Kultura

TREZOR UZVIŠENOSTI DUHA: Ministarka kulture Maja Gojković otvorila Salon Oto Bihalji Merin u Nemanjinoj ulici u Beogradu

М. А. К.

10. 03. 2022. u 22:49

GOTOVO čitav vek Oto Bihalji Merin bio je jedinstvena pojava na domaćoj kulturnoj sceni. Renesansna ličnost, višestruko talentovana i nadarena, uspeo je da se ostvari u svemu čime se bavio. A bio je mnogo toga.

ТРЕЗОР УЗВИШЕНОСТИ ДУХА: Министарка културе Маја Гојковић отворила Салон Ото Бихаљи Мерин у Немањиној улици у Београду

Ministarka Gojković otvara Salon Oto Bihalji Merin / Foto Ministarstvo kulture

Otvarajući večeras Salon koji nosi ime jednog od naših najuglednijih intelektualaca, na beogradskoj adresi Nemanjina 3, koju smatra važnim mestom na kulturnoj mapi Beograda i Srbije, ovo je, između ostalog, rekla Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja.

- U mladosti pilot ratnog vazduhoplovstva, potom zajedno s bratom Pavlom osnivač "Nolita", najviše je ostao upamćen kao književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar - dodala je ministarka. - I uvek, šta god radio i gde god boravio, bio je zakleti antifašista i borac za slobodu i pravdu. Nije nimalo slučajno ni pretenciozno to što ga je Artur Kesler smatrao legendarnom ličnošću Pariza i Berlina tridesetih godina 20. veka, niti to što je Tomas Man za njega rekao da je jedan od najboljih stilista nemačkog jezika.

Salon, odnosno stan u kome je poslednje decenije svoga života proveo organizator Prve svetske izložbe naivne umetnosti (u holandskom gradu Knok le Zutu, 1958), promoter i zaštitnik samoukih autora, sa svojom suprugom Lizom, njegova ćerka Mirjana Bihalji i zet Gerhard Šoenberner, poklonili su Muzeju naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine. Večeras je tu otpočeo ciklus "Razgovori o umetnosti", a Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, istakla je:

- Umetnost je za njega značila isto što i politika, a to je moćno oružje u borbi za pravednije društvo, jer su se upravo o njegovom životu i radu ova dva toka spojila u jedan i tom toku posvećujemo današnji skup - naglasila je istoričarka umetnosti čijeg je dedu Iliju Bosilja, našeg svetski slavnog naivnog stvaraoca, Bihalji strastveno podržavao, a sa njenim stricem Dimitrijem Bašičevićem Mangelosom delio shvatanja o modernoj umetnosti.

Prvi razgovor u Bihaljijevom životnom i radnom prostoru, koji je svojevrsni trezor umetničkih dela, knjiga, rukopisa, fotografija, pisama (inače, biblioteci muzeja u Jagodini darivao je i legat koji sadrži 1.373 kataloga i knjiga, 885 fotografija, 375 slajdova i 40 fascikli rukopisa) za temu je imao jedan njegov citat "Ja živim sa umetnošću". Svoja sećanja na saradnju i prijateljstvo sa Bihaljijem (1904-1993) sa publikom su podelili kustoskinja Biljana Tomić i profesor Ješa Denegri.

U SVETSKOM VRHU

MEĐU priznanjima koje je stekao su i neke od najznačajnijih međunarodnih nagrada, kao što je Herderova, koju je šezdesetih godina dobio u Austriji za "sporazumevanje naroda posredstvom umetnosti", a kao prvi Jugosloven u Nemačkoj je dobio "Krst za zasluge u odbrani nemačke umetnosti od nacizma". Družio se i dopisivao sa nekim od najvećih mislilaca i umetnika svoga vremena, od Tomasa i Hajnriha Mana, Brehta, preko Malroa, Sartra i Maksima Gorkog, Hemingveja, do Foknera i Pikasa.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

NEOSVOJIVA ZGRADA: Nemci imali više žrtava nego u Parizu! Nacisti dva meseca bezuspešno opsedali Pavlovljevu kuću - Hitlerova noćna mora
Svet

0 0

NEOSVOJIVA ZGRADA: "Nemci imali više žrtava nego u Parizu!" Nacisti dva meseca bezuspešno opsedali Pavlovljevu kuću - Hitlerova noćna mora

STALjINGRADSKA bitka jedna je od najpoznatijih bitaka Drugog svetskog rata. Opsada grada koja je trajala od 23. avgusta 1942. do 2. februara 1943. godine dovela je do nekoliko promena snaga između sukobljenih strana. Sovjeti su proglasili svojom krajnjom misijom da se odupru napadu sila Osovine na Staljingrad - grad koji je nosio ime njihovog vođe, Josifa Staljina. Hitler je takođe video simbolički potencijal i insistirao je na zauzimanju grada, bez obzira na cenu.

09. 02. 2026. u 17:57

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALJE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine
Politika

0 3

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALjE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine

MAĐARSKI premijer Viktor Orban izjavio je da je 1999. godine, tokom svog prvog premijerskog mandata, dok su trajali sukobi u AP Kosovu i Metohiji i NATO agresija, dobio poziv od tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da Mađarska otvori drugi front i napadne Srbiju ili "bar da puca iz Mađarske preko Vojvodine sve do Beograda", ali da je odbio takav poziv, preneo je danas Telex.

09. 02. 2026. u 11:13

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

DVODNEVNA REVIJA FILMOVA KAO NAJAVA FESTA ZA OKTOBAR U SAVA CENTRU: Od Sentimentalne vrednosti do Plavog meseca
Kultura

0 0

DVODNEVNA REVIJA FILMOVA KAO NAJAVA FESTA ZA OKTOBAR U SAVA CENTRU: Od "Sentimentalne vrednosti" do "Plavog meseca"

FILMOVI nominovani za brojne svetske nagrade, nosioci 12 nominacija za Oskara i nagrađeni na svetskim festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, San Sebastijanu, biće premijerno prikazani publici u Beogradu u okviru dvodnevnog događaja FEST Intro, 25. i 26. februara, u Sava centru, u susret predstojećem 53. Međunarodnom filmskom festivalu, FEST koji će se održati u oktobru.

09. 02. 2026. u 16:00

GOSTOVANJE BOLJŠOG TEATRA IZ SANK PETERBURGA: Neraskidive kulturne veze
Kultura

0 0

GOSTOVANJE BOLJŠOG TEATRA IZ SANK PETERBURGA: Neraskidive kulturne veze

POSLE novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, gde je sinoć i preksinoć, gostovao sa predstavom "Podanici" u režiji Andreja Mogučija, Boljšoj dramski teatar "G. A. Tovstonogov" iz Sankt Peterburga, sutra uveče izvešće "Mocarta i Salijerima" u Beogradskom dramskom pozorištu, koje je prema Puškinovim motivima na scenu postavila Aleksandra Tolstoševa.

09. 02. 2026. u 15:56

Politika
Tenis
Fudbal
BOLEST JE BILA JAČA: Kako su izgledali poslednji dani Nebojše Glogovca?

BOLEST JE BILA JAČA: Kako su izgledali poslednji dani Nebojše Glogovca?