekla, sin Vladimira Veličkovića o svom stvaralaštvu
Može li kafa? To je u ovom ateljeu uvek bio običaj. S te strane, ništa se nije promenilo tamo gde je sve isto i sve drugačije.
03. 01. 2026. u 14:53
Komentari (0)